САНУ (Илустрација: Мондо)
САНУ (Илустрација: Мондо)

Академија спасава баштину

Београд – Писма Јована Цвијића, преписка Вука Караџића, „Новине сербске“, 850 негатива фотографија Ристе Марјановића, само су делић драгоцене грађе која ће бити спасена од пропадања и чувана у новооснованом Аудио-визуелном архиву са центром за дигитализацију Српске академије наука и уметности. Држава је са 2,5 милиона евра подржала овај трогодишњи пројекат од националног значаја, а архив ће бити смештен у Кнез Михаиловој улици, прекопута палате САНУ, и најоптимистичније прогнозе су да би већ до краја године могао да почне са радом. Нешто реалније процене кажу да ће прве истраживаче моћи да прими догодине.

Два спрата зграде у Кнез Михаиловој биће у потпуности реновирана и прилагођена за рад нове институције. На једном ће бити радни простор за запослене, а на други ниво моћи ће да дођу научници, студенти, ђаци и било ко други заинтересован за истраживање драгоцене грађе коју ће Аудио-визуелни архив чувати. Велики део биће доступан и на интернету.

„Стање у коме сe деценијама налази Архив САНУ, посебно документи у Сремским Карловцима, који представљају културно добро несамерљивог значаја, такво је да се осећам као злочинац који не врши своју функцију „, оценио је академик Владимир Костић, председник САНУ, на конференцији за новинаре у овој институцији.

„Три-четири деценије исијавамо неодговорност према писаним документима историје, дипломатије и науке. Када видите белешке Јована Цвијића које су пожутеле, књиге са понеком поцепаном страницом, онда, ако је човек пристојан, мора да осети срамоту. Осећам се и крив и осрамоћен.“

О алармантном стању културне баштине говорио је и академик Александар Костић, говорећи да она виси о концу, те да је ово тренутак када држава треба да заузме другачији став, да се систематски и дугорочно бавимо овим питањем, јер су поједини документи почели неповратно да пропадају.

„Ово је заиста био последњи тренутак да се оваква институција унутар Академије формира, јер је дигитализација – и конзервација и промоција“,  оценио је Александар Костић, дописни члан САНУ.

„Као чворна институција, Архив ће бити стециште свих локалних институција, па у тренутку претраживања улазите у Архив и имате рачвање ка свим локалним институцијама и њиховим базама.“

Процењује се да дневно, уз савремене уређаје, може да се обради и по 2.000 страница. Радослав Зеленовић, директор Аудио-визуелног архива, нагласио је да је реч о великом, захтевном и скупом послу, ако се поштују стандарди какви су у свету. Додао је и да су многи списи и до сада дигитализовани, али према другим стандардима, па ће неке ствари бити рађене из почетка. Посебно је важно, кажу у САНУ, да архивирање буде детаљно и прецизно, да пропратна документација буде јасна.

Пречанка – серијски убица

Треба сачувати приче о нашим животима, селима и насељима. Све то постоји записано – оценио је академик Владимир Костић.

У Архиву у Сремским Карловцима, на пример, међу црквено-судском документацијом пронађени су записи о првој жени серијском убици у пречанском крају, коју су открили када је убила четвртог мужа.

И. Мићевић / Новости

Оставите коментар