(Фото: Зелена патрола)
(Фото: Зелена патрола)

Пријепоље – нисте господари наших живота

Пријепоље – У доба демократије, људских права и слободе говора и одлучивања, грађани Пријепоља и околних места се суочавају са једним врло озбиљним проблемом. Наиме они се осећају као да им неко сва та права ускраћује и питају се да ли то неко жели да господари њиховим животима. И то не „неко“ него њихова локална самоуправа. Исти они људи који су демократски бирани на те позиције у циљу побољшања квалитета живота грађана тог подручја.




Побољшавање квалитета живота грађана се огледа, између осталог, и у томе да им се обезбеде основни санитарни услови за живот. У те санитарне услове за нормалан живот спада и правилно и прописно одлагање смећа. Отпад јесте један од највећих проблема на свету и све је мање простора на који тај отпад може да се одлаже. Пријепољска локална самоуправа је изабрала локацију Стругови, у заштићеном природном добру, „Пределу изузетних одлика Камена Гора“, за одлагање отпада, по речима грађана или рециклажни центар, по речима локалне самоуправе..

По речима Драгољуба Зиндовића, председника општине Пријепоље, кога смо успели да сретнемо на локалној прослави – првомајском уранку, у Струговима је предвиђена изградња трасфер станице за сепарацију и рециклажу отпада, а не депоније. Међутим, с’ обзиром на сва неиспуњена обећања, мештани околних села локалној самоуправи више не верују. Локалитет Стругови се налази у „Подручју изузетних одлика Камена Гора“ и по свим правилима заштићених подручја ту се не може збрињавати/одлагати/рециклирати отпад.

Адвокат Сретен Ђорђевић каже да је њему, као правнику и еколошком активисти потпуно нејасно како је локална самоуправа уопште и могла да донесе овакву одлуку. По његовим речима то је само још један парадокс у пракси поступања локалних самоуправа које себе, оваквим одлукама, стављају изнад државних одлука и закона. За њега, као адвоката, ово би требало да је врло чиста ситуација, узимајући у обзир да је изградња оваквог објекта АПСОЛУТНО недопустива у заштићеном природном добру. Међутим, и он, као и сви мештани, боји се старог доброг рецепта – ако не може милом, може силом! Овај рецепт обожавају све локалне самоуправе у Србији, не само у Пријепољу. Увек је лакше на силу се изборити са неким проблемима него кроз договор са људима. Јер људи има разних и сви они нешто захтевају. Како каже председник Општине, господин Зиндовић: „Ми се већ 20 година боримо са истим проблемом депоније и како нађемо неко погодно место, нађе се неко коме ће сметати депоније на том месту.“ Можда нисте нашли то „одговарајуће“ место, господине Зиндовићу? Можда су сви ти људи имали право када им је сметало Ваше „одговарајуће“ место? Можда…

По речима Будимира Тешевића Буде, председника Еколошког друштва „Пријатељи Сопотнице“ сви мештани су уверени да је изградња рециклажног центра, такозване трансфер станице само лепо упакован назив за изградњу депоније. Армел Курбеговић, из „Архус центра Југозападне Србије“ каже да је локална власт ову локацију изабрала најпре због близине магистралног пута јер им је тако олакшан приступ камионима без узимања других фактора у обзир. А таквих фактора има пуно. Заштићено подручје, близина кућа, близина школе, близина стотина хиљада засада малина, чиме се људи овде диче и у чему виде будућност за себе и своју децу.

Људи, „обични“ грађани су увек за договор. Увек за неки вид разговора и узимања у обзир и њиховог мишљења. Сви су они свесни да садашња депонија представља највеће ругло Пријепоља и да свака особа која у Пријепоље дође, одлази одатле са горким укусом смећа у устима. Садашња депонија се налази уз магистрални пут и немогуће је заобићи и не осетити. Сви се слажу да је крајње време да се нешто промени и да се изгради нова депонија или трансфер станица. Да се издради нешто што ће бар мало улепшати живот овом људима али не по сваку цену. Не по цену почетка уништавања природних лепота које они имају и које желе да сачувају и за себе и за своју децу. Мештани предлажу да се нађе решење које ће бити у складу са законом, у складу са очувањем природе овог простора, у складу са њиховим жељама да њихова деца, и деца њихове деце остану да живе ту где су рођени. Не зато што немају где другде, него зато што желе ту да остану јер им је ту најлепше. Предлажу да се и они питају.

А локалне самоуправе?
Локалне самоуправе треба да се запитају зашто из године у годину све мање младих људи жели да остане у овој земљи и у својим градовима и селима.
Није лако бити власт.
Још је теже бити човек…

Дино Мујановић, новинар сарадник, Војвођанска зелена иницијатива

један коментар

  1. Пећински човек

    Е па докле год су „Људи, „обични“ грађани … увек за договор“ дотле нема договора.
    Онда кад људи, обични грађани схвате да треба узети у руке васпитне палице, на првом месту, доћиће до договора на другом месту.
    А дотле се само моште сликати и рекламирати пећинске људе.

Оставите коментар