ДНК базе (Фото: Вестинет)
ДНК базе (Фото: Вестинет)

ДНК грађана у рукама полиције и ван контроле

Београд – Полиција би у Србији ускоро у свом поседу могла да има комплетну базу ДНК података свих грађана Србије, чији најличнији подаци се из неког разлога налазе у лабораторијама широм земље.

 

 

Амерички рецепт: Зашто ће ДНК свих Срба чувати полиција?

Контролу над овом базом неће имати нико из струке нити цивилног сектора, већ искључиво МУП. То су само неке од мањкавости предлога Закона о регистру ДНК који се налази у скупштинској процедури, а на које упозорава стручна јавност.

Микробиолог и професор на Медицинском факултету у Београду Оливер Стојковић каже за Данас да предлог закона има пуно мањкавости јер је донет на насилан начин, без јавне расправе. Он наглашава да је на јавној расправи био потпуно други предлог који је имамо 33 члана, док овај који се налази пред посланицима има свега 11.

– Основна мањкавост овог закона је што ће се регистар налазити у полицији, а не постоји никаква мера или решење којим би се спровео цивилни наџор у вези са поступањима са том базом података. То је најинтимнија база коју полиција може да има у вези са нечијом приватношћу. Постоје земље у којима је ДНК регистар у рукама полиције, али наџор над њим обавља цивилни сектор, односно стручни органи у којима седе биолози и правници. Они врше константан наџор и доносе правила по којима ће полиција да поступа – истиче Стојковић. Он додаје да је нашој полицији потпуно неприхватљиво да биолози сачињавају правилник о биолошким траговима, по којем ће она да поступа. Према његовим речима, у уређеним земљама полиција управо од биолога тражи да таква правила формулише. Додатна мањкавост актуелног предлога закона, истиче, јесте то што ће се много људи наћи у ДНК регистру, а да притом не постоји механизам њиховог уклањања из те базе.

– Овај предлог оставља могућност да се брисање из регистра дефинише накнадно, полицијским правилником. А полиција је, на основу сазнања и докумената која поседујем, једна прилично аутистична организација, која чак одбија да поступи по судским захтевима, уколико нису у складу са њиховим правилницима. Сумњам да ће МУП, након што им се у руке стави оваква база података, пристати да поступа по судским захтевима – наглашава Стојковић, додајући да полиција није прихватила ниједно становиште струке током израде предлога овог закона.

И према мишљењу повереника за информације од јавног значаја и заштиту података о личности Родољуба Шабића, предлог закона о ДНК регистру садржи низ мањкавости који могу озбиљно да наруше приватност грађана.

– У Предлогу закона је предвиђено да су све ДНК лабораторије на територији Србије у обавези да доставе МУП-у све ДНК профиле којима располажу, а који су добијени за потребе кривичног поступка. Не прави се никаква разлика између ДНК профила особа које су само осумњичене за извршење кривичног дела, а поступак против њих није вођен или су правноснажно ослобођена, и оних који су осуђени за извршење кривичних дела. Нити се узима у обзир врста и тежина извршеног кривичног дела – истиче Шабић за Данас. Према његовим речима, поставља се питање шта је уопште сврха таквог неселективног достављања огромног броја података и како ће се обезбедити да лабораторије не доставе податке особа које немају никакве везе са извршењем кривичних дела, на пример ДНК профиле и тестове који су рађени због утврђивања очинства или провере здравственог стања. Он додаје да злоупотребе података никад није могуће искључити, чак ни у системима који су много прецизније и квалитетније уређени од овог који се предлаже, али ови други остављају мање простора за то.

– Србија би требало да има овај регистар. То је глобални тренд. Међутим, битно је како би он изгледа. Не треба да измишљамо „топлу воду“, већ да следимо стандарде који су у ЕУ, уз незнатне изузетке, практично глобално прихваћени, а који уважавајући потребе сузбијања криминала, максимално воде рачуна и о гаранцијама људских права. Код нас, предложени текст није у складу са стандардима о којима говорим – оцењује Шабић. Он додаје да предложени текст закона није у складу са нашим Уставом, са препорукама Савета Европе али ни са ставовима израженим у одлукама Европског суда за људска права.

– Препорука СЕ о генетичкој приватности и наш Устав предвиђају да обрада ДНК профила мора бити уређена законом. Међутим, у актуелном Предлогу стоји да ће начин вођења регистра и ближе услове за размену и преношење података из њега прописати Влада. Влада, бар то је опште познато, не може да доноси законе већ само поџаконске акте, а прописивање поџаконским актом обраде било којих личних података, а поготово нарочито осетљивих какав је ДНК, у директној је супротности са Уставом – наглашава Шабић. Он додаје да је Европски суд за људска права у одлукама старим и по десет година, утврдио да је задржавање отисака прстију, ћелијских узорака и ДНК профила, без прављења разлика да ли је лице само осумњичено или осуђено, нешто што не успоставља праведан однос између јавног и приватног интереса, да доводи до неоправданог мешања у приватан живот и да представља повреду Европске конвенције.

Стопа криминалитета

– Нисам сигуран да би се стопа криминалитета смањила као последица постојања Регистра. Виша или нижа стопа криминалитета много више зависи од укупних социјалних и економских услова него од механизама репресије. Али, Регистар би допринео ефикаснијем откривању извршилаца кривичних дела – сматра Шабић.

 

 

Данас

један коментар

  1. против присилне вакцинације

Оставите коментар