Нова година и календарски стил

У константној звезданој години србског народног календара, пролећна равнодневица је увек 8. марта у сазвежђу Бика, како је била у Лепенском Виру тако и данас. Али, из практичних разлога, слави се 1. марта због младине и почетка месеца, док су шест “зајмљеника” између ових датума “безвремени” дани који се не броје.
То значи, да је први сабор у Никеји био мартовски индикт (почетак месеца) од ариј. инду, месец, истоветно почетку србске календарске ере у неолиту. Иако нема писаних трагова са Првог сабора, потврду о мартовском индикту нам дају првих седам сабора одржаних у источном делу Роумске империје, где и данас црква користи стари србски календар. Шта се онда крије иза папске буле издате у 16. веку, о 21. марту као тобожњем датуму Никејског сабора, који је званично наведен као разлог папске реформе древног србског календара?
Крије се демагогија скоројевића као психопатолошка потреба владања временом у циљу контроле људи. Папска самовоља је у древни србски календар увела нову тропску (сунчеву) годину, покретну и геоцентричну, која у свом циклусу (25920 г.) прави просечну грешку дужу од једне године! Указом је избачена константна хелиоцентрична и сидерична година, која је по звезданом закону у биолошком ритму Земље, а поред србског предања постоји у библијском, ведском, хинди и традицији апостолског ришћанства.
Значи, папски указ је укинуо тачно и увео нетачно, прогласивши тачно за нетачно и обрнуто, уз кукумавку како ћемо се без потребног усклађења “разићи са звездама”. Па, нека “забринути” само врате оно што су склонили, па ће звезде опет бити на своме месту! Папски административни указ био је обрачун, не само са православљем већ и са европском науком. Зато је нови стил ширен присилно и са преваром, због чега је проливено много крви. Још је папски указ лажно проглашен за “календар”, иако је то била најобичнија корекција србског календара! Када човек замени једнобојну кошуљу шареном, остаје онај који јесте, не може бити неко други!
Користећи неупућеност људи, медији из незнања или намере стално праве “димне завесе” које имају за циљ прикривање бесмислености указа који су подржали папски астрономи. Како је звездана (астрономска) година дужа од тропске 11 минута и 14 секунди, разлика се приписује непокретној звезданој, иако је она искључиво последица покретне тропске. Ова бесмислица, треба да прикаже грегоријанску корекцију србског календара астрономски оправданом и тачнијом!? Успут се формално правда, најчешће као “потреба за практичношћу”, затим као еклисиолошко питање календара или обрачун са тврдоглавошћу “православних традиционалиста”.
Поред увођења тропске године, уведен је и нови “стил” који је преместио Нову годину са пролећне равнодневице 1. марта на 1. јануар. Када је 1776. у Венецији штампан месецослов са новим стилом, народ се побунио и прогласио своје владике за унијате! Ова “јулијанска” корекција србског календара је опет као и грегоријанска произвољно проглашена за “календар”, као што је то случај са мимикријама у случајевима измишљене “византијске” и Миланковићеве секуларне корекције србског календара! Тако је настала “грађанска” Нова година, на србски празник Мали Божић, али, масовна прослава Нове године у данашњем облику је код Срба веома млада, и није старија од стотинак година.
Ритам звездане године древног србског календара претходи 13 дана у свим празницима у тропској корекцији папског указа, осим у случају римокатоличког Божића 25. 12 који као специјалан случај временски претходи православном!? Да је “грађански” стил уведен плански, управо сведочи посебан случај пресека померањем стила у “јулијанској” корекцији, са 1. марта на 1. јануар. Прослава православног Божића у звезданој години је 12. децембра (коледара!), тачно три трона после зимске краткодневице! Зашто је, онда, прослава православног Божића померена са звездане године на 7. јануар по тропској, када овај административни пропуст, представља временско закашњење од скоро месец дана!
Да иронија буде већа, ватиканским премештањем стила, са пролећне равнодневице на зимску краткодневицу, данашњи Срби, поред прославе Божића са месец дана закашњења, чак два пута славе измишљене и наметнуте Нове године: “грађанску” или “римску” на Мали или Божић за мртве (1.1), као и “православну”, “обрезањску” или “србску” на Василицу (14.1) у време некрштених и зимских пасјих дана!
Право питање гласи, када је прослава праве Нове године? На пролећну равнодневицу 8. марта по звезданом календару, када почињу астрономска, календарска и србска народна Нова година које се славе 1. марта из практичних разлога. Зашто је то прави датум? Зато, што је на кардо правцу географског истока! Доказ ове тврдње, поред преступног дана, јесте почетак активности нашег Сунца, у време када оно пресеца геомагнетни екватор Земље што је блиско равнодневицама.
Поред наведених, постоје још четири Нове године: “митолошка” о Божићу 12./25. децембра као прва најава обнове природе, време максималног прилива енергије у периоду од 20-5 марта по звезданом стилу или 2-7 априла по тропском, јер се тачан дан не може унапред одредити већ се прати или мери (електронски), затим “метеоролошка” о Ђурђевдану 23. априла/6. маја, или “јеврејска”, “византијска” и “црквена” 1/14 септембра. Међутим, све оне обухватају две календарске године.
Тачно је, да наука прати доток и пресек космичких енергија на обе полулопте Земље, али је управо то доказ нетачности “јеврејске”, “византијске” и “црквене” (административне) Нове године на нашој хемисфери, јер датум ове прославе је на северној (званично и погрешно јужној) полулопти Земље! То, што неки истичу септембарски стил као ведски, стоји у супротности са ведском астрономијом која је најсвршенија на свету, а њен почетак циклуса године је о кардо правцу пролећне равнодневице!
Календар је модел времена у простору, који није само астрономско и математичко питање, већ исто тако метеоролошко и митолошко. Све четири Нове године су “зимска” прича, која почиње на узлазној путањи Земље о Божићу, али је само почетак циклуса о пролећној равнодневици једини који који је у биоритму Земље, јер се поклапа са почетком годишње активности Сунца!
На први поглед, може да збуни метеоролошка Нова година о Ђурђевдану када почиње право лето, али, овај празник је прва тачка пресека дотока енергије на галактичком луку, што значи да је то символ “звезданог закона”, у коме је циклус године још у Ведама назван “точак Закона”. Символ галактичког лука имају само Срби, јер су они једини народ на шару земаљском који има циклусно знање. Зато сви остали отимају културне тековине “генетски инфериорних” Срба проглашавајући их за своје, али се често догађа да не разумеју то што су узели.
Појавно је условљено неиспољеним кодом, који се може пратити као небеска симфонија, од кретања звезда до субатомске структуре атома у “закону октава”, по коме је 12 тонова темпероване скале упоредно подели циклуса године на 12 месеци. Јер, временски ритам календара мора бити сагласан пулсирајућим циклусима васионе!

навече о Бадњем дану 7525. године
Слободан М. Филиповић

један коментар

  1. Bog nije uslovljen nikakvim prirodnim ili stihijskim pojavnostima.

Оставите коментар