(Фото: Thinkstock)
(Фото: Thinkstock)

Пелет изазвао хаос: Цена 250 ЕУР, нема ни у Србији

Коришћење пелета се сматра еколошки прихватљивијим и једноставнијим, али оног тренутка када су цене нагло скочиле све његове предности су пале у воду.

Закон понуде и тражње наметнуо је нову цену популарног енергента, изазвао сумње у вештачку несташицу на тржишту, а они који су водили рачуна о заштити околине и нису хтели прљати руке дрвима и угљем сада имају само један циљ – угрејати се ове зиме, на било који начин.

Цене пелета су више од 500 КМ (255 евра) по тони, произвођачи тврде да су се фокусирали само на домаће тржиште, трговци да нису дигли цене, а све већи број грађана одлучује се вратити на угаљ и дрва.

Компанија Wоодланд из Дрвара 15. септембра је престала извозити пелет како би задовољила потребе домаћих купаца. Међутим, сусрећу се с низом проблема.

„Проблем нам ствара што други пелетари обећавају људима пелет и уместо да испоштују договор, они га извозе“, казали су нам из компаније Wоодланд.

Ситуацију су, тврде, максимално искористили трговци који су купили пелет по вансезонским, нижим ценама, а продају га по знатно вишим.

„Наручили су у јулу и аугусту и плаћају по ценама које су тада биле актуелне, а продају га по 400-500 КМ. Трговци и сада траже пелет, али се трудимо да га продајемо само крајњим купцима који имају мале пећи. Такође, сусрећемо се и с високим ценама сировине, јер власници пилана због високих цена у трговинама мисле да и произвођачи продају пелет по високим ценама. Код нас је велепродајна цена пелета 330 КМ плус ПДВ“, наводи Будимир.

Из компаније Хифа тврде да немају залихе пелета и да га увозе, а да је цена по којој га продају формирана искључиво на принципима тржишне економије.

„Сви озбиљнији трговци пелетом су присиљени увозити пелет како би испоштовали потписане уговоре и снабдели своје купце. Сматрамо да је такво деловање довело до јачања понуде и заустављања даљег раста цена пелета на бх. тржишту. Сматрамо да било која фирма појединачно или удружено не може направити несташицу пелета и створити вештачку кризу овог енергента у БиХ. Треба знати да је слична ситуација и у суседним државама, као и у Западној Европи. Посртање појединих произвођачких гиганта у ЕУ је довело до проблема на тамошњем тржишту, уз неизбежне рефлексије и на Балкан те се у земљама региона одвија сличан сценарио као у БиХ. Дакле, морамо знати да пелета нема довољно ни у Хрватској, Србији, Македонији и другим земљама“, тврде из компаније Хифа.

„Верујем да је производња пелета огромна прилика за БиХ да развије масовну производњу и осигура властиту методу топлификације наших домова. Масовна производња пелета би била идеално решење за проблем топлификације, као и чишћења многих деградираних шума. У том смислу мислим да је потребно да се ресорна министарства задуже за креирање плана и потицаја према произвођачима пелета“, наводи извршни директор Сенигора.

Ипак, упркос високим ценама закључује да је пелет, као еколошки прихватљив производ, и даље један од економичнијих производа за загревање домова, ако се упореди с ценом електричне енергије или гаса.

Клик.ба

Оставите коментар