(Фото: Пиксибеј)
(Фото: Пиксибеј)

Изазови који тек чекају људску расу

Шта ли ће бити главни светски проблеми за тридесетак година? Овом темом позабавио се Би-Би-Си пошавши одмах од оног тешко предвидивог, генетске модификације људи…

Етичке расправе на ову тему почеле су прошле године у вези са новом технологијом „Цриспр“, која се заснива на преуређивању ћелија ДНК. Њен замишљени циљ је измена ДНК у циљу лечења болести као што је рак. Иако ово бар мало звучи разумно и хумано, оправдано се поставља етичко питање: Шта ако неко одлучи да овакве методе употреби за остварење неких „мрачних намера“?.

У будућности се нећемо борити само са порастом популације, већ и са дужим животним веком. Научници предвиђају да ће, до 2100. године, број стогодишњака на свету порасти са садашњих 500.000 хиљада на 26 милиона. А таквим људима је потребна медицинска и свака друга нега.

Свет без приватности скоро да већ имамо, и то је један од проблема који нам је познат. Ту је и проблем сајбернасиља. Поставља се питање како ће и са коликом ефикасношћу законодавци и безбедносне службе, па и саме интернет компаније, допринети стварању безбеднијег окружења. Неке ствари су још непредвидиве. Када су се друштвене мреже појавиле, оптимисти су говорили да ће сви проблеми бити брзо решени. А Фејсбук има тек 13 година…

Питање глобалне безбедности и стабилности света је веома комплексно. Северна Кореја, стотине хиљада избеглица, пораст национализма и јачање популизма, хакери, нуклеарни пројектили, опасне технологије… све ово јасно указује зашто је постојање добре дипломатије од виталног значаја.  А може ли вештачка интелигениција једнога дана да постане моћнија од људске? Чињеница је да је све присутнија око нас, али и она нас тера на размишљање о етичким и социјалним импликацијама. Она ће сигурно променити начин на који човек данас живи, а није немогуће ни да ће се неке будуће форме вештачке интелигенције отргнути контроли…

Подизање нивоа мора постепено ће довести до тога да неки градови или њихови делови полако почну да нестају. Као последица климатских промена, поплаве ће постати све учесталије, а глобална промена климе ће утицати и на начин изградње објеката будућности.

Климатске избеглице ће постати свакодневица, што инфраструктуру, услуге али и комплетне економије држва може довести до границе пуцања.

Путовање у свемир одавно је стварност астронаута, а од скоро и богатих појединаца. Питање је да ли ће икада постати доступније широј популацији, поготово ако или када човечанство почне да плаћа цену промена које ће настати.

Е.Н.Д.

Оставите коментар