О „Kраљевству словена“

Постоје више различитих оригинала Орбинијеве књиге „Краљевство Словена“, од којих Уве Топер наводи два, оба из 1601. године. Један је из државне универзитетске библиотеке у Гетингену а други из приватне збирке. Они се разликују на једном месту, које се у немачкој књижевности зове „аутори цитати“, при чему, у првом оригиналу није брисан ни један али је у другом избрисано 17 аутора.
У овој књизи је само троделни додатак оригиналан (У. Топер), као и идеолошки циљ књиге која се већином заснива на делима која су тада била у оптицају, а данас су делимично изгубљена или их је цензура одстранила. Већ насловна страна „Краљевства Словена“ Мавра Орбинија, говори о теми књиге која се бави народима „словенског“ језика као учесника разноврсних ратова у Европи, Азији и Африци (?):
Нарочито ће се изучити дела краљева, који су у стара времена владали у Далмацији, Кроацији, Босни, Расији и Бугарској. Да ли је овде уопште потребан комантар? Имали смо у стара времена „Босанце“, „Бугаре“, „Далматинце“, „Хрвате“, али не и Србе? Већ из ове једне једине Орбинијеве реченице може се сагледати циљ његове књиге.
Сам Орбини се неугодно осећао због ових речи, па јадикује и обраћа се читаоцима, с коментаром да је историја „словенског“ народа непозната, прекривени густом маглом и сахрањена у ноћи вечитог заборава, јер, тобоже, овај народ није имао образоване људе који би својим писаним делима овековечили „словенско“ име, иако су од њих настали многи народи: Вандали, Бургунди, Готи, Остроготи, Визиготи, Гети, Алани, Ерули, Авари, Скити, Македони, Бастари, Дани, Сведи, Нормани, Вени, Вини (Фини), Маркомани, Квади, Рашани (Трачани), Илири, Венди… или Хенети који су освојили обалу Балтичког мора, као и многи други.
Да ли да на Орбинијеве кукњаву одговоримо плачем? Да, али не због њега, већ његових лажи! Орбини је живео у време Скалигера и Патоа, који су испланирали не само нашу историју већ и данашњу хронологију! У том стилу је конципирано и Орбинијево обраћање читаоцима. Само, што су у Орбинијевим грудима куцала два срца. Час хоће са лакоћом да прикаже, како је познат и славан „словенски“ народ од којег су настали веома моћни народи, а са друге стране хоће то да прикрије.
После додатака и списка литературе долази Скандинавија на првој страни. Прво долазе измишљени Германи из Скандинавије, „Vagina Gentium – Scandinavia (Л. Рибекајл,) чиме су нам приказали душевне ужасе у свим варијантама, па су нас годинама присиљавали да се бавимо бесмисленим и срамотним делима Цојса, Меленхофа, Минка… због пренасељености „Скандинавије“ која је и данас ненасељена, јер никада није постојало насељавање са севера на југ, већ обратно. а пре свега, такозвана „сеоба народа“ се никад није догодила! А сада још и измишљени „Словени“ и Орбини који је још прецизнији и безумнији, па их зове „Јужнонорвежани“.
Најстарији народ севера се звao Сeрби, a дошли су из Подунавља. Орбини наставља да пише о „Словенима“, о њиховим бројним и разноврсним ратовима у Европи, Азији и Африци (?), за које не знамо, јер их није ни било. Орбинијево дело је опис преисторије и ране историје Словена, у којој су они потомци Јафета. Тако Орбини наставља о „Словенима“ све до 205 стране! На страни 206. може се прочитати нова измишљотина: „Прича о Далмацији“, са 40 далматинских краљева од 495. до 1161. године!?
Наше владајућа наука зна за Далмацију, али не и за 40 њених краљева! Никада нисмо имали државу Далмацију ни далматинске краљев!?. Далмација се појављује само у измишљеној „римској историји“, као „римска провинција“ и није заузимала само уски приобални појас Адрије, већ се простирала до Саве што се мора прихватити са резервом. У нашој стварној историји, постојала је само мала провинција Далмација, која је име добила према србској тврђави Далма, имену насталом по Далми, богу Грмљавине из српске митологије. Интересентно је овде напоменути, да сплитска „Далма“ и данас слави светог Илију Громовника као свог заштитника!
