(Фото: РТВ)
(Фото: РТВ)

Спортски суд одбио жалбе руских спортиста

Лозана-.Суд за спортску арбитражу (ЦАС) одбио је да разматра жалбу Павла Кулижникова, Дениса Јускова, Александра Логинова, Ирине Старих, Татјане Бородулине и Дмитрија Васиљева на одлуку Међународног олимпијског комитета да их не позове на Зимске олимпијске игре које ће се одржати у Пјонгчангу.

 

 

Руским параолимпијцима забрањено да иду на ОИ 2018

 

МОК је саопштио да на Зимске олимпијске игре могу да иду само чисти спортисти и зато није послао позиве шесторици Руса који су раније били дисквалификовани због кршења антидопинг правила, стоји у објашњењу суда.

Руси су поднели жалбу Суду за спортску арбитражу у Лозани, где им је у убрзаном поступку размотрена жалба. Касније су они поднели тужбу Суду за спортску арбитражу у Пјонгчангу.

Како се наводи у саопштењу, колегијум судија ЦАС из три члана донео је одлуку да суд није надлежан да донесе одлуку о овом питању.

 

 

Спутник

 

5 коментара

  1. дудина падина

    Из којих земаља су судије које су донеле одлуку.

    • Ово је спрдачина, јер спортисти из САД могу да се дрогирају до миле воље. Њих нико нема права да контролише. За њих гарантује стејт дипартмент. Бољи виц и фору нисам чуо.

  2. Čovek je onaj..........koji saoseća sa tuđom mukom

    FAŠISTIČKI……………. суд одбио жалбе руских спортиста

    IDU MI RUSI NA KURAC………..POSTAJU………PLAČIPIČKE KAO I SRBI………!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!

    OSTAJU KINEZI……..KAO JEDINA UZDANICA!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!

    • Глобалистички пут свиле

      Ако ти није мрско – прогледај ово: http://www.e-nacija.com/u-medjuvremenu/389-iza-kulisa/1460-globalisticki-put-svile

      • Председник Управног одбора Финансијске корпорације „Пут свиле” је Џон Л. Торнтон, извршни председник Управног одбора поменуте корпорације „Барик голд”, члан Управног одбора компаније „Форд Мотор”, неизвршни председник Управног одбора „Пајнбриџ инвестментса”, и председник Одбора повереника Брукингс института. Био је и члан управних одбора компанија „Чајна уником”, HSBC, „Индустријске и комерцијалне банке Кине”, „Интела” и „Њуз корпорације”. Од 1980. до 2003. године, радио је у „Голдман саксу” као председник Одбора за Азију и председник компаније. „Добио је Награду пријатељства Кине 2008. године, највеће признање додељено некинеском држављанину. Године 2007. Институшонал инвестор (Institutional Investor) прогласио га је једним од 40 појединаца са највећим утицајем у обликовању глобалних финансијских тржишта током последњих 40 година.”24

        „Барик голд” је много пута оптуживан за неетичко понашање и, између осталог, осуђен за одлагање хемијског отпада.25 Партнерство са Кином, која на сличан начин поступа као корпоративно лице, чини се као веома прикладно.

        „Међународни саветник” SRFC-а је Хавијер Солана, бивши генерални секретар Савета Европске уније, генерални секретар Североатлантског пакта (NATO) и бивши министар спољних послова Шпаније. Тренутно је директор Центра за глобалну привреду и геополитику (ESADE), глобалистичког труста мозгова, који је ступио у партнерство и са Брукингс институтом.26 Солана је истакнути члан Брукингс института за инострану политику и члан управног одбора глобалистичких трустова мозгова: Међународне кризне групе (ICG) и Европског савета за односе са иностранством. Међу повереницима Међународне кризне групе су и бивши заповедник NATO-а Весли Кларк, као и Џорџ Сорош и његов син Александар.27 Шан Ли је потпредседник Управног одбора Истраживачког центра за планирање „Пута свиле” и Кинеског финансијског савеза у Хонг Конгу. Био је главни међународни саветник „Кинеске развојне банке”, потпредседник Управног одбора „UBS Инвестиционе банке Азије”, генерални директор Међународног холдинга „Банка Кине”, главни економиста за Кину у „Голдман Саксу”, као и суоснивач SouFun-а, највећег кинеског интернет портала за некретнине.28

        Питер Вилер, партнер у корпорацији „Пут свиле”, радио је од 1985. до 2001. за „Голдман Сакс”, а 1994. године постао партнер и руководилац инвестиционог банкарства ове фирме у Кини. „У току првог таласа, предводио је екипу ,Голдман Сакса’ кинеских државних компанија на иностраним тржиштима капитала.”29

        Џо Сјанг, партнер у Финансијској корпорацији „Пут свиле” (SRFC), био је директор групе за специјалне задатке у Кини за „Џи-пи Морган”, директор инвестиционог банкарства и финансирања некретнина у Кини за Краљевску банку Шкотске, као и потпредседник и директор „ГЕ групе” за финансирање капиталних пројеката.30

        Карман Вонг, извршни директор Финансијске корпорације „Пут свиле”, био је директор оперативних послова, инвестиционог банкарства за „Номура Азија” (бивши „Јапан / Леман Брадерс Азија”), претходно радећи за „Голдман Сакс” у Њујорку, а у Хонг Конгу као директор кадровске службе за Азијско-пацифичко инвестиционо банкарство.31

        Ђианјунг Џанг, извршни директор Финансијске корпорације „Пут свиле”, радио је у „Морган Стенлију” и „Ситибанци”.32

        Имајући у виду да је директор Корпорације, Џон Торнтон, такође и директор Брукингс института, тешко је схватити како би то „Нови пут свиле” могао нудити било какву стварну алтернативу глобализацији која се спроводи под доминацијом САД, осим да ефикасније обухвати Русију. Главни финансијери Института су сам Торнтон, медијски могул и ултрациониста Хаим Сабан, Фордова фондација, Фондација „Рокфелер”, „АТ & Т”, „Ексон Мобил”, „Шеврон”, „Виза USA”, Фондација „Џи-пи Морган Чејс”, Фондација „Америкен експрес”, Фондација „Банке Америке”, „Боинг”, „Локхид”, „Мајкрософт”, Фондација „Ситигруп”, „Дау кемикал”, „Мерил Линч”, и многи други.33

        Торнтон је 2006. у Брукингсу основао Кинески центар „Џон Л. Торнтон”.

Оставите коментар