(Фото: Драган Антић)

Стари музички инструменти са простора Балкана

Највећа збирка старих музичких инструмената са наших простора чува се у Етнографском музеју у Београду. Садржи више од 450 експоната, тј. инструмената пронађених на просторима Србије и околних јужнословенских земаља. Формирање ове драгоцене музејске збирке отпочело је половином 19. века, прво под окриљем Народном музеја, а педесетак година касније припали су Етнографском музеју, након његовог осамостаљења од Народног музеја.

Инструменти ручне израде – права мала ремек дела

Наши преци правили су музичке инструменте довијајући се на разне начине, што експонати из збирке јасно и потврђују. Највећи број свирала је израђен ручно. Правили су их или сами музичари (свирачи) или сеоске занатлије и потичу из друге половине 19. и са почетка 20. века. Збирка садржи инструменте израђиване од орлових костију, оклопа корњаче, разних врста дрвета итд. Који од свих тих инструмената је најстарији, тешко је проценити.

Инструмент који је карактеристичан за динарску област су гусле, централно-балканска и панонска регија препознатљива је по гајдама, док је подручје Косова каратеристично по инструментима са истока (зурла, дарабука, даире…).

Сви инструменти које садржи збирка Етнографског музеја распоређени су у четири целине: жичани, дувачки, ударачки и идиофони инструменти, тј. звучне направе.

Гусле – важан део наше традиције и културе

Гусле спадају у жичане (кордофоне) инструменте. Оне нису значајне само као музички инструменти, већ су у нашем народу веома популарне и цењене као културно благо и неизоставан део наше традиције. Порекло гусала није утврђено, а о томе постоји неколио тврдњни. Према једној хипотези, гусле су словенски инструмент који су Словени донели када су населили Балкан, други опет тврде да су настале у средњевековној Србији, а постоје и тврдње да су гусле персијског, арапског или индијског порекла.

Оно што се поуздано зна, гусле се први пут помињу у једном писаном документи из 1415. године који описује једног српског гуслара на двору Владислава II Јагелона, пољског краља.

Иначе, гусле су најбројнији музички инструмент у збирци Етнографског музеја, где се чува више од 100 примерака.

Тамбