(Фото: Твитер)
(Фото: Твитер)

Вучић уцењен, мора да хапси своју мафију

Београд – Несумњиви крај Александра Вучића је дошао! Година му је почела ружно – „примањем порука“ из Москве и Вашингтона. Мораће да одсече грану на којој седи. Крш и лом који ће настати сменом најближих људи у правосуђу, у БИА, мала „реконструкција“ МУП-а сеобом СБПОК-а у надлежност тужиоца за организовани криминал те предстојећи судски процеси који ће се водити против његовог брата, оца, кума и блиских пријатеља, отвориће пандорину кутију. Очекивани распад његове владарске пирамиде десиће се муњевитом брзином. Политичка и економска трулеж коју је изградио, пашће сама од себе.

Последње две недеље, Александар Вучић, тај мали, неуравнотежени и дубоко сујетни аутократа, био је изложен „примању порука“ непријатне садржине. Најпре га је амбасадор Руске федерације у Србији, Александар Чепурин, обавестио да његова влада не може стати иза криминалних кланова и криминалних послова које воде његови кумови, пријатељи и најближа породица, а поновио му је и оно што је Путин у децембру прошле године рекао: да ће Русија свако решење између Срба и Албанаца на Косову и Метохији поздравити. Тачније, да се неће мешати у даљи развој догађаја у вези са питањем признавања или непризнавања сепаратистичке надридржаве под албанском управом. Исто ово, Чепурин је појединачно саопштио и Вучићевим министрима, Александру Вулину, Ивици Дачићу…

Уочи православног Божића, 5. јануара, унезверени Вучић је примио још једну „поруку“, овај пут од стране амбасадора Сједињених Америчких Држава, Кајла Скота, коме је требало више од три сата да саопшти све шта његова влада хитно захтева од њега. Истог дана, самозвани Вођа је упознао јавност са предајом последњег великог јавног предузећа, Аеродрома Београд, у руке француске компаније. Био је то његов израз „благонаклоности“ његовом сабрату, француском председнику Мануелу Макрону, који му се у недавном сусрету обратио претерано присним речима: „Мон’ Амие, Алеxандер“ (пријатељу Александре), и који му је омогућио прегледе у најелитнијој париској болници.

Чишћење Балкана од опасних криминалних кланова у државним врховима, увелико је у току. Почело је са Албанијом, као најистуренијом државом према слабо контролисаном делу Јадрана, дакле, „капији“ кроз коју пролази све, од дроге и оружја до миграната и белог робља.

Албански премијер Еди Рама, несумњиво најодговорнији човек за овакво стање и несумњиво саучесник мафије у свим мрачним пословима, морао је на притисак америчких обавештајних служби, да хитно смени шефа албанске тајне службе (скраћено, ШИШ) Виша Ајазија Лику и на његово место постави његовог дотадашњег заменика Хелидона Бенда, што је изазвало шок у криминалним круговима широм Балкана, па и у Вучићевој Србији. Рама је морао да смени и министра полиције Семира Тахирија који је пружао логистичку подршку дилерима дроге, а, убрзо се сазнало, и сам је био један од „донова“ албанског нарко картела који је сарађивао са Србијом, Босном и Херцеговином, Македонијом…Високи службеник италијанске полиције у пратњи службеника америчког ФБИ, ушао је у кабинет Едија Раме и ставио му на сто око 400 страница транскрипата прислушкиваних разговора, у којима се Семир Тахири помиње као особа чију су кампању финансирали шефови нарко мафије, а Еди Рама као „корисник средстава“!

Убрзо, смењен је и албански државни тужилац, Адријатик Љаља, одмах након што је ФБИ доставио све чињенице у вези са његовом опструкцијом процесуирања криминалних кланова и њихових вођа. Истог дана кад се суочио са америчким службама, влада САД му је поништила сталну улазну визу, о чему су све дипломатске службе Запада обавештене, те је тако стављен у својеврсну изолацију. Крајем 2017. године, тачније, 18. децембра, избила је велика туча у албанском парламенту, а разлог је био сукоб опозиције и власти која је огрезла у криминалу. Том приликом, посланица Моника Кријемади гађала је Едија Раму ципелом у главу. Реч је о државној службеници која је преко „тананих веза“ западних дипломатских служби, заједно са једном групом истомишљеника, добила задатак да руши Едија Раму свим средствима.

