(Фото: Тинксток)
(Фото: Тинксток)

Руси разбили Европу, а Пољаке лишили смисла

Москва – Састанак лидера држава ЕУ, који је одржан 19. октобра, требало је да постане последња и одлучујућа борба против изградње гасовода „Северни ток 2“.

Главни противник руског пројекта била је премијерка Пољске Беата Шидло која сматра да је „Гаспром“ претња енергетској безбедности Европе, пројекат је политички, а да Украјину треба жалити.

„Како би се реформе ЕУ успеле и биле ефикасне, треба решавати горуц́е проблеме ЕУ. На пример, миграциону кризу и питање ’Северног тока 2‘. То су услови пољске Владе“, изјавила је Шидлова.

Обично, политичка подршка Вашингтона је у потпуности довољна да се кроз Европску комисију прогура свака антуруска одлука, али овог пута европске марионете САД нису успеле, а Жан Клод Јункер је са жаљењем изјавио да у ЕУ нема јединства.

Западни медији су пожурили да неуспех покушаја да се блокира „Северни ток 2“ припишу канцеларки Ангели Меркел, али је то сувише поједностављена интерпретација догађаја.

Добро информисани извори Ројтерса су саставили списак држава чији лидери су на самиту ЕУ критиковали „Северни ток 2“. Он је испао необично кратак: Пољска, летонија, Литванија и Данска.

У ЕУ улази 28 држава, а испада да је Вашингтон успео да за блокирање једног од најважнијих енергетских пројеката Русије привуче на своју страну само четири, чија реализација радикално компликује улазак америчког течног гаса на европско тржиште. Ако се одсуство Велике Британије у антигаспромовој коалицији може објаснити „брегзитом“ и финансијским интересима британских компанија у пројекту, уздржаност традиционалних противника руских пројеката Естоније, Румуније и Шпаније треба тражити у економској, али и политичкој равни.

„Геополитички развод“ некада пријатељског евроатлантског пара САД–ЕУ постепено постаје видљив. Номинално, Вашингтон је јачи и опаснији, али у реалности Берлин је ближи и, за разлику од САД, није окренут унутарполитичким конфликтима и поседује полуге директног економског утицаја на државе ЕУ. Ако се томе дода спознаја европских политичара да себи наносе штету антируским санкцијама које САД немају намеру да компензују, добија се ситуација у којем су русофобски фанатици остали усамљени.

Пољској остају две варијанте да заустави „Северни ток 2“. Прва је да ЕУ усвоји одлуке о предаји права на преговоре са „Гаспромом“ Европској комисији, без обзира на закључак експерата самог Савета ЕУ. Међутим, за то је потребно 70 одсто гласова. Друга опција, како је изјавило Министарство енергетике Пољске, јесте радикална и брза промена европског законодавства на такав начин како би се „Северни ток 2“ нашао под дејством „трец́ег пакета“ или уопште био забрањен на законодавном нивоу. Ако амерички лобисти не успеју да провуку кроз Европски парламент споразум о Трансатлантском инвестиционом партнерству које је потребно Вашингтону много више од саботаже енергетског пројекта, перспектива пољских законодавних иницијатива ће се наћи под знаком питања.

У међувремену, немачке компаније вец́ деле међу собом гас који тек треба да прође кроз неизграђени гасовод, што показује да је немачки бизнис оптимистичан. „Флуксис Дојчланд“, „Газуни Дојчланд транспорт сервис“ ће учествовати заједно са „Гаскад неотранспортом“ у изградњи копненог дела „Северног тока 2“. Пољски политичари и бриселски новинари се жале да западноевроске државе не узимају у обзир интересе државе источне Европе и „посебне потребе“ оних држава које имају лоше односе са Русијом.

Ако се са тих оптужби Владимира Путина о продају европских инетереса скине реторички омот, испада да свака форма економске сарадње између Москве и старе Европе — Немачке, Франацуске и Италије — моментално лишава „младе источноевропске демократије“ саме суштине свог постојања и главног смисла њихових националних пројеката који је у томе да буду проамерички кордон између Европе и Русије, а посебно и између Европе и Азије.

Ако Пољска, Украјина и њихови европски савезници више не буду могли да испуне функцију изолације остале Европе од Русије они ће постати непотребни Вашингтону и чак сами себи. Зато ће се русофобски режими борити до последњег даха уза свој смисао живота, али ће им „Гаспром“ и историјски процеси то одузети, пише Спутник.

Б92, Спутњик

Оставите коментар