Сви далматински краљеви, њих четрдесет које Орбини наводи су краљеви Срба. Они нису владали само обалом Јадрана, већ и провинцијама у Апенинској Србији (као Теја) и над половином Европе. Други на листи краљева је Свевлад, Самовлад. Њега познаје наша измишљена историја, а имао је територије све до данашње Пољске, само што је он живео 200, 300 година касније. На 241. страни Орбини завршава листу са 39-им краљем Далмације Радославом V (? ваљда III, 1161 године) и прелази на „Десу, четрдесетог краља Далмације”, који је сада краљ Србије или Расије и од кога, наводно потиче династија Немањића!
О Далмацији постоји више верзија: по Орбинију, Порфирогениту, папи Клементу III, Фарлатиу, Бансону… Једна од верзија владајуће историје каже, да су Далмацију у старини настањивали Далмати сродници Албанеза. Римљани су у ратовима са Далматима, почев од 156. г. ст. ере више пута побеђивали, па су побеђени 33. г. ст. ере прикључени провинцији Илирији. Остају до 395. г. ст. ере под влашћу Вестрома. Припајају се царству Источних Гота 489, а од 526. године „Византији“. Насељавање „Словена“ почиње од 6. века, а у 12. веку је Далмација делом под Угарском, а делом под Венецијом.
Данас имамо Далматинце али они нису етничко име, док се „албански народ“ налази само у књигама! Њих су 1913. г. необразовани и декадентни аустријски цареви и министри спољних послова Ерентал и Бертхолд, уместо Арбанаси, по житељима средњевековне регије Рабаниа, Арбаниа (касније названа Епир), крстили именом Албанези, правилно Албани, што на српском значи „бели“. Бансон и Аустријанци то нису знали па су Арбане назвали именом „Албани“, иако Арбанаси сами себе називју Scipetari (Брђани), што такође није етничко име.
Садржина дела О краљевству Словена је често скоковита, што омогућува да се уочи где Орбини од једног извора прелази на други“ (У. Топер). На 242. страни, Орбини нам чини огромну услугу, тиме што нам приказује највелелепнији грб историје, каквога више неће бити, али га не зове грб србског краља Стефана Немање, већ „краља од Расије“. Орбини на следећој 243. страни представља генeaлогију Немањића, која се разликује од владауће науке. Без интерпретације или описа овог раскошног и садржајног грба, Орбини прелази на следећу и пише наставак већ поменуте историје о краљевима Далмације, која садржи положај, порекло, развој и крај династије Немањића која је владала Расијом (није Србија!).
Онда се враћа, како Топер каже на историју далматинских краљева, али описује порекло и развој династије која је владала у Расији. Сада већ зна и за Србију, али је дели на кнежевине и краљевине: Босна, Сервиа, Ужице, Зета Сава, Хелм, Кроација, Бугарска… које назива деловима „Словена“, а више не пише ни речи о обећаном наставку далматинске историје. О деловима „словенског“ народа, Орбини пише управо онако како би то састављачи наше историје желели. Најисцрпније пише о “највећој” земљи „старих Словена“, о Бугарској на преко 75 страница!? Србија је само краљевина краља Вукашина овековечена на шест страна!?
Наша владајућа наука познаје још једног измишљеног зналца „Словена“, Константина Порфирогенита чак из 10 века, који је уз то још и цар! Али, он није фалсификован пре 1650 године, а имао је задатак да „словенске“ народе детаљније опише од Орбинија. Као што измишљени Тацит описује измишљена германска племена, измишљени Константин описује измишљена словенска племена. Наведене територије коју описује Орбини, описује и Константин, али детаљније и сасвим другачије. Орбини на Јадранској обали зна за словенску кнежевину Приморје и краљевину Далмацију, Константин зна за српске државе Приморја и континенталну Далмацију. То су Далмација на обали и унутрашњости. У приморској Србији или Далмацији, он налази четири српске државе од Улциња до Корчуле: Паганиа, Захумље, Травунија и Дукља.