Знатно раније, још 2015. године, на притисак амбасаде САД у Албанији, смењен је директор албанске полиције Артан Диди који је знао до детаља како дрога улази на Косово и у централну Србију, ко су највећи српски дилери и ко их у врху српске власти штити и на који начин. О свему томе је писала и штампа у Тирани.

Кад је мафијашка „братија“ из Србије, Македоније и са Косова видела да је ђаво однео шалу, састала са 2016. године у Скопљу, да „вијећа“ и разматра, шта да се ради. Домаћин је био директор македонске полиције, Мирко Цветковић, а са Косова је дошао (као равноправни представник стране државе!) директор косовске полиције, Шпенд Маџуни. Србију је представљао тадашњи в.д. директора полиције Владимир Ребић. Страх међу присутнима био је више него очевидан. Састанак је био потпуно „покривен“ од стране обавештајних служби САД, Италије, Велике Британије, Русије, Немачке, па чак и „аналитичара“ мисије Еулеx-а са Косова. Закључено је једно велико ништа, а покушај да се одрже интимни састанци у кулоарима, пропао је због лоше организације. Такође, најбитнији људи из Србије нису били присутни а Ребић је тамо „делегиран“ као режимска маскота.

Прогон Едија Раме и његове балканске криминалне сабраће, увелико је у току. На мети западних служби (и уз апсолутну сагласност Москве) за уклањање са политичке сцене и убрзано процесуирање, осим Раме, нашао се и Александар Вучић заједно са својим пријатељима и делом фамилије, те комплетно руководство владе Босне и Херцеговине и највећи део македонског политичког руководства. Црна Гора је још знатно раније стављена под својеврсни дипломатско – обавештајни и политички протекторат западних служби.

Ускоро почиње суђење вођама терористичке ОВК на Косову. Удружења бивших припадника такозване Ослободилачке војске Косова (ОВК) сакупило је у највећој паници и очају више од 15.000 потписа за петицију којом се тражи промена Закона о формирању Специјалног суда за ратне злочине почињене на Косову. Тиме је било омогућено да петиција буде упућена у парламент и да се о њој води расправа. Међутим у најоштријем тону, већ 5. јануара ове године, у Приштини се комбинована делегација ЕУ и америчких дипломатских представника дословно обрушила на владу Рамуша Харадинаја, уз отворену претњу да ће Запад блокирати све активности косовске владе буде ли опструисан рад Специјалног суда за злочине ОВК.

Само два дана раније, председник делегације Европске уније, Едуард Кукан, одговорио је на учестале жалбе из Србије да власт често злоупотребљава процедуре прописане пословником и онемогућава опозицију да дебатује.

Кукан је након састанка са европарламентарцима подсетио да су Поглавља 23 и 24 о владавини права кључна за даљи развој преговора Србије са ЕУ, те да се зауставља процес евроинтеграције Србије ако се она заобиђу. Позвао се и на декларацију и препоруке које су усвојене после ове седнице. Необично, та декларација и препоруке имају само три тачке, а такви документи обично иду и на три стране. Тон је био изричит, што није никада ниједној земљи кандидату на тај начин саопштено.

