11. август 2012. | Глас Русије
(Фото: kandalaksha.org)
Москва – Где се налази најсевернији споменик српском војнику? Очигледно, у Русији, на Кољском полуострву, у лучком граду Кандалакша, на обалама Белог мора. Овде, на територији, где се некада налазило гробље помораца, чудом је преживео једини спомен доказ о присуству српског добровољачког корпуса на овим просторима, споменик војнику Гојку Томићу.
Напис наводи да је војник рођен у једном селу Тохлићи у близини Сарајева 1894. године, а умро је 5. јуна 1918. од рана задобијених у борби.
„Погинуо је за слободу и уједињење Југословена“, пише на надгробној плочи. Поред је још један споменик, непознатом српском војнику. Спомен плоче су поставили њихови другови, саборци пре него што су напустили Русију у јесен 1919.
Све ово су, не сасвим познате странице руско-српских односа, које из очигледних разлога, током совјетског периода нису биле посебно помињане . Ми овде говоримо о Југословенима, који су се током грађанског рата и стране интервенције у Русији борили против бољшевизма. Они су то урадили за љубав руског царства, хтели су да ослободе земљу, која је некада њима помогала да се ослободе.
Говори историчар Дмитриј Коржов:
„Касније, након што је дошла совјетска влада, такве Србе су углавном називали Црностотинашима. Шта је то? То значи ‘Православље, аутократија и националност.’ Они су били чувари традиционалних вредности руске империје. Интересантан детаљ јесте, да су се овде, на северу Русије, борили под черњаевском заставом, под којом су се још у деветнаестом веку борили против Турака. Неко од мештана ју је очигледно дао Србима. Дозволите ми да вас подсетим, Михаил Черњаев је руски добровољац, који је и пре формалног уласка Русије у рат 1877., био је командант српске војске.“
У фебруару ове године, у граду Кандалакша, почео је пројекат „Сећање на браћу Југословене, долази до потомака кроз векове“. Један од иницијатора пројекта, директорка музеја историје града, Људмила Рогозина, изјавила је: споменицима је неопходно не само да дати посебан статус (што је задатак надлежних државних институција), већ их и елементарно заштити од оштећења.
„Споменици су остајали ненеговани, а нас је мучила савест – никад се не зна, неће ли поправити пут, променити ограду у близини радиостанице, која се налази на месту старог поморског гробља. Кроз школске разговоре о овим јединственим објектима, понудили смо деци да помогну. Обезбеђена су средства – тако да је област означена, изравнана, ђаци су радо учествовали у радовима који су трајали од фебруара до јуна. Било је важно да се све заврши до 5. јуна – јер то један, када је Гојко Томић, преминуо од задобијених рана. Код нас, на северу, снега има дуго, па чак и у априлу, може га бити и до два метра, тако да смо били у журби. Резултат наших напора је сада прави историјски објекат.“
У мемоарима из тих времена, могу се видети одличне критике о моралној и борбеној готовости Срба, а руководство белих батаљона ценило је српске војнике као „одличне“. Остали су докази да су Срби третирали „црвене“ грубо, али ни приближно онолико колико бели.
Ипак, тешко је ослободити се осећаја парадокса историје: ти Југословени који су се сигурно сећали завета Светог Петра Цетињског: „Ко је против Русије, тај је сам против свих Словена“ искрено су волели и били спремни да се боре за Русију – чак и по цену учешћа у братоубилачком рату. Споменик војнику Гојку Томићу у граду Кандалакша – још један је доказ компликованих руско-балканских односа у 20. веку.
suhoj
11. август 2012. код 23:40
Dobar tekst.
goran
12. август 2012. код 03:51
dolican tekst
aquarius
12. август 2012. код 04:52
Русија се са љубављу сећа – a Србија ???
иридијум
12. август 2012. код 08:21
… a Србија прдуцка
Dzura
12. август 2012. код 15:08
E vala istina… xD
Бели Орао
12. август 2012. код 10:50
Пребацили ул. Маршала Толбухина на Чукарицу где никад није била.
privid
12. август 2012. код 11:08
Najveći istorijski falsifikat-južni Sloveni ikad napravljen. Srbi su se tad borili za svoju braću Srbe. A vremenom istrebljivani sa svih evropskih prostora uz blagoslov i Rusije i pravoslavne nam crkve, a neki su menjali imena kako bi opstajali usled napada Nemaca, Turaka, Vatikana… Ono što nas je malo ostalo ovde i još manje Lužičkih Srba je trag istorije koji treba obrisati i zatreti da niko ni ne zna da su Srbi ikad postojali.
