Лек од сваке болести

Бели лук (Allium sativum) се од давнина користи као зачин и храна, а нарочито у медицини, врачању и гатању. Ова биљка бога Вида, једно је од свеобухватних и најјачих заштитних средстава, о чему сведочи изрека: Да не једе бели лук био би врач!
Обредно се једе и причешћује њиме о покладама и Бадњој вечери. Ако умре сиромах па нема ништа да се закоље, онда се у горњи крај софре ставља главица белог лука. Њиме се брани од чуме, колере и сваке “редње” (епидемије), најчешће тако, што се деца мажу њиме пред спавање. Нарочиту моћ има бели лук проникао из главе убијене змије. За време некрштених дана (од Божића до Богојављења) носи се за појасом као предохрана, a породиљa мора обавезно да има бели лук поред себе првих 40 дана од рођења детета.
Код Мисираца се помиње у Едиповим папирусима око 1500 године ст. ере. У индијским светим књигама јавља се као лек и љубавни напитак, а Кинези кажу, да када би човек сваки дан јео један чешањ белог лука, не би могао да се разболи. Јелини су га звали “смрдљива ружа” и бранили приступ у храмове онима који су га јели.
Хипокрит у својим делима наводи употребу белог лука за лечење различитих болести, а Диоскорид такође наводи бели лук, као средство против уједа змије које се пије у вину. У медицини има различиту примену. Подстиче апетит, делује против надимања, умирује грчеве (куван с коромаћем пије се топао). Врши дезинфекцију органа за дисање и црева, истерује глисте (скуван у млеку пије се наштину), смањује крвни притисак. За кожне напрслине вашке и красте код деце користи се истуцан с медом. Добар је као предохрана од заразних болести, маларије, барске грознице тифуса.
У народу се држи да је нарочито лековит бели лук уплетен у венац ивањског цвећа. Ставља се у мелем за ране. Од његовог мириса беже злодуси и змије. Меша се са семеном о Ђурђевдану. Бели лук је универзално заштитно средство: „Ти мене чувај од нокта (од њега „плаче“), а ја ћу тебе од од свакога зла“. Јер, то је Видов атрибут и медикамент, који у себи по народном предању има 77 лекова!
Бели лук је антисептик који je добио име по својој боји. Једно је од свеобухватних и најјачих заштитних средстава Нава, о чему сведочи народна загонетка: „У нашега вранца девет покроваца и опет му се ребра виде? Бели лук“. Девет је месечев број као што је вранац коњ Месеца, па је ова народна загонетка само доказ више, да је бели лук атрибут месечеве нарави.
Народни називи за бели лук су сарансак, чесно, чешањ, чешњак, лук-чесан, лукац… Верује се да сарансак, семе белог лука даје бесмртност, па га виле имају и зато живе колико хоће.

Слободан М. Филиповић

Оставите коментар