„Примање поруке“ у трајању од више од три сата, које се десило Александру Вучићу 5. јануара ове године, тиче се управо овог проблема. Наиме, кад је амерички амбасадор у Србији Кајл Скот почео да набраја шта све одмах и без одлагања мора бити урађено, Вучић је доживео тежак фрас, од кога се није опоравио ни у вечерњим сатима док је пред камерама његових телевизија и пред члановима ужег руководства Српске напредне странке почео да несувисло трабуња о изборима у Београду…А, Скот је био неумољив: његова влада тражи да се одмах смени државни тужилац Загорка Доловац, да се одмах смени Младен Ненадић, тужилац за организовани криминал Републике Србије, да се смене председници апелационог и вишег суда у Београду, те да се хитно смени и директор Безбедносно информативне агенције (БИА), Братислав Гашић. Ни то није било све па је Скот пренео и друге захтеве своје владе која тражи да се такође одмах и без одлагања Служба за борбу против организованог криминала (СБПОК) издвоји из МУП-а Србије и припоји (стави под надлежност) тужиоцу за организовани криминал.

Очекује су да ће амерички амбасадор Кајл Скот убрзо приступити поништавању америчких виза за око 150 грађана Републике Србије са дипломатским пасошем (са трајном забрана уласка у САД), који су својим криминалним деловањем оштетили и Србију као државу или на било који начин нарушили српске и америчке законе злоупотребљавајући своју политичку и привредну моћ.

Самозваном Вођи је стриктно подвучено да ће Влада САД одмах реаговати, буде ли на било какав начин вршена опструкција ових захтева, а пре свега оног који се тиче привођења правди његовог брата Андреја Вучића и његовог оца Анђелка те бившег кума Николе Петровића, „бизнисмена“ Ненада Ковача и неколико вођа нарко картела. Очекује се, такође, да ће до краја јануара месеца бити блокирани инострани рачуни близу 500 грађана Србије, који су се посредно или непосредно бавили трговином оружјем, дрогом, учествовали (и на томе зарадили) у транспортима миграната, белог робља и сличним криминалним радњама широм региона и ван њега.

Треба у овом контексту сагледати и разлоге због којих је Секретар Савета безбедности Руске Федерације Николај Патрушев одбио да се у Москви састане са Братиславом Гашићем, шефом Безбедносно информативне агенције. Ваља зато подсетити да је још 26. октобра 2016. године, управо Николај Патрушев предложио МУП-у Србије да размотри рад на Меморандуму о разумевању који би створио неопходне формалне услове за редовну комуникацију безбедносних служби. Тачније, Патрушев је инсистирао на типском документу који Русија има са најповерљивијим партнерима и који нема статус међународног уговора, али који би створио формалне услове за редовне консултације од обостраног интереса. тада је рекао једну веома значајну реченици: „…Надам се да ћемо успети и са вама да усагласимо такав нацрт и да га потпишемо следеће године, на маргинама међународне конференције о безбедности…“

Ништа од очекиваног се није десило, мада је министар полиције Небојша Стефановић, по свему судећи имао најбоље намере и отворену жељу за таквом сарадњом, али га је у томе спречило још једно Вучићево „не“.

Због свега тога је Русија „заледила“ прозоре према Вучићу и његовој аутократији и препустила његов режим америчкој „коњици“ која управо јаше овим делом Балкана. Наравно, и руски ФСБ озбиљно учествује у свим активностима „чишћења“ балканског криминалног блата у врховима владајући структура. Јасније речено, Вучић је пуштен „низ воду“ и њему више нема ко да помогне како би спроводио своје лудачке мисије. Све је утолико горе за њега, јер су и врата према Немачкој већ одавно затворена а и Ангела Меркел нема више ни углед ни моћ коју је имала на почетку његовог мандата. И њу чека казна као и њега.

Шеста је година како траје криминална аутократија Александра Вучића. Почео је још 2012. године са епохалним лажима о великим, грандиозним подухватима на економском плану, о томе како ће сваки грађанин бити заштићен а ниједан преступник неће имати где да побегне, како ће Србија постати правна држава а српско друштво постати друштво социјалне правде и једнаких могућности за сваког појединца. Посебно је истицао како ће „бивша власт“ платити скупо за своје пљачке те да ће „жути“ сести на оптуженичку клупу за криминалну приватизацију и друга непочинства. Наравно, ништа од тога се није десило.

