(Фото: Getty Images)
(Фото: Getty Images)

Ново жариште у Европи – шта ће бити с „рајском Норвешком“?

Осло – Предстојећи парламентарни избори у Норвешкој покренули су дебату о националним вредностима и односу који би требало имати према ЕУ.

Такође, једна од тема је и о одговорност према мигрантима и азилантима.

Док Велика Британија гледа у Норвешку као могући модел свог будућег односа с Бриселом, неки у Норвешкој виде Велику Британију као пример потпуног прекидања веза са ЕУ.

Обе велике партије, левичарска Лабуристичка партија и десничарски конзервативци, губе подршку бирача и гледају да се повежу с мањим партијама како би после избора у понедељак имали већину у парламенту.

На власти је сада коалиција конзервативаца и популистичке Партије напретка, коју подржавају хришћански демократи и либерали.

Главна опозициона странка је Лабуристичка партија, која има највише места у парламенту, али нема већину.

Партија центра је обећала да ће подржати лабуристе али је захтевала јавно преиспитивање односа Норвешке и ЕУ.

Норвешка није чланица Уније, али има приступ јединственом тржишту ЕУ и прихвата слободно кретање људи из ЕУ.

„Ми смо земља која се увек супротстављала елитама. ЕУ је елита која одузима превише власти нашем парламенту. Ми мислимо да даје превише суверенитета неизабраној бирократији у Бриселу“, рекао је за АП лидер Партије центра Сигве Слагсволд.

За разлику од њега, лабуристи и конзервативци не желе да мењају садашње односе са ЕУ.

Лабуристи ће због пада популарности зависити од евроскептичне партије Социјалистичка левица, а можда и од Зелених и крајње левичарске Црвене партије, од којих ниједна није задовољна везама Осла и Брисела.

Још једна тема око које не постоји слагање норвешких партија јесте експлоатација нафте и гаса.

Док се социјалисти, Зелени и Црвена партија противе даљој експанзији те индустрије, која чини више од половине норвешког извоза, лабуристи и конзервативци су искључили могућност окончања експлоатације тих ресурса.

Забрана бушења у еколошки осетљивим подручјима и увођење мораторијума на нове дозволе за истраживање Арктика могли би да буду реалнији циљеви мањих партија које желе да уђу у нову владу левог крила.

Када је у питању десно крило, истраживања показују да конзервативци једва имају већину, али под условом да одрже на окупу мање партије. Другачије визије хришћанских и норвешких вредности испречиле су се, међутим, између Партије напретка и хришћанских демократа.

Високи званичник Партије напретка изазвао је критике хришћанских демократа због изјаве да би оне којима није одобрен азил требало затворити док чекају депортацију.

„Желимо да Норвешка буде призната као земља која остаје верна својој међународној репутацији, коју карактерише саосећање, миротворство и спремност да брани сиромашне земље и оне који беже да спасу своје животе. Желимо нову владу у коју није укључена Партија напретка“, рекала је лидерка хришћанских демократа Хилде Фрафјорд Јонсон.

Бета

један коментар

  1. Nemojte vise, molim vas, da budete „saosecajni, mirotvorni i spremni da branite siromasne zemlje“, mnogo boli to vase „saosecanje“. Vi ste bezosecajni, hladni i potpuno nezinteresovani za bilo koga sem za sebe same nato sledbenici. Gajite tupave klonove koji pored slavine imaju uputsvo kad koju da odvrnu! Osetili smo to vase saosecanje vise puta.

Оставите коментар