SALE 1
12. август 2012. код 12:04
ODLIČAN TEKST!!PREDLOG ZA VASELJENSKU,DA SE POKRENE JEDAN SERIJAL TEKSTOVA O SRPSKO-RUSKIM ODNOSIMA KROZ ISTORIJU,ŠTETA JE DA SE O UČEŠĆU SRBA U RUSKIM RATOVIMA I OBRATNO I O BRATSKIM VEZAMA NAŠIH NARODA NE GOVORI ČEŠĆE!!!!
НАШИ ЦРНА ГОРА
12. август 2012. код 14:48
сећа се и СРБИЈА али има један ПРОБЛЕМ толико је србија отета са изродима СРПСТВА па онда изгледа да се не сећа па није је брига,када те изроде почистите а лако их је препознати )ОНИ СВЕ РАДЕ ПРОТИВ СРБСТВА У КОРИСТ ПАПЕ ПЕДОФИЛА И ХАЗАРСКИХ СЕКТИ …НОВОГ СВЕТСКОГ ПОРЕТКА ИЛИ ЗА ОНЕ БУДАЛЕ КОЈИ НАСЕДАЈУ ЗА ЊУ ЕЈЏ ПРОТИВ РУСИЈЕ,ПРОТИВ ЦРНЕ ГОРЕ,ПРОТИВ ПРАВОСЛАВЉА ОНДА ЋЕ СРБИЈА И ЦРНМА ГОРА И РУСИЈА БИТИ НАЈАЧЕ НА ПЛАНЕТИ…ЧИШЋЕЊЕ ЈЕ ПОЧЕЛО И КОД ВАС И КОД НАС…ТО ЈЕ ПРОЦЕС ДУГ ОПАК АЛИ ПОЧЕО ЈЕ..
ЗА ПРАВОСЛАВЉЕ И БОЖЈИ НАРОД …СРБСКИ А ОНИ ШТО СУ НАШУ ИСТОРИЈУ СКРИВАЛИ МИЛЕНИЈУМИМА ВЕЋ СУ СПРЕМНИ ЗА ОДСТРЕЛ.ОНИ ШТО ВОДЕ РАТОВЕ ДА НАС ПЉАЧКАЈУ ВЕЋ ПЛАЋАЈУ И ТЕК ЋЕ ДА ПЛАТЕ…
АМИН
HUSARIJA
16. август 2012. код 22:35
Ima tu jos primera Srpske odanosti prema „Majci“ Rusiji…….
Ginuli su Srbi za tu Rusiju za vreme 500 godisnjeg ropstva kao pripadnici Husarskih jedinica.. Ta Husarija je bila elitnija od Kozaka i Cerkeza zajedno, sve dok se Kozaci i Cerkezi nisu infiltrirali u SRpske husarske redove i potpuno unistili Srpski uticaj…..
slobodan jarcevic
21. август 2012. код 09:40
РЕПУБЛИКА СРПСКА КРАЈИНА
ВЛАДА У ПРОГОНСТВУ
11070 Земун, Магистратски трг 3 – Тел. 3077-028, vladarsk@gmail.com
Бр.1477/12 – 21. 8. 2012.
ВАТИКАН – ДА СЕ ИЗВИНИ СРБИМА
VI ДЕО
Влада Републике Српске Крајине у прогонству има част поздравити дипломатско-конзуларна представништва у Републици Србији и обавестити их (како је обећано у ноти бр. 1472/12 од 16. 8. 2012), да је Ватикан (Света Столица, или Римокатоличка црква), више од тисућу година, непосредно или помоћу католичких држава Европе, подстицао и организовао злочине геноциде над Србима, њихово превођење у хрватску нацију, а најистрајније је брисао и уништавао српску културну баштину – у свим српским земљама.
Влада РС Крајине, у духу с настојањима ЕУ – да се уклањају међудржавне, међунационалне и међуверске несугласице, жели упознати дипломатско-конзуларна представништва у Републици Србији, да је Ватикан, више од тисућу година, био најдоследнији – у спровођењу злочина геноцида над Србима и на уништавању српске културне баштине, те би, у приликама кад се то данас не може скривати, Ватикан био обавезан да се извини Србима.
