(Фото: Весна Веизовић / Васељенска ТВ)
(Фото: Весна Веизовић / Васељенска ТВ)

Климатске промене погађају и „алпски рај“: Ускоро као на Балкану!?

Берн – Након овогодишњег врућег лета постало је јасно да Швајцарска мора да се прилагоди климатским променама, не само кад је у питању редукција гасова из стаклене баште која је одлучујућа, него и фактори који помажу ублажавању ефеката растућих температура. Суви и врели периоди постају све учесталији у алпској држави, глечери се топе.

„То је показала и несрећа на клизишту Бондо ГР, када је у одрону нестало осам особа – изјавио је недавно Марк Шардонен, директор Савезног завода за заштиту животне средине (Бафу) на прес-конференцији у Берну и упозорио да је и Алеч регион због отапања глечера постао нестабилан и требало би да се помно прати. Он је представио четири од 31 пилот-пројекта у превладавању последица климатских промена. Према климатским моделима, швајцарско време у будућности ће умногоме да личи на садашњи Балкан. Зато темељни Швајцарци већ сада гледају у правцу Загреба и размишљају о томе како да градске површине озелене биљкама и дрвећем који тамо успевају.“

Од почетка мерења отопљавања 1864. године температура у Швајцарској је порасла за два степена, чиме је дупло виша него у средишњем појасу (0,9 степена). То значи да би температура у Швајцарској до 2060. године могла да порасте за додатних 1 до 3 степена. Шардонен је затражио ангажовање свих – кантона, региона, градова, комуна, предузећа и становништва да се још данас припреме и раде на отклањању последица насталих отопљавањем.

Високе температуре утичу и на повећану смртност код људи. У осам тестираних градова је број смртних случајева на 32 степена Целзијуса порастао за 12 одсто. Разлог за повишену смртност нису само високе дневне температуре, него и тропске ноћи са преко 20 степени. Промене климе осећају и наши земљаци у Швајцарској.

Славко Ристанић из Добоја, живи у Салецу код Сенвалда.

„Снега је дупло мање, а и зиме су много топлије него пре 20 или 30 година у овој Алпској земљи“,  каже Ристанић , иначе родом из Добоја.

„Швајцарска је индустријски веома јака и развијена земља и један од већих загађивача ваздуха јесу управо индустрија и депоније смећа које избацују више дима и смрада него било који тунел у Швајцарској. Ако погледате поред ауто-путева у Швајцарској, пре је трава била зелена, а сада после првог кошења се суши, исто као код нас у матици. Не верујем да ће се скоро вратити више оне зиме из 90-их са пуно снега и кише, а температура постепено али сигурно расте“,  додаје наш саговорник.

Живојин Јовановић из Херисауа, родом из Мокрања у Србији, такође истиче да се просечна температура знатно повећала у односу на пре 30 година кад је дошао у Швајцарску.

„Тада је обавезно друга половина новембра била хладна, падао је обилан снег, па су, сећам се, сезонски грађевински радници били у проблему јер су остајали без посла. И у марту је било мраза и снега, па су касниле визе сезонцима. Сад је све другачије, снега има све мање, а сувомразица је нестала потпуно. Примера ради, 1988. године било је 1,5 метара снега у Швелбруну, 1990. године у Урнешу је пуна два зимска месеца температура минус 20. Данас таквих зима више нема“,  вајка се наш саговорник.

„Последњих година у децембру је све топлије и све мање снега. У Швајцарској су све сувљи периоди са благим зимама и врелим летима и некако се полако приближавамо клими какву смо имали и нашем завичају.“

Ћуди природе

„Какви су људи, таква је и природа. Не треба се играти са њеним ћудима јер немилосрдно узвраћа. Узрок глобалном отопљавању је неконтролисано испуштање индустријских гасова и загађење издувним гасовима аутомобила, којих све више има у свету, а поготово у Швајцарској. У кантону Тићино већ одавно расту палме, на слободном простору и без зимске заштите. Времена се мењају, људи се мењају и клима не може да буде нон-стоп иста, али мислим да је човек крив за ове драматичне промене“,  каже Бојан Савић, родом из Косовске Каменице, а живи у Фрауенфелду.

Ефекат стаклене баште

Најважнији инструмент у борби против отопљавања је масовно смањење гасова стаклене баште. У оквиру Париске конвенције се Швајцарска обавезала да емисију до 2030. године смањи за 50 одсто у односу на стање из 1990. године. Од тога – 30 одсто у земљи и 20 одсто у иностранству.

Б. Божин / Вести

2 коментара

  1. Бобан за Српског Цара и Царевину Србију

    Температура расте због нано честица алуминијума које појачавају ефекат стаклене баште, јер не дозвољавају земљи да исијава вишак температуре него враћају зрачења ка земљи.

Оставите коментар