Вучић је лоповску дружину из Демократске странке заштитио од прогона, а многе од њих је довео у ситуацију да му плате како би се ослободили кривичног гоњења. Неке од чланова бивших владајућих коалиција „произвео је“ као официре у високе саветнике, сиве еминенције, попу Млађана Динкића и Александра Влаховића, те читаве булументе компромитованих „лидера“ и лидерчића из ДС-а и сродних странака коју су му користили као аргумент да је боље бити и са њим него са њима.

Гледајући уназад, у смеру Вучићеве политичке шизофреније, треба се сетити да је још 2011. године, кад још није био на власти, обећавао да ће, ако народ изабере њега и његову странку, „у року од шест месеци променити стање у земљи на боље“, али ако то не учини, да ће хитно поднети оставку. Слагао је, дакле, и пре него је и преузео власт!

Већ током предизборне кампање 2012. године, почео је да обећава како ће „струја да појефтини“, а „да ће пензије да бити одмах повећане или ће барем остати на истом нивоу“. Убрзо по доласку на власт месецима је малтретирао и медије и грађане причом о увођењу некакве Канцеларије за брзе одговоре, а испоставило се да је то била још једна од његових уобичајених лажи. Нудио је Вучић грађанима „…електронско праћење предмета, водич за инвеститоре“ и сличне ствари све док Одлуком Владе Србије 18. новембра 2013. није на место Привременог органа града Београда дошао Синиша Мали, један од његових најближих сарадника и бивши „ђак“ некадашњег председника владе Мирка Цветковића, никада оптуженог за огромне штете нанете држави у 80 пропалих приватизација преко агенције Цес Мекон.

Мали се у свакој од тих приватизације сурово „уграђивао“ и као доказани хохштаплер заслужио положај у Вучићевој номенклатури. Одмах после ванредних избора Скупштина Београда га је 24. априла 2014. изабрала за градоначелника и од тада он уместо Вучића лаже, тачније преузео је обавезу да где год може лаже за њега и у његово име.

Крајем марта 2014. Вучић опет у својству поново изабраног председника владе и вођа напредњака, лаже и обећава у свом експозеу у експозеу о „просперитетном буџету“. Почео је да лаже и о великим подстицајима пољопривреди али је уместо тога направио некакав тајни уговор са арапском компанијом „Ал Дахра“, којим је предвиђено било да се запоседну равнице око Бачке Паланке и добар део војвођанских пољопривредних добара.

Коначно, нити је било подстицаја сељацима нити су Арапи ушли у српску пољопривреду онако како је он замислио. Низале су се лажи о великом покретању аутомобилске индустрије (а, уместо тога, грађани су из свог буџета дали пола милијарде евра приватној фирми из Торина), те улагање у ИТ сектор и грађевинску индустрију. Чак три године за редом обећавао је у исто време да ће „…да се усвоје закон о раду, приватизацији, стечају и државним службеницима, о планирању и изградњи и да ће то засигурно створити бољи пословни амбијент.“ Ништа од овога није урађено како треба нити је урађено ишта у планираном року.

Лагао је Вучић о инвестицијама из Уједињених Арапских Емирата у висини од неколико милијарди евра, али је од свега тога добио само један кредит, а авио компанија из Емирата, Етихад и сада, у 2018. години, сурово троши новац из српског буџета и због ње је и Аеродром Београд пао у руке француске компаније. Крајем 2013. Александар Вучић је најављује улазак компаније Мерцедес у земунски Икарбус. Била је то још једна велика превара, па је чак и компанија „Мерцедес Бенц“ морала да реагује саопштењем да она „…никада о томе није ни размишљала, а још мање преговарала са српским властима!“. Истина је била да је немачка компанија српском предузећу продала неколико десетина шасија и резервне делове за аутобусе!

