(Фото: CC0 / Marijanana07)
(Фото: CC0 / Marijanana07)

Срби у Македонији: Лако је бити Србин у Београду

Скопље – Срби из Скопске Црне Горе, Македонија, веома су свесни свог етничког порекла, труде се да очувају свој идентитет, културу, обележја и традицију, и суочавају се пре свега са егзистенцијалним проблемима.

Најважније им је, ипак, да се зна да су ту, и да у Србији имају на уму да и они постоје:

„Лако је бити Србин у Београду“, како за Танјуг каже Богољуб Нинић из српског Културно-просветно-информативног центра „Вук Караџић“ из Кучевишта.

У веома живописном планинском пределу на северу Македоније, где је са њима разговарала екипа Тањуга, живе са Албанцима, Македонцима и осталима и, како кажу, поштују оно што јесу, али поштују и Републику Македонију, чији су држављани, и њене законе.

Скопска Црна Гора има 6.000 до 7.000 становника, претежно Срба, а село Кучевиште, на 15 км удаљено је од Скопља, највеће је у тој област са око 3.000 становника, највећим делом припадника српског етничког корпуса.

Кучевиште је неуобичајено село, јер се куће и зидови од камена грађени пре 300 година преплићу у сеоском пејзажу са кућама модерније архитектуре, а скоро свака има соларни панел, који се углавном користи за грејање воде, као и за осветљење.

Нашим људима тамо најважније је да се зна да су ту, да неко мисли о њима, истиче Богољуб Нинић.

„Није све у финансијама и финансијској помоћи, најважнија је морална подршка“, наглашава Нинић и објашњава да би много значило да им неко из Матице долази, да их обилази:

„Да нас се сете, да ми исто тако постојимо. Политичари из Македоније и представници српских политичара из Македоније, као и политичари из Србије, знају понекад да дођу, обично уочи избора…

„Од тапшања помодрела су нам рамена“, примећује Нинић и додаје да није да нема неких помака и од таквих долазака, али то није довољно.

Срби у Македонији желе да очувају корене и традицију и да успоставе институционални ниво повезивања са Матицом, а од 2001. године и Охридског споразума, који регулише положај мањина, Срби су конститутивни народ у тој земљи и уживају сва права која су и Уставом Македоније и међународним законима загарантована.

Ипак, како каже Нинић, нека права више су на папиру, него у животу. Рачунају, у том погледу, на образованије српске кадрове, да упуте, да објасне, да се зна на шта се има право…

А мимо права, примећује Нинић, можда би представништва српских компанија у Македонији могла мало више да поведу рачуна и да при запошљавању мисле на овдашње Србе, којих, у овом трен утку, у тим фирмама баш и нема или – има веома мало.

Он сматра потребним да нагласи да Срби у Македонији сматрају да сва она права која траже за себе као заједницу треба омогућити Македонцима у Србији, „ништа мање, и ништа више“:

„Ово није критика, већ став и позиција. То је прича свих из Скопске Црне Горе, ја је само преносим. Битно је да смо људи, да имамо људскости у нама…Све остало је лично, индивидуално опредељење“, напомиње Нинић.

Срби у Кучевишту веома су предусретљиви и љубазни, иако скромно живе. Углавном се баве сточарством и пољопривредом, а главни проблем им је незапосленост.

И оно што има за њих посла – то је, кажу, у Скопљу, док је каменолом у оближњем селу Бањану једини мало већи привредни субјект у целој Скопској Црној Гори…

Мештанин Кучевишта, Ранко (55) као највећи проблем у селу види недостатак посла, те одлазак младих „у град, у Немачку, Шведску…“.

Јаглика (74) из Кучевишта наводи да „памти боља времена, када је била Југославија, Тито, штафета за 1. мај…“ и са сетом се сећа тих времена, а Војислав (92) из села Бањане, рођен у том селу и ту је цео живот, такође сматра да је најбоље време за живот било до 1980, када су били комунисти.

Сада су их, каже, „изиграли сви политичари“. Њима, политичарима, и младима – не зна шта би поручио, јер, „шта год да им поручиш, ништа не слушају“, и једни, и други.

Село Кучевиште, како кажу, има све – струју, воду, пошту, амбуланту, основну школу „деветолетку“, у којој се настава изводи на српском и македонском језику, продавнице, кафану, мобилну телефонију, интернет…Једино се жале на путну инфраструктуру, која, како кажу, у последње време постаје велики проблем.

Скопску Црну Гору, подвлачи Нинић, чине „жива места“, села Горњане, Бањане, Чучер, Кучевиште, Побужје, Глуво, Мирковце, сва са већинским српским становништвом, насеља где постоје и млађе и старије генерације, где живи и омладина, делује, учи, о чему је сведочила и весела граја дечака, које је екипа Тањуга затекла како играју фудбал на „главној улици“ у Бањану.

Срби у том историјском пределу, каже Нинић, желе да очувају српске корене и традицију и да успоставе институционалне везе са матицом, јер, како примећује, и политичари и они долазе и одлазе, али остаје институционална повезаност.

Не разуме поделу на „“мање“ и “веће“ Србе“, сматра да „смо сви ми Срби, ма ко где живи и одакле долази“, али и да је „лако бусати се у груди и бити Србин у Београду“.

„Да ти који се тако понашају у Београду дођу код нас на недељу или месец дана, да буду на оним просторима где су Срби мањина, у којима живе у отежаним условима, ми ћемо им обезбедити смештај и храну и да се суоче са свим, било позитивним, било негативним изазовима, са којима се суочавају Срби на овим просторима…, па нек“ после причају о неким стварима“, каже Нинић.

Понавља да су Срби у Скопској Црној Гори лојални грађани Македоније, поштују Устав и законе Македоније, али и да су „то што јесу, увек били и остаће“.

„Али, да бисмо и даље могли да функционишемо, ипак је потребно разумевање. Није све у финансијским стварима, битна је морална подршка, да неко из Матице увек долази, обилази нас, да нас се сете, да и ми исто постојимо“, рекао је Нинић.

Танјуг

један коментар

  1. Da je srece od drzave Srbije ,pa da Srbima iz Makedonije omoguci da se trajno nasele u Srbiju.Jer za Srbe u Makedoniji srece nema kao ni u albaniji.U albaniji niko nezna koliko ima Srba a pretpostavke se krecu od 30 000 do 100 000.U makedoniji ih ima 40 000 do 100 000 ni tu se nezna kolikoih ima .Dobro bi bilo da nasele jug Srbije i granicu sa Bugarskom svinjskom drzavom.Takodje i Rumunske Srbe treba naseliti u Banatu.Drzava mora da ima prioritet za te gradjane jer su Srbi a u tim zemljama nemaju nikakva prava.Sada ce neka budala da napise da sa Rumunijom nismo nikada imali problema.Nije tacno jer su rumunjeski uspjeli da rumuniziraju bar milion Srba …Takodje Srbe iz Madjarske treba preseliti u Backu …Da li iko ista razmislja o ovim Srbima sumnjam.Galipoljsk e Srbe kojih ima malo u Makedoniji OBAVEZNO TREBA NASELITI U SRBIJU:To treba da bude glavni projekat svih Srpskih vlada.Takodje i Slovacke Srbe treba privoljeti da dodju u Srbiju.Nema ih mnogo ali treba o njima brinuti pa neka mijenjaju kuce i imanja sa slovacima u Srpskoj Vojvodini jer slovaci ne mogu Srbe vidjeti na oci.Nesto treba raditi na tom planu.

Оставите коментар