Паганија се простире између река Неретве и Цетине, обухвата и велика острва Корчулу, Мљет, Хвар и Брач. Народ „Пагани“ потиче од „паганских“ Срба, јер они нису хришћани као други Срби (К. Порфирогенит). Код Орбинија, ова територија је кнежевина Хум, али без острва. Захумље почиње код Рагузе и обухвата целу долину Неретве. Захумљани су Срби, а име су добили према брду Х(л)уму. На обали се граниче са „Паганима“, у брдима са Хрватском, на северу са Сербијом“ (Пофирогенит). Код Орбинија је то кнежевина Хум. Травунија се налази између Котора и Рагузе, али се у брдима граничи са Сербијом. Њени житељи су потомци Срба. Владари Травуније су увек били под владарима Срба (Порфирогенит). Код Орбинија је то Зета. Дукља је Диоклеа и околина тврђаве Драч, а протеже се од Драча до Котора“ (Порфирогенит). Код Орбинија је то Примордија. То су према Константину четири србске државе у приморској Далмацији, код Орбинија „словенске“!
Шта је са копненом Далмацијом? Једина српска држава на копну је Србија (са Босном), ришћанска Сербија са њеним градовима…јер земља Сербија је изнад свих… (Порфирогенит). Код Орбинија, Босна није Сербија! Али, на Константиновој територији Орбини зна још једну државу: Војводство Светог Саве, које се налази између река Цетине и Неретве. Пре тога је ову територију назвао „Кнежевина Хум“. Фарлати ово војводство назива „Херцеговина“! На овој територији Орбини зна државу Рауса (Рагуза) и кнежевину Котор.
Све ове ознаке: Дукља, Зета, Травунија, Кроација, Хум, Regis Slavorum Gloriosissimi су млади проналасци, мора да их је измислио Орбини! Измишљени Цезар је измислио Германе, измишљени Тацит је требало да опише измишљене Германе (33 племена), а измишљени Орбини преименује Србе у Словене a Србе у нека безначајна „словенска“ племена, све већа и важнија од Срба. Затим је фалсификован Константин Порфирогенит, „проналазач „Словена“ из 10 века“, који је имао задатак да исцрпније опише „словенска“ племена. Да појаснимо: проналазач Германа је Цезар, а проналазач „Словена“ Орбини, описивач Германа је Тацит, а описивач Словена Порфирогенит!
Порфирогенита је измислио полунаучник који није познавао србско писмо! Тако је уместо „Велесрбија“ читао Беласрбија. После тога је Константин смислио цели низ „белих“ словенских племена: беле Русе, беле Србе, беле Бугаре, беле Хрвате, беле Хуне, беле Угаре, беле Аваре…Орбинијево дело „Краљевство Словена се не може прихватити као целовито. Ту је било више аутора на делу које је противуречно и нелогично. Орбини ствара државе и кнежевине у регији која би једва могла да чини краљевину. Затим, живeо је око 1600. године, али описује „Словене“ до око 1370. године!
Пре него што ће прећи на последње поглавље о бугарском краљевству, Орбини шаље упозорење читаоцима, да у препирци о Булгарима, чешће треба спомињати Римљане, под којима не треба разумети Латине већ Грке. Јер, када је Константин Велики своје царство пренео у Константинопољ, Грци су се преименовали у Римљане“ (М. Орбини). Књига „Краљевство Словена“ калуђера Орбинија је школски пример за настајање наше данашње слике историје“ (У. Топер).