Лагао је Вучић без имало срамна да је финска компанија СИСУ преузела ФАП у Прибоју, мада се то у стварности никада није десило. Финци су само тражили да преузму неке делове прибојске фабрике и то без терета ранијих дугова и без обавезе запошљавања. Колико је лагао а колико искрен у свему што је радио говори и податак да је његова влада, само у једном сазиву, од 123 регистроване активности обавила свега 24 (или 19 одсто!) а према извештајима Европске комисије, није ништа испунио у складу са Акционим планом за спровођење Националне стратегије за борбу против корупције. То му у Бриселу до данашњег дана сматрају кључним разлогом што су сви дигли руке од њега и његових мегаломанских идеја. Тај „детаљ“ доћи ће му на наплату у наредних неколико месеци 2018. године. О томе говори и Венецијанска комисија коју он, очигледно, није схватио за озбиљно.

Вучић лаже још од 2012. године да ће стање у српском здравству да се поправи. Данас, 2018. године, оно је на самом европском дну. Тачније, већ годинама је на самом дну уз Албанију и Босну и Херцеговину. Током две његове владе никада није усвојен ни Закон о медицинској документацији а више хиљада пријављених случајева корупције у здравству последњих година, стигло је и у Европски суд за људска права.

Надлежна администрација Европске уније, дала је још 2013. године Вучићу задатак да преиспита 24 спорне приватизације великих компанија, чија продаја је означена у ЕУ као криминал какав нигде није виђен у источној Европи. И Савет за борбу против корупције Владе Србије, на чијем челу је у оно време челу била покојна Верица Бараћ, оспорио је све поменуте приватизације. Али, уместо да поступи како се од њега очекивало, Вучић је већ као кандидат за будућег првог потпредседника Владе Србије, чији мандатар је био Ивица Дачић, одмах слагао (било је то у јуну месецу 2012. године) да ће „истрајати у борби против организованог криминала и корупције“.

У зиму 2014. године, Вучић наводно одбија да иде на Копаоник бизнис форум, јер је домаћин и први говорник био Александар Влаховић, а недуго затим га на једном скупу загрли и назива „пријатељ Александар“.

Многе од тих „пријатеља“ из Демократске странке, већ пет пуних година Вучић користи као алиби за своју криминалну владавину. Кога би овај мали диктатор више могао да пожели у опозицији од Драгана Шутановца и Драгана Ђиласа? Како се то десило да баш нико од великих лопова из Демократске странке за његовог мандата није ни за шта одговарао, осим трагикомичног и, по свему судећи, недужног Саше Драгина, некадашњег министра пољопривреде (плус „отписаног“ Оливера Дулића, који није имао довољно дубоку „кесу“ да плати за своју слободу).

Вучић је понизио све и свакога, подјармио је правосуђе, уништио све институције, приватизовао и војску и полицију а у спољној политици покушао да се поигра и са Истоком и са Западом. Сад је дошло време да се они поиграју са њим.

Један од главних Вучићевих саучесника у суровој пљачки је бивши директор полиције Милорад Вељовић, који је за десет година директоровања пељешио бизнисмене, криминализовао Србију, осигуравао транспорте оружја, дроге, уцењивао досијеима политичаре, а након пензионисања постављен је за Вучићевог саветника у време кад је он био премијер и данас кад је председник Србије.

Ко ће за Вучићем повући воду?

Никола Влаховић / Таблоид

7 коментара

  1. Лазар Хребељановић

    А хоће ли неко да ухапси Вучића као коловођу свих терора ?

  2. Giordano Bruno spaljen na lomaci

    Kiparske pare-https://www.youtube.com/watch?v=A3NNL31nIXU

  3. @________________posle hapsenja brata po“mamine linije“,ubice se sam___________SIPTARSKI PEDER.AKO GA DOTLE NE UNISTI…..bolesno,prkno.!!!

  4. Ostavite govno dok ne istruli u samici bez prozora, svijetla i na dozivotnom postu: voda i lebac tri dana star i toalet u samici bez mogucnosti da pusta vodu. Tako moze da nastavi da se druzi sa fekalijama kojima usput receno i pripada.

