Милорад Додик (Фото: Јутјуб)
Милорад Додик (Фото: Јутјуб)

Додикове лажи

По дифолту грађани би требало да вјерују предсједнику и управо зато предсједник не би требао/смио безобзирно лагати. Поједине Додикове лажи, небројено пута изговорене да су готово претворене у „истину“, овај текст разобличава у потпуности.

Kолико пута сте од Милорада Додика чули већ отрцану причу да су га „СДС-ове власти“ оптужиле само зато што је својим министрима купио одијела? Чисто да се министри не би „брукали пред свијетом“.

Сјећам се кад га је Миломир Марић у емисији „Ћирилица“ упитао да ли је и он на тај начин куповао одијела. Додик је то занијекао тврдећи да је он одувијек имао пара. Елем, и оптужница и пресуда су сагласне: Додик је по овом основу, те преко „министарских додатака“, себи прибавио имовинску корист у износу од 66 000 конвертибилних марака (KМ).

Елем, лаж је и да га је процесуирала СДС-ова власт. Чињенице су сљедеће: Главна служба ревизије Републике Српске извршила је ревизију рада владе Милорада Додика од 1998. до 2000. године. Све откривене незаконитости и неправилности Служба ревизије адекватним извјештајем доставила је надлежном/бањалучком тужилаштву.

Значи, то да је Милорад Додик тешко кршио законе и прописе утврдио је НАЈБОЉИ и НАЈПОШТЕНИЈИ службеник институција Републике Српске – господин Бошко Чеко! Након тога Чеко је извршио своју законску обавезу и тужилаштву предао доказе Додикових марифетлука. Нема то, дакле, никакве везе са „политичким одмаздама“ како то Додик годинама лажно тврди.

Бањалучко тужилаштво је по Чекином извјештају спровело истрагу, те оптужило Додика и министра Новака Kондића због вишемилионских незаконитости. Суд је потврдио оптужницу и почело је суђење, но о томе на крају текста.

У чему су се састојале Додикове злоупотребе службеног положаја?

Оптужницом је терећен по 32 ставке прибављања противправне користи себи и другима, али сам због капацитираности текста издвојио само неке. Тачно је да је Додик у два наврата себи и министрима додијелио по 1 500, те 3 000 KМ за куповину одијела.

Међутим, оно шта је у било много спорније јесте тзв. министарски додатак. Сопственом одлуком Додикова влада увела је овај „приде додатак“ на плату прво у износу од 2 000, а потом и на 3 000 KМ. Kолико ме сјећање служи тадашња министарска плата износила је неких 700-800 KМ, колико су мјесечно примали и примаријуси медицине или универзитетски професори. Произилази да су министри своја примања незаконито увећавали 4-5 пута.

Елем, наведене незаконитости јесу оштетиле буџет, а ли је све то ситница у односу на трошкове „куповине лојалности“. По само њему знаном нахођењу и избору Додик је за тадашње (и данашње) прилике појединцима дођељивао огромне новчане износе за „стамбено збрињавање“.

У циљу успостављања контроле над полицијским системом тако је тадашњем министру Средоји Новићу додијелио стан величине 99 м2, Брани Пећанцу износ од 197 465 KМ, „специјалцу“ Драгану Лукачу (данашњем министру) 171 786 KМ, Стојану Жупљанину 184 512 KМ и/или „обавјештајцу“ Срети Аничићу 130 000 KМ.

Са друге стране, Додик није штедио ни кад је правосуђе у питању, па је према судијама највиших судова додијелио: Снежана Савић 200 845 KМ или Марко Арсовић 60 000 марака. Средстав су дођељивана и другим лицима институција: Сузић Ненад (178 200), Ђаковић Миленко (159 600), Дубравко Прстојевић (50 000), Јагоди Недић (145 428), Жељку Родићу (208 192), Милораду Kаралићу (179 000)…

Углавном, умјесто буџетом предвиђених 2 милиона Додик је својим камарадима подијелио преко 3,5 милиона марака, а све како би их „збринуо“. Сад, виђели сте износе па их упоредите са данашњим цијенама стамбених објеката. У највећем броју случајева добијени износи довољни су за изнимно луксузну куповину и уређење стамбених објеката. Но, вратимо се на цијене из 1999.-2000. године. Тада су ови износи представљали право богатство. Многи су тада могли уз стан купити и пословни простор приде!

Но, суђење због описаних кримена тек је лакрдија незапамћена у савременом свијету. Примјера ради, Додик се бранио да су сви кримени у ствари представљали одлуке владе. Но, Главна служба ревизије утврдила је да у добром дијелу случајева уопште није било засједања владе на дан кад се тврдило да је нека одлука донесена.

И није требала Додику никаква сједница обзиром да је на цедуљицама писао министру финансија Новаку Kондићу колико да исплати наведеном лицу, а овај је то само просљеђивао на благајну (према пресуди).

Скандалозно је кад се једна влада „брани“ тврдњама да је службену документацију држала по подрумима у најлонским кесама, због чега је „разумљиво“ да нема записника са сједница. Зато су свједоци, најближи Додикови сарадници и они који су током његове владавине понајвише „омастили бркове“, тврдили како се „сјећају“ баш тих спорних сједница чији записници недостају.

Можемо и даље набрајати ружне аспекте ове пресуде, али је много важније изрећи есенцију. Видите, пресуда је донесена пред крај 2005. године, значи кад је већ свима било јасно да Додик поново преузима власт. Питање је било само: да ли ће власт преузети мирним путем или понављањем државног удара (као 1997.)?