За чуђење је висока оцена Орбинијевог дела о историји „Словена“, поготово, што су непажљиви ствараоци историје заборвили да уграде у његову књигу дело великог „писца историје 10 века, Константина Порфирогенита проналазача „Словена“. Не помињу се ни империја „Бизант“, нити народ „Бизантинци“. Зашто? Зато што је ова бедна прича о Константину и „Византији“ измишљена после Орбинија! Појам „Словени“ преузет је из “византијских” текстова… “а у 17. веку је пренешен на ришћанско-ортодоксне источне Европејце“ (У. Топер). Јер, „византијски“ текстови су проналазак после 1600. године!
Према свему што је до сада утврђено, књига је најраније настала око 1700. године! Године 1601. још нисмо имали машине за штампање! Идеолошки, Срби су преименовани у „Словене“, са новим измишљеним народима „Словена“ који су подробно описани. За њих се уређују краљевине, све веће и важније од србских. Србија се умањује до минимума, као краљевина Вукашина, а Орбини приказује Србију на шест страница, као србску кнежевину кнеза Лазара! Али, ствараоцима историје се приликом преуређења Европе опет поткрала грешка! Сви краљеви новоуређених држава имају само србска имена!
У књизи „Краљевство Словена“, Орбини посвећује краљевини Далмације 35 страна, Расији 31 страну, кнежевини Ужице 4, кнежевини Зети 14, краљевини Босни 35, кнежевини Кроацији 3, Краљу Вукашину Србије само 6 страница, али „краљевини“ Бугарској 75 страна! На крају књиге, у индексу, ствар постаје још гора! Булгариа се спомиње око 100 пута, Босна 75 пута, Далмација 27 пута, Расиа 32 пута, Хрватска 3 пута, Македониа 3 пута, али Сервиа само једанпут!?
Постоје и други разлози за неприхватање Орбинијевог дела, јер je на њему сарађивало више аутора. Орбини је живео у 16. веку, али углавном описује време од Јафета до друге половине 14. века. Зашто не до 1601. године? Од аутора које је Орбини навео у литератури Цицеро, Флавије, Тацит, Еусебије, Тридхеим, Прокопије… измишљени су кратко време пре њега. Скандинавија није стара домовина ни Германа, ни „Словена“ и никад није била пренасељена, па ни данас није! „Словени“ никада нису ратовали по Азији и Африци. Дубровачки патрицији не потичу од „Римљана“. Приликом описа измишљених Бу(л)гара, налазимо само три годишња податка (стр. 444, 72, 73). Зашто? Србски кнез Паноније Људевит (стр. 412) није био „Словен“. По Орбинију, Балша кнез од Зете имао је само једно село? Бу(л)гарски цар Симеон напада „Кроацију“ коју неки називају Расија, у оно време савезника „Римског царства“ (стр. 426.) Кроација никада није била Расија, која је била само мала српска кнежевина, а Римско царство никада нисмо ни имали.
Веома је чудно, што је Орбинијева књига тако раскошно опремљена за 1601. годину, а на крају књиге је индекс од 26 страница, чак и за оно време позамашан посао (Уве Топер). Остајемо при томе, да се ово дело одстрани из наших библиотека: Оно није поуздан извор за изучавање настанка „Словена (Исто). Настанак „Словена“ је лаж и превара која има само једну сврху: „За изучавање писања историје у вези са питањем, како је настала лаж о „Словенима“ (Исто).

приредио С. Филиповић,
из књиге „Карло Велики није постојао“

3 коментара

  1. Тачно тако.
    Све о ватиканским фалсификатима у књизи „Историја хрвата“ др. Стеван Томовић.

  2. А зашто читати непријатељске књиге.Само малоуман човек верује непријатељу.Овакве верзије историје одговарају ретардираним квази Србима и Србским душманима.Захваљујући дебилима и комуњарама који се налазе у Србској Академији наука,Србски род ће нестати са лица Земље.А тај народ је створио и описменио целу људску расу.Доктор правних наука Божидар Митровић,доказао је са научне стране ,све документујући необоривим доказима ,да су Срби створили све што вреди у Јевропи и шире.Србе су разбиле пустињске идеологије,ислам,јудејство и хришћанство а ко је рођен блесав,њему не вреди никакве доказе нудити.

Оставите коментар