ДНК (Фото: Новости)
ДНК (Фото: Новости)

Да ли су људски клонови међу нама

Током две деценије од клонирања овце Доли показало се да је биотехнологија клонирања и даље веома ризична и да сe клонови чешће разбољевају и рано умиру.

Први покушаји клонирања забележени су у 19. веку, али стварну прекретницу донела је најпознатија овца на свету, Доли, која је у свом кратком животу покренула небројене научне, филозофске, политичке, верске и моралне дискусије.

Створена је после 280 безуспешних покушаја клонирања.

Данас се навршава 20 година откада је јавност први пут сазнала да је Доли дошла на свет.

У фебруару 1997. Институт Рослин из Единбурга објавио је долазак клониране овце на свет, што је одмах отворило питање и да ли техника клонирања може да се примени на људска бића.

Најславнија од свих оваца, Доли је настала из ћелија вимена шестогодишње овце, која је припадала раси фин дорсет.

Затим је у једро јајне ћелије овце расе блекфејс убризгано једро из ћелије овце фин дорсет. Електрични удар спојио је једро са ћелијском цитоплазмом и нови ембрион се угнездио у материцу „помајке“.

При њеном клонирању коришћене су смрзнуте ћелије, што је потврдило претпоставку да се сисари могу клонирати и после њихове смрти.

Рођена прва беба на свету зачета од стране три ДНК

Доли је име добила по славној певачици Доли Партон, познате по свом попрсју, баш зато што је ћелија узета из млечне жлезде одрасле овце.

Веома брзо по доласку на свет показало се да Доли болује од разних болести. Иако је просечни животни век овце 14 година, Доли је еутаназирана 14.2.2003, у доби од седам година. Боловала је од тумора плућа, тешког облика артритиса, бројних хроничних болести и прекомерне тежине, а показивала је и знакове прераног старења.

Претпоставља се да је Доли у тренутку рођења већ била биолошки стара шест година, као и мајка од чијег је једра клонирана, што је учврстило теорију да се клонирањем не може вратити уназад и биолошки сат!

За живота два пута се парила с овном Давидом и ојагњила је четверо јагњади, а захваљујући открићима које је донело Долино рођење, у протеклих двадесет година настало је много клонираних животиња: мазги, свиња, мишева, мачака…

Клонирање је могуће, али са дефектима

У протекле две деценије показало се да је биотехнологија клонирања и даље веома ризична и да су клонови чешће болесни и рано умиру.

Научници пронашли 19 сегмената нељудске ДНК у људском геному

Без обзира на несавршеност процеса, данас се клонирање животиња примењује широм света. Тако америчке приватне компаније клонирају животиње због побољшања генетских вредности, а америчка администрација за храну и лекове (ФДА) одобрила је 2008. комерцијализацију производа клонираних животиња и њиховог потомства, оценивши да су „једнако безбедни као и конвенционалне животиње“.

Клонирање у сточарству практикују Аргентина, Бразил, Канада и Аустралија, а највећа фабрика клонова налази се у Кини. Само у тој фабрици годишње се клонира 500 свиња, али се оне не користе за исхрану, већ искључиво у сврху медицинских истраживања

С друге стране, клонирање није заживело у Европи, јер европски потрошачи инсистирају на забрани узгоја клонираних животиња, као и производа потеклих од њихових потомака.

Да ли су људски клонови међу нама

Поред негативних страна због којих нема гаранција да људски клонови не би имали озбиљне физичке девијације, клонрање људи је веома проблематично и у етичком смислу.

Иако званично не постоје докази да су било где на свету створени људски клонови, још 2011. године научници из Лабораторије за матичне ћелије у Њујорку саопштили су да су успели да направе људски ембрион од ћелија коже. У експерименту сличном клонирању, којим су направили овцу Доли, узели су ћелије коже са ноге и руке мушкарца и убацили их у јајну ћелију.

Шта све има у виршлама: Од недекларисаног меса, до људске ДНК

Ембриони нису употребљени за стварање клониране деце, већ су из њих извучене матичне ћелије које могу да постану било који тип људског ткива, како би се њима лечиле болести од којих умиру милиони људи.

Данас се матичне ћелије сматрају будућношћу медицине јер у великом проценту имају успеха у излечењу тешких болести.

Због тога је у многим земљама дозвољено клонирање ембриона, али они морају бити уништени у року од две недеље и не смеју бити усађени у женску материцу!

Захваљујући овим научним преокретима, овчица Доли постала је јунак књига и научно-истраживачких филмова. Али је судбина већине безимених клонова, рођака најпопуларније овце, јавности остала непозната.

Јелена Вучићевић / Спутник.рс

Оставите коментар