(Фото: http://designed.rs)
(Фото: http://designed.rs)

Како се облачила српска елита за време Турака: Од шалвара до корсета

Модни трендови нису само одраз савременог доба, већ су били веома важни и за политичку елиту у Србији у 19. и 20. веку. Велику пажњу ономе што облаче посвећивале су како даме, тако и господа владајућих породица.

Супруга кнеза Александра Карађорђевића, кнегиња Персида, била је позната као жена беспрекорног стила. То је било време Првог српског устанка када су жене носиле раскошне турске ношње, са шалварама и сребрним појасом. Она је материјале набављала из разних делова света, а слике из тог времена сведоче о њеном укусу.

Већ у доба Милоша Обреновића носиле су се сукње, кошуље и прегаче беле боје, искићене вуненим гајтанима. Мушкарци су носили кошуљу, јечерму, прслук, копран, чохану доламу, антерију од памучне тканине и свилени или памучни појас с преградама за прибор за пушење и оружје.

Супруга Милана Обреновића, краљица Наталија, била је велики љубитељ моде. За сваки излазак из двора имала је нову хаљину. До изгледа је држао и њен муж који је дневно мењао и три четири пара рукавица, а знао је и да одабере одело, које касније не би никад ни обукао. Након ношења одмах би га бацио. Његов отац пак остаје упамћен по цветном војводском оделу и чалми око феса, која је означавала слободу одевања, на коју су Турци нерадо гледали.

Мода устаника

Устаничке вође држале су до изгледа. Дугачко одело, тзв. долама испод које се носила црна марама били су препознатљиве за старешине. Испод доламе ношене су чакшире које су биле узане од колена до чланака, а преко ње се опасивао појас од свиле или вуне, па потом листови од коже у које су се стављали пиштољи и нож. Јаков Ненадовић је носио зелени гуњ и плаву доламу, док је Петар Јокић био познат по црвеном оделу.

На прелазу из треће у четврту деценију 19. века, жене почињу да носе корсете. Сукња се проширује редовима волана и бројним штирканим и штеповима ојачаним подсукњама. Хаљине су до глежњева, а испод руба сукње често извирује чипка подсукње. Дошло је до спајања балканске одеће и европског модног костима и створио се аутентичан грађански костим.

„Паризлије“ са лептир машном

Јеврем Грујић припадао је нараштају српских интелектуалаца „паризлија“. Они су са обавезном лептир-машном и шеширом по повратку са студија ширили идеје које ће обликовати Србију.

Ношњу жена из бољих кућа чинили су фистан, марама за груди либаде, фес и тепелук, појас бајадер, сунцобрани, лепезе и рукавице… Одећа је израђивана од свиле, чоје, памука, баршуна, кадифе и атласа у црвеним, плавим и зеленим нијансама. Крајем 19. века српски грађански костим се преображава и упрошћава па остаје само дуга сукња и једноставне кошуље.

А. Вучићевић / Вести

један коментар

  1. Ускоро у Призрену

    А народ носио одећу од тежине,вуне кои је сам морао произвести материјал затим исплести,изаткати,скројити,и пријесне опанке од свињске и говеђе коже.и за време турске окупације и за време обреновићке и караћорћевићке окупације.
    Сви окупатори су лепо живели,градили себи дворове,лепо се хранили,облачили,курвали,шенлучили док је сротиња народ живео у колибама и обавезан силом финансирао кроз харач-порез кич и раскош окупатора.како некад тако и дан данас (испаде да је бравар био најбољи)

Оставите коментар