(Фото: пиxабаy.цом)
(Фото: пиxабаy.цом)

Бактерије постају имуне и хране се антибиотицима

Научници су открили како се неке бактерије не само опиру антибиотицима, лековима који би их требали убити, него се њима и хране.
Откриће објављено у часопису „Натуре Цхемицал Биологy“ могло би научницима да помогну да генетски манипулирају бактеријама како би „појеле“ тоне антибиотика из индустријског отпада и са сточарских фарми који загађују тло и водене путеве.

„Пре десет година налетели смо на бактерије које се могу хранити антибиотицима и били смо шокирани“,  каже главни аутор студије Гаутам Дантас, професор имунологије на медицинском факултету у Мисурију.

– Сада знамо како им то успева и можемо почети размишљати о томе да искористимо ту њихову способност како бисмо се ријешили антибиотика ондје где раде штету.

Антибиотици су откривени двадесетих година прошлог века и од тада су спасили десетке милиона живота победама над бактеријским болестима попут упале плућа, туберкулозе и менингитиса.

Али су с временом бактерије научиле како да зврате ударац и изградиле отпорност на исте лекове који су их некда поуздано уништавали.

Пеницилин, изворни антибиотик и своједобно најупотребљаванији, данас се због тога прописује све мање.

Светска здравствена организација често упозорава да свет остаје без учинковитих антибиотика и прошле је године позвала владе и велике фармацеутске компаније да се ангажују на стварају нове генерације лекова за борбу против суперотпорних бактерија.

Бактерије могу стећи отпорност када пацијент не заврши лечење до краја и тако „полумртвој“ бактерији да шансу да се опорави и изгради имунитет.

Модерне индустрија и пољопривреда убрзале су раст отпорности на антибиотике засићујући околину активним лијековима.

Бактерије лако деле генетски материјал. Када отпорна бактерија допре у тло или у воду, лако шири своје отпорне гене другим врстама бактерија које су већ ту.

Да би установили на који начин неке бактерије не само стичу отпорност него се антибиотицима и хране, Дантас и колеге проучавали су четири врсте бактерија за које се знало да бујају када се хране пеницилином.

Открили су три сета бактеријских гена који су за то заслужни, али и једностаничне организме који су научили како неутрализирати и одстранити токсичне молекуле антибиотика, баш као што кувар зна одстранити отров из јапанске посластице, рибе фугу, једне од најсмртоноснијих животиња света.

Након тога процеса, бактеријама су антибиотици били добра храна.

Научници сматрају како би та њихова способност могла бити јако корисна.

„С паметним генетским инжењерингом, можда бисмо могли да модофикујемо бактерије да разграђују антибиотике у околини“, каже амерички научник Теренце Крофтс.

Проблем је у томе што би требало пронаћи методу да се цели процес убрза јер бактерије, иако су у томе врло учинковите, антибиотике уништавају јако споро.

„Али сада знамо како то раде, а увек је много лакше нешто унапредити него открити“,  рекао је Дантас.

Јутарњи.хр

Оставите коментар