Лаза Костић (Фото: Wikipedia)
Лаза Костић (Фото: Wikipedia)

Последњи запис из дневника Ленке Дунђерски: Кобна љубав окончана самоубиством!

Једна од најпотреснијих и најдирљивијих љубавних прича за које је Србија чула, она између великог писца Лазе Костића и лепотице Ленке Дунђерски, све оставља сузних очију и ускомешаних осећања.

Силина и трагедија љубави овде се преплићу у пуном јеку, на површину „избацивши“ све страхове, наде, унутрашње битке и чежње заљубљеног пара. Плод ове велике и драматичне романсе са кобним крајем је и најлепша српска љубавна песма „Санта Мариа делла Салуте“, којом је тада већ остарели сомборски поета заправо подигао Ленки непролазни и величанствен споменик.




Јелена Ленка Дунђерски била је ћерка Лазара Дунђерског, имућног Србина у Војводини, великог произвођача и трговца житом и Лазаревог кума и добротвора. Била је мезимица и понос своје богате и угледне породице, а красила ју је изузетна лепота, плаве очи, витак стас и изузетна памет – говорила је неколико језика, свирала клавир, путовала…

Двадесетдевет година старијег и већ прослављеног песника Лазу Костића Ленка је први пут срела у Челареву, 1891. године. Њој је била 21, а њему 50 година. О томе судбоносном сусрету Ленка је у свом дневнику записала:

Лета господњег 1891. године

Данас сам га видела први пут. Има гибак, поносит ход, принчевско држање.

Разбарушене је косе, узвинутих бркова који више одају неки театарски ефекат, очију округлих и испупчених, у којима се огледа велика умност и душевна дубина…

Господин Лаза је све даме шармирао, а мени је уделио комплименте на пет језика. Чини ми се да је своје очи упирао највише у мом правцу. Касније ми је рекао да не постоји клавирска композиција која би изразила неземљаско плавило мојих очију. Да, баш се тако изразио и још, да ће ово летње поподне унети трајни немир у његово срце…

Храм Светог Саве: Купола спремна за долазак Христа

Наредне четири године Лаза и Ленка често су проводили време заједно. Песник је по доласку из Цетиња често одседао у породичном дворцу Дунђерском и Хотелу „Краљица Јелисавета“.

На Огњену Марију 1891. године

Дани ми неизмерно брзо теку у друштву са гдином Лазом. Тек у њему видим шта је живот. С њим никада не може бити досадно!

О Духовима 1892. године

Зар има годину дана како смо се срели? Цело вече сам провела у друштву г. Лазе, забављао ме је, плесао са мном.

Између њих се родила љубав, али је Костић, сматрајући се недоличним и престарим за Ленку, одлучио да се повуче.

Око Божића 1893. године

Камо она безгранична вера у нашу љубав, у њега? Да ли сам ја волела илузију? Али то не може бити. Ја волим песника, и живог човека, хоћу га таквог какав је, ништа ми његове мане што је исписао не значе, оне су мени врлине. Те уморан, те стар, те није за мене… Толико сам му пута писала, понављала, не вреди. Али борићу се и изборити за њега. Њему треба помоћи. Морамо да се састанемо.

Jelena Lenka Dunđerski

Сусрели смо се јуче. Видно пропао и исцрпљен неком душевном борбом, разбрушенији и немарнији него иначе.Водили смо озбиље и мучне разговоре. – Удајте се, удајте госпођице Ленка, ослободите и мене и моју патњу и чежњу.- Али, г. Лазо, зашто се не бих удала за вас?- Ја сам стар и недостојан Вас. Ни по чему Вас нисам достојан – понављао је.- Кад жена воли, на све је спремна и у својој љубави и све ће да окрене за своју срећу. Ви се нечег бојите, г. Лазо?

Прво је боравио у манастиру Крушедол, а затим се, на предлог Ленкиног оца, оженио Јулијаном Јулчом Паланачки из Сомбора.

О Малој Госпојини 1895. године

Готово је све. Он се оженио! Да ли је могао да буде свирепији? За кума је позвао мог оца! Савршен злочин, без трага. Али зашто? Шта сам нажао учинила? Зашто се оженио за богатство и само због тога? Чујем, није ни лепа, ни млада, само миражџика. Зар на то спаде мој велики песник и сви његови, и моји идеали? Отишла је моја срећа. Нашто сада и живот?

Два месеца касније, док је Лаза био на меденом месецу са својом новопеченом супругом, Ленка је изненада умрла 8. новембра 1895. године у Бечу, на свој 25. рођендан.

7. новембар по старом календару 1895. године (последњи запис у Ленкином дневнику)

Сутра је мој двадесет шести рођендан. Што сам проживела за ових пет година? Само патњу. Љубав је патња и више не бих могла да волим. А чему онда живот без ње? Да, сутра ми је рођендан. Дариваћу себе и њега најскупоценијим даром: који је вечан и који се не заборавља. Бар док он буде жив. Знаће он. Разумеће све…

Упркос званичној верзији њене породице која казује да је Ленка умрла од „тифусне грознице“, њен дневник даје наговештаје да се девојка отровала збор неостварене љубави. Можда би најтачније било рећи да је од туге „свиснула“ како то и сам Костић говори у својој поеми.

Милица Костић добија улицу?

Вест о смрти несуђене драге Лаза Костић је примио у Венецији. Након тога отишао је у цркву Госпе од Спаса – Санта Мариа делла Салуте, да се моли и тражи опроштај. Вероватно су се још тада, у његовој измученој души јавили први стихови песме коју ће уобличити пуних 14 година након Ленкине смрти и непуну годину пре него што ће јој се и сам придружити.

И тако је настала „Санта Мариа делла Салуте“ – најлепша љубавна песма написана на српском језику, крик и очајнички вапај за изгубљеном љубављу Лазе Костића и Ленке Дунђерски.

Dnevno.rs / Kolaž

један коментар

  1. Verovatno se mnogi samnom nece sloziti , ali o pesmi Laze Kostica „Santa Marija dela salute“ treba trezvenije razmisljati. Kao uostalom i o samom Lazi Kosticu. Ovde svakako nije mesto za raspravu o tome zasto jedan ugledan , veoma obrazovan i vrlo cenjeni srpski pesnik svojoj , po mnogima , najlepsoj pesmi daje naziv potpuno stran srpskom bicu. Ali tvrdim , da je naziv istoimene serije snimljene novcem srpskog naroda u najmanju ruku – nedolican.

Оставите коментар