Хрватска у ЕУ (Фото: Бета)
Хрватска у ЕУ (Фото: Бета)

Хрвати обрисали 20 000 Срба са бирачког списка

Загреб – Једино што српски народ у Хрватској може да очекује после локалних избора је да и даље буде жртва политичких обрачуна. Мостов министар унутрашњих послова избрисао је између 15.000 и 20.000 Срба из бирачких спискова.

Остало је свега још неколико дана до локалних избора у Хрватској, који ће се одржати 21. маја. За највише тело регионалног одлучивања, жупанијску скупштину, кандидовано је укупно 7.514 кандидата за места у 21 жупанијској и скупштини града Загреба.




Од укупног броја кандидованих, Срба је тек 450. За Србе, најпоразније стање је у Крапинско-загорској, Међумурској и Дубровачко-неретванској жупанији, где кандидате уопште немају, док највише српских кандидата има у Личко-сењској жупанији — 44 од 155.

У Шибенско-книнској жупанији кандидује се 45 Срба од 328 кандидата, док у Вуковарско-сремској број српских кандидата износи 50 од 246.

Зоран Којић, председник Српске народне странке из Вуковара, каже да је у случају његове Вуковарско-сремске жупаније ситуација јасна. Срби у тој жупанији могу да рачунају, каже, на то да ће имати власт у општинама Трпињи, Негославцима, Борову, Маркушици. Такође, законом је Србима загарантовано да ће имати заменика градоначелника Вуковара и квоту од седам одборника у вуковарској скупштини.

„С обзиром на то да су се околности у последњих десетак година промениле, ту квоту не испуњавају само странке са српским предзнаком. Разлог је што и ХДЗ и СДП и друге странке делегирају Србе на својим кандидационим листама, не би ли попунили ту квоту“, објашњава Којић.

Захваљујући Закону о пребивалишту, према чијим одредбама право гласа на локалним изборима имају само оне особе које живе на територији општине на којој су пријављене, број Срба у Хрватској је битно смањен на предстојећим изборима, а крајњи циљ је, према Којићевим речима — смањивање броја Срба у Хрватској на попису који треба да се одржи 2021.

Укупан број кандидата и број српских кандидата по жупанијама на локалним изборима у Хрватској

„Конкретно, у Вуковару, чак је петина, а можда и више Срба избрисано из бирачких спискова, те ће и број Срба у складу са тим бити далеко мањи“, каже Којић.

Катанац за Блајбург?

Нешто слично тврди и новинар недељника „Новости“ Саша Косановић, али он у брисању Срба из бирачких спискова наглашава улогу Моста, странке која је донедавно била коалициони партнер ХДЗ у влади Андреја Пленковића.

Иако српски заступници у Сабору подржавају Пленковићеву владу, та иста влада потрудила се да Срби на локалне изборе изађу у што мањем броју. Две трећине Срба избрисано је из бирачких спискова за време власти СДП, али тада, каже Косановић, због тога није било никаквих проблема, јер тада се радило о људима који заиста и не живе у Хрватској.

„Мост је дошао на власт да смањи број Срба у срединама попут Вуковара и у срединама у којима су Срби имали већину, а таквих је општина у Хрватској 16, јер је постојала фама да су Срби фиктивно пријављени. То је била главна прича Моста на изборима, и њихов недавно смењени министар унутрашњих послова Влахо Орепић спровео је то у дело“, објашњава Косановић.

У последњих пола године између 15.000 и 20.000 Срба избрисано је из бирачких спискова. Према одредбама Закона о пребивалишту, свако ко у Хрватској живи три месеца не може да буде обрисан са списка.

Међутим, Косановић каже да је полиција злоупотребљавала овлашћења и из бирачких спискова брисала људе које није затекла код куће у тренутку када су дошли да провере да ли људи пријављени на некој адреси и живе ту.

Редакција „Новости“ затрпана је, каже Косановић, жалбама Срба које полиција није затекла код куће у тренутку провере. Људи су били у пољима, у посети код деце или негде другде. Једноставним констатовањем да нису ту, полиција их је брисала из бирачких спискова.

„Бојим се да ће у недељу многи Срби који не знају да су избрисани доћи на бирачко место и неће моћи да остваре своје право да гласају на локалним изборима“, каже Косановић.

Срби су прворазредна тема у Хрватској, и то је једино што могу да очекују после избора, што је за њих јако лоше јер постају средство политичких обрачуна. Десни део ХДЗ, предвођен сада већ бившим чланом те странке Златком Хасанбеговићем, јасно је ставио до знања премијеру Пленковићу да га неће подржавати уколико буде улазио у коалицију са Србима.

Корушка бискупија брани скуп у Блајбургу и истиче његов духовни карактер

Политички прваци Моста, странке која је до јуче била део владе, крстаре Далмацијом и говоре како су они „изворни“ ХДЗ јер неће у коалицију са Србима, каже Косановић. То је катастрофално за српски народ у Хрватској, закључује наш саговорник.

Никола Јоксимовић / Спутник.рс

2 коментара

  1. Stojanova majka plače a Bežanova ne plače, tako li je Srbi? A što se ne vraćate nego begate k’o zecovi? Jel’ ima neko na pr. „Vatikan“ da vam da pare za POVRATAK NA VEKOVNA OGNJIŠTA??Da vas financira neka banka i države koje imaju interes za vaš opstanak tamo da sa bezpovratnim kreditima svoju socijalnu i ekonomsku budućnost osigurate? Ne može, JER VAŠI RAČUNI su POD KONTROLOM Velikog Brata a oni DRUGI računi nisu pod kontrolom Velikog B. Provereno. Vaši susedi u Hrvatskoj PO ZADATKU ZNAJU vaš ekonomski status i UPRAVLJAJU njime. Glupe glave se kotrljaju…

  2. A što se svo pravite blesavi kad niste?

Оставите коментар