Што се тиче навода о поновљању државног удара ускоро слиједи текст о тим догађањима (везано за поменуто „куповање лојалности“ у полицијским структурама). Но, овде морам отворити питање: одакле Додику новац да га тако дијели „и шаком и капом“? Одговор је врло јасан. Одмах по преузимању власти 1998. године са Мадлен Олбрајт договорио је прву траншу америчких кредита и донација у износу од 100 милиона долара.

Kако сам то већ описивао у фељтону „Битка за Радована“ (потражите фељтон на Нет-у) и другим текстовима Американци су, нормално са познатим домаћим издајницима, тек 1997. године окупирали до краја Републику Српску, а потом и формирали марионетску владу. Морали су „своју владу“ и новчано помоћи! Но, суштина таквог америчког понашања огледа се у тада већ увелико започетим припремама бомбардовања Србије.

Значи, није Додик куповао лојалност појединаца само зарад сопствених политичких интереса, него као НАТО агент и у сврху злочиначког плана коначног сламања српског народа са обе стране Дрине. Зато ми је важно објелоданити ко је и колико добио „прљавих америчких долара“ донираних у сврху уништавања сопственог народа.

Толико за сада, уз подсјећање како је ово тек „увод“ у много болније и теже теме…

Борислав Радовановић

3 коментара

  1. Овај аутор текста износи своје приватне и судске олуке које још увек трају све док се неко жали занемарујући допринос Додика за очување Републике СРБСКЕ. Па радовановићу прво мораш да испоштујеш ДРЖАВУ РЕПУБЛИКУ СРБСКУ И САМОГ ПРЕДСЕДНИКА а онда можеш да објавиш лажи Додика ДА ЈЕ КОЈИМ СЛУЧАЈЕМ ИЗДАО ИНТЕРЕСЕ ГРАЂАНА републике СРБСКЕ ИЛИ САМЕ ДРЖАВЕ а појединачни спорови никако немају легитимитет назвати птредседника лажовом а у вези једног случаја. Да је он лагао цео народ и то у више наврата са доказима онда имаш потпуно право да га назовеш лажовом али појединачно никако чак и да си у праву. Да су сви србски генерали водили рачуна о појединцима ми никад не би имали СЛОБОДУ. Дакле мора се анализирати цео рад председника Додика а ја сам толико пута писао да је он човек који је дирктно одговоран што је чувао и сачувао Републику СРБСКУ. Не тврдим да је идеалан има сигурно пропуста као и сви али оно најбитније што треба да уради председник државе то је радио, урадио и радиће. ТО СЕ МОРА ПРИЗНАТИ. Ове друге мањкавости се немогу поређивати а камоли износити као аргумент нечијег незадовољства.

  2. @Милутин
    19. маја 2017. at 22:15

    Kakva zamjena teza Milutine! Dakle, predsjednik moze da laze gradjane koliko god mu je volja, narocito na dvije rezimske TV stanice iz Banjaluke. Moze da obmanjuje – besprizorno laze, potplacuje preletace iz opozicije i tako „denikratski“ vlada Republikom Srpskom, a sve siromasniji gradjani treba da mu aplaudiraju.. Sta ti to znaci da Radovanovic „prvo mora da ispostuje Republiku Srbsku i samog predsednika“? Ti, Milutine ne znas gdje zivis, a najvjerovatnije si placeni bot SNSD-a! Dosta je vise te prljave demagogije i lazi. Dodik arci narodnu imovinu – budzet, kao da je njegova babovina – i naravno o tome ne brine, jer trosi tudje. I, sta kazes, treba ga ispostovati?! Clanica Glavnog dobora njegovog SNSD, Ana Trisic – Babic je u Bamskim Dvorima u Banjaluci vise puta organizovala promotivne skupove za ulazak BiH, (pa i Republike Srpske) u NATO, a Dodik na da „p…dne“, nije ni jednom imao n.ikakav komentar, niti je bar pokusao da se ogradi! A zna je kakva je „demokratija“ unutar njegove stranke – Dodik ne tolerise nikakve disonantne tonove u svojoj stranci. U Dodikovom prvom mandatu, 2006. godine njegov bivsi ministar unutrasnjih poslova, Stanislav Cadjo je naredio ATD jedinici MUP-a RS da upadne u predstavnistvo ruske informativne agencije – Rusija Tudej u Banjaluci, Dodiku lojalni policajci su zaplijenili kompjutere i svu dokumentaciju, a sada se Dodik pros.rava da je on Putinov, ruski covjek i od Rusije trazi kredite da popuni budzet Republike koji su on i „stvaraoci RS“ profuckali i strpali u svoje dzepove….

    http://www.vostok.rs/index.php?option=btg_novosti&catnovosti=3&idnovost=61414&U-Palestini-unisteno-dopisnistvo-RT,-kao-u-Banjaluci-2006

    I, Milutine – ti kazes, „predsednika treba ispostovati“! .Ko je predao arhivu iz Jasenovca
    Muzeju holokausta u Njujorku – opet Dodik! Zasto?

  3. Neznate vi sta su lazi kada aca svako vece sa pinka istovaruje tonama sve lazi ali sve bi mu bilo oprosteno da Srbija napreduje i lazi i kradja i prevara i uzimanje penzija

Оставите коментар