(Фото: Shutterstock)
(Фото: Shutterstock)

Промаја не убија

Међу Србима постоји уврежено мишљење да им промаја може доћи главе. Огроман проценат се дословце гуши у загушљивим просторима не дозвољавајући да ни трачак ваздуха уђе кроз прозор, уколико су у исто време отворена врата. Сваку појаву укочености, разне упале и главобоље склони су да припишу овој невидљивој појави.

„У Србији се под промајом сматра циркулисање ваздуха између два супротно постављена прозора или прозора и врата. Међутим, брза циркулација ваздуха има потпуно исти ефекат и на другом месту. Дакле, наше тело „не препознаје“ промају већ само струјање ваздуха. Да ли ће негативно утицати на наш организам зависи од много фактора, међу којима пресудан утицај има загрејаност тела, спољашња температура и влажност ваздуха. Промаја, односно убрзано струјање ваздуха може да доведе до наглог расхлађивања, промене у циркулацији мишића и појаве бола као последице. Болови се обично јављају у пределу врата који је и најизложенији струјању ваздуха. Може да дође и до парализе нерва лица, сматрају поједини неуролози. Промене на изложеним деловима тела најбоље могу да се уоче при раду клима уређаја, уколико сте директоно изложени“,  објашњава специјалиста интерне медицине др Ивица Јеремић из Института за реуматологију.

Да ли је страх од промаје оправдан?

Страх је често претеран. Ја имам обичај да кажем пацијентима да они који се боје од промаје умиру од рака плућа. Наиме, у многим зградама се из грађевинског материјала ослобађа радиоактивни гас радон који је повезан са настанком карцинома плућа. Његова концентрација једино се смањује редовним проветравањем просторија. Из намештаја се, такође, ослобађају мале количине органских једињења која су потенцијално токсична. Да би се ефикасно прочистио простор неопходно је направити промају. Проветравање је важно и зими. Респираторне инфекције се не добијају прехладом хладним ваздухом како се обично мисли, већ боравком у затвореном непроветреном простору у коме расте концентрација инфективних микроорганоизама.

Има ли осетљивих на промају и хладан ваздух?

Особе које болују од хроничних дегенеративних реуматских болести су више осетљиве на овакво струјање ваздуха. Међутим, у феномену настанка бола мора се узети у обзир и психички моменат, јер су склони да верују како су са промајом бол и испровоцирали. И заиста, они по принципу плацебо ефекта и осећају јачи бол. Права је истина да промаја никога не може да убије нити доведе до појаве запалења мозга и других тешких болести, како се у народу обично мисли. Са јаког ваздушног струјања треба се склонити једино ако то тело региструје као негативну сензацију. На високим температурама као што су сада, свакако не.

Корисно расхлађивање

Расхлађивање ваздуха, поготово у врелим данима, има бројне предности. Висока температура утиче на наше физичке и менталне способности, јер се осећамо тромо, безвољно а често немамо снаге ни за уобичајене активности. Осећај свежине у простору у коме се борави подстиче менталну будност.

„Нижа температура смањује знојење и губитак течности из организма. Ово је посебно важно за старије особе које углавном не уносе довољно течности. У расхлађеним домаћинствима смањује се број инсеката и паразита“, каже др Јеремић.

З.Остојић- Јоксовић / Новости

Оставите коментар