„Makedonci islamske veroispovesti“ brinu Skoplje

1. avgust 2012. | M. Stančić / Novosti / Vaseljenska TV

Skoplje - U sve izraženijoj kampanji agresivnog bugarskog svojatanja „svojih“ sunarodnika na okupiranim teritorijama u zajednici Goranaca, i predsednik Makedonije Đorđe Ivanov je u maju pisao nelegalnim šiptarskim strukturama u odbranu prava „Makedonaca muslimanske veroispovesti“ iz iste etničke grupe, zatražio njihovu statusnu garanciju. Ali odgovor ne stiže.

Ivanov je zatražio da Goranci budu navedeni u ustavu, saglasno Konvenciji o nacionalnim manjinama. Pismo veoma slične sadržine su, u novembru, uputili i predstavnici makedonske zajednice u pokrajini, ali su takođe bili ignorisani.

U skopskom „Dnevniku“ se navodi da je uz pisma bilo i „diplomatskih kontakata sa kabinetom Atifete Jahjage, kao i sa popisnom kancelarijom da bi se raščistila neka prašanja”. Jedno od tih pitanja je vezano i za rezultate popisa, kojima su potvrđene ranije tvrdnje melegalnih šiptarskih struktura o malom broju onih koji su „Goranci, odnosno Makedonci“. List navodi da su rezultati popisa na okupiranim teritorijama „vrlo diskutabilni, pa čak i netačni“, što su konstatovali i predstavnici međunarodnih organizacija, između ostalih i Saveta Evrope.

U toj klimi iščekivanja ovde se podseća da u oblasti Gora, na okupiranim teritorijama, „na terenu deluju snažne propagande koje dele mesno stanovništvo“. List „Dnevnik“ precizira da se „između igre Srbije i Bosne, umešala i Bugarska, pa su tako Goranci, koji govore čistijim makedonskim jezikom i od Makedonaca u matičnoj državi, stavljeni na kantar ko će dati više“.

Prištinska ”Koha” je povodom pisma Ivanova ocenila da ”makedonski državnici nastavljaju sa tvrdoglavošću o postojanju makedonske zajednice na KiM, zahetvajući čak i njihovo navođenje kao ustavne kategorije”.

U Skoplju odgovaraju da su u ustavu navedene sve nacionalne manjine, „izuzev Goranaca – Makedonaca“. Navedene su čak i „malobrojna hrvatska zajednica, sa jedva 400 pripadnika, pa i Crnogorci“.

Dobra puna Bugara

Prema informacijama iz Dragaša, u oblasti Župa-Gora na okupiranim teritorijama, sve veći broj građana tog dela pokrajine svesno ulazi u procedure dobijanja različitih pasoša. Pored Srbije i Makedonije, sada je tu i Bugarska. Pošto je zemlja članica EU sa njenim pasošom verovatnije je da će da se dođe do posla u zemljama razvijenog Zapada. U proširenju „logistike“ za sticanje bugarskog državljanstva, sve značajniju ulogu dobija novoformirano udruženje Bugara u Prizrenu.

Administracija u Sofiji je skratila proceduru za sticanje bugarskog državljanstva i izdavanje pasoša sa pet godina na 12 meseci.

Oznake:Bugarska, Bugarsko državljanstvo, Goranci, Kosovo, Makedonija, Makedonci