  5. Готов је

  6. Eno veliki medju najvecima, kalif umesto kalifa, vec sprema novu pricu o „atentatu“ na njega!
    Opet novi „rijaliti“, „zelezni meci“, glogov kolac i slicne „alatke“, jos jedna bljuzga od izmisljotine, udara glavom u zidove, pa opet smislja atentat protiv sebe! Nece oni planirati, samo jednog dana fik! i neces ni stici da shvatis da je bio „atentat“!

  7. Прво што сам закључио из овог прљаво таблоизидираног текста је да Русија и Америка раде подруку, односно да је Америка преузела комплетну иницијативу рушења српске власти а Русија је преузела климоглави став.
    Ето, да је тај Вучић моја симпатија ја бих га овако бранио пред народом и одбранио, просто зато што Америка и Русија ето немају друга посла, него руше опет српску власт.
    Али Вучић није моја симпатија и није никад ни био.
    Инстинкт и нешто труло око тих радикала ме је одгурнуло од њих, мада сам ценио Шешеља све до Земуна и пљачке по Земуну а после сам га опет ценио због невероватне одбране у Хагу. Данас, после кратке пажње коју сам му посветио након доласка из Хага, више га уопште нити читам нити слушам.
    Дакле, нисам никада био за Вучића.
    „Усаглашавање“ рада Русије и Америке у рушењу српске власти свакоме је запело за очи, јер напросто у данашњим сукобима Русије и Америке таква сарадња је апсолутно немогућа.
    Друго што сам приметио из овог хаос таблоидизираног текста је потпуно слепило на све што је ЦИЈА илити Америка урадила у Србији. Нигде ни једном једином речју се не спомиње убитачна улога Америке у постављању Вучића на власт а ја сам то писао и пре седам осам година и данас исто. Међутим, таблоид књижевник не да не пита Америку како је тај психотичан тип дошао на власт, како је остао толико дуго на власти и ЗАШТО је остао, него их још диже на пиједестал борбе за Правду у Србији!
    Чуј књижевниче – Правда и Америка не иду заједно а у Србији ни најмање.
    Али ето, неће човек да вређа Американце.
    Малтене их хвали што су имали толико успеха са Вучићем, а сада га наводно руше.
    Госпон књижевник, појма ти немаш или пре ће бити да нећеш да имаш.
    Вучић има таквих „проблема“ већ од 2011 па на даље сваки дан. Он је и постављен на власт да „решава“ такве проблеме из два дела –
    прво
    да постави у владајуће кругове тотално неодговрне типове и
    друго
    да их онда смењује.
    Тако се прави и одржава хаос у једној држави.
    Дакле, нико од тих људи није постављен без благослова ЦИЈЕ а нико није ни смењен без благослова ЦИЈЕ.
    То је, госпон књижевник, Вучићев задатак број два. Вучић је одлучивао таман колико и ја.
    Да не серем даље, јер има савим довољно срања до сада.
    Неће ни Вучић нити његов брат нити отац бити икад осуђени. Они су под заштитом Америке због свега што су већ урадили за Америку. Може Америка да их смене, она их је и поставила, као и Тадића, али да их осуди, е то неће. Није тачно да Америка баца низ воду своје сараднике. Мења им улогу или их обавести да су доста урадили, да су се уморили и онда ихе пензионише као Николића а апанжу ће да плаћа и књижевник овог текста и НИКДА о томе неће ни писати.
    А тај текст врви од врхунских тајни које књижевник ето само тако зна.
    Ко вам дојавио?
    Трамп на твитеру?
    Или реко вучић у свом задњем говору?
    Или је књижевник имао „част“ да присуствује лично, као висока фигура, разговорима Вучића и остатка Света?
    Кад бих могао, казнио бих вас обојицу истом казном.
    Да проведете обојица ваше преостало време заједно у ћелији а да не можете прићи један другом.

Оставите коментар