Влада РС Крајине ће и овај пут навести неке од мера Ватикана против Срба и српске културне баштине, те ће дипломатско-конзуларна представништва моћи да обавесте своје владе, да те противсрпске мере и данас трају и да су биле плодоносне кад је Европска унија (на челу с Немачком, и уз помоћ Ватикана и папе Јована Павла Другог) организовала грађанске ратове у Југославији (1990-1995) и извршила НАТО агресију на Србију и Црну Гору – 1999. Уништавање српске културне баштине (а тиме и европске), Ватикан је чинио столећима. Сваком приликом, посебно у ратна времена, Ватикан се трудио да што више Срба убије или преведе у хрватску и друге нације.
Влада РС Крајине ће корене овог ватиканског зла против православних Срба лако пронаћи и у документима Римокатоличке цркве, а у њима ће се лако уочити замисли расног и верског геноцида над православним Србима – којима је узроковано милионско убијање Срба и милионска асимилација Срба у хрватску и друге нације. Пошто је војска Независне Државе Хрватске, од 1941. до 1945, убила више од милион Срба и десетине хиљада Рома и Јевреја, треба знати, да је ту хрватску фашистичку војску оснивала Римокатоличка црква 1941. године. Овај ужасни податак су забележили честити Хрвати антифашисти, Јожа Хорват и Зденко Штамбук:
„У самим зачецима стварања усташких група (усташе су хрватска фашистичка војска, примедба Владе РСК), ми наилазимо међу оснивачима и најактивнијим сарадницима усташа и представнике католичког клера. САМИ ЗАЧЕЦИ УСТАШКЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ У ЗЕМЉИ, СТВОРЕНИ СУ У ЗАГРЕБАЧКОЈ КАНОНИЧКОЈ КУРИЈИ, НА КАПТОЛУ БР. 4. Из чланка у новинама ‘Усташа’, бр. 3. од 3. јула 1941, на стр. 4, који је овдје фотографиран, разабиремо, да су се у Каноничкој курији на Каптолу бр. 4, састали први организирани усташи у земљи, и то: Марко Храниловић, Матија Солдин, Мијо Бабић и Звонко Поспишил. Чланак је донесен под насловом: ‘Први усташки рој’… У чланку налазимо ово признање: ‘Тихо и непримјетно, с највећим опрезом, споменута су четворица радила и припремали се за ту тешку борбу. Повјесне ‘катакомбе’ у згради на Каптолу број 4, биле су свједоком касних ноћних састанака хрпице људи, првих дјелатних усташа, који су након дневног посла у радионицама, потајно дошли тамо, да се договоре и да припреме све за ту борбу, о којој у Хрватској готово нитко није знао ништа, а која је тако брзо имала започети’“.
Влада РС Крајине подсећа дипломате, да др Алојзије Степинац уступа своје бискупске просторије за организовање будуће хрватске фашистичке војске, која ће биолошки истребљивати Србе, Роме и Јевреје, а њега Света Столица треба да прогласи СВЕЦОМ РИМОКАТОЛИЧКЕ ЦРКВЕ!
Влада РС Крајине се нада да дипломатско-конзуларна представништва могу проверити ове историјске изворе и уверити се, да је Ватикан уништавао и српску и словенску културну баштину, а тиме и истину о европској прошлости и европској културној баштини.
Влада РС Крајине у прогонству ће достављати историјске податке о ватиканском злочину геноцида над Србима и податке о ватиканском уништавању српске културне баштине, с надом да ће Његова Светост Папа Бенедикт 16. наћи снаге – да се извини српском народу.
Влада РС Крајине у прогонству користи и ову прилику, да дипломатско-конзуларним представништвима у Републици Србији понови изразе свог високог поштовања.
ДИПЛОМАТСКО-КОНЗУЛАРНА
ПРЕДСТАВНИШТВА У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ
slobodan jarcevic
21. август 2012. код 09:42
Влада РС Крајине моли све који могу да помогну – новчано било којим
износом – издавање веома корисне књиге Слободана Јарчевића: „Бивши Срби
Шиптари“. У њој су прикривани подаци о превођењу целих српских насеља, па и
племена у ислам и шиптарску нацију. Ту су подаци и о сачуваној архиви
Скендербега – сва је на српском језику, итд. Наравно, реч је и о времену
доласка Шиптара са Кавказа на Сицилију, а онда на Балкан – у 11. столећу.
Илири су српско племенско име, итд. Све добротворе ће Влада повезати с
издавачем „Мирославом“, у Београду. Писац књиге не наилази на разумевање за
овакве садржаје код државних органа и научних установа, а ни код
уредништава јавних гласила.
С поштовањем,
Р. Личина, министар