(Фото: АФП)
(Фото: АФП)

Има ли Ердоган посебну мисију у Босни која се ни Бакиру не допада

Сарајево – Уколико као представник Хрвата буде изабран неки грађаниста хрватске националности биће то уље на ватру херцегбосанског незадовољства и појачаних захтева за трећи ентитет. Српска подржава заједнички отпор бошњачком централизму и унитаризму које Сарајево, уз подршку САД, гура, на рачун Срба и Хрвата.

Загреб очигледно интернационализује проблем Хрвата у Федерацији БиХ, прва је реакција професора Ненада Кецмановића, на вест да је током састанка Реџепа Тајипа Ердогана и хрватске председнице Колинде Грабар Китаровић, турски председник позвао Бакира Изетбеговића и питао га да ли је за трилатералу на министарском нивоу, па затим на председничком.

Не можете тек тако напустити грађански принцип и урадити што вам траже ХДЗ, ХНС или Човић и кренути у сегрегацију изборног система, истакао је Изетбеговић, и напоменуо да су баланси осетљиви.

Што не може Немачка, може Турска?

„Колинда и Пленковић, као претходно ни сам Драган Човић, нису успели да убеде Изетбеговића да треба променити изборни закон према којем хрватског представника у Председништву БиХ могу да изаберу Бошњаци. Зато су најпре тражили помоћ Немачке и у први мах је изгледало да ће то бити довољно. Сад је Колинда отишла на још јачу адресу. Ердоган се представља као носилац Алијиног аманета. ’Султан‘, како га од миља зову, јесте лидер у бошњачкој матици у Турској. А зна се да је и приватно Бакиров лични и породични пријатељ“, наглашава Кецмановић за Спутњик.

Ердогану је, наравно, указује тај професор, јако импоновало да се укључи у решавање европских проблема, али је већ у току разговора са Колиндом телефонски консултовао Бакира.

„Сагласност око тројног састанка, прво на нивоу министара спољних послова, а онда и на председничком донела је поене и Анкари и Загребу и Сарајеву, али подсећа на оно Черчилово: ’Ако нешто нећеш да решиш најбоље је формирај комисију‘. Осам месеци уочи избора, Изетбеговић сигурно неће ни за длаку попустити, као што ће, ако обнови мандат, такође сигурно бити попустљивији. Колинда ће имати алиби пред Херцег-Босанцима да се за њих заузима на највишем нивоу. А Ердоган ће уживати у улози неоосманског медијатора на Балкану“, резонује Ненад Кецмановић за Спутњик.

Драган Човић ће, међутим, у међувремену ући у још једне изборе са ризиком да његов нови мандат зависи од гласова бошњачких бирача, који ће гласати и за црног ђавола пре него за њега, констатује Кецмановић.

Ако не добију мало, тражиће више

„Прође ли опет неки грађаниста хрватске националности, какав је био Жељко Комшић, биће то уље на ватру херцег-босанског незадовољства и појачаних захтева за трећи ентитет. Република Српска подржава такве захтеве Херцег-Босанаца у заједничком отпору бошњачком централизму и унитаризму које муслиманско Сарајево, уз подршку САД, гура, како у БиХ на рачун Срба, тако и у Федерацији на рачун Хрвата“, подвлачи Кецмановић.

Кад Изетбеговић, поводом састанка Ердогана и Колинде, подсећа на своју приврженост грађанском принципу, он се, према Кецмановићевом мишљењу, обраћа за помоћ Вашингтону. И то само имплиците, дакако, да не би иритирао Ердогана.

„Међутим, пробошњачки Американац Данијел Сервер их је охладио изјавом да САД имају преча посла од унутрашњих проблема у БиХ и да их једино интересује постојаност њених спољних граница. Тиме, јасно је, алудира на наводне сецесионистичке амбиције РС. Не само њему, очито смета што се са пометњом у бошњачко-хрватским односима, фокус помера са Српске на Федерацију и што више нису Срби дежурни реметилачки фактор у БиХ“, указује Кецмановић.

Ипак, највећи парадокс настале ситуације је, сугерише Кецмановић, у томе је што се сад Бошњаци позивају на Дејтон, иако су га до јуче, 25 година, оспоравали. Наиме, важећи изборни закон у Федерацији јесте објективно на штету Хрвата, али је та системска грешка записана у Дејтонском споразуму.

Ненад Зорић / Спутњик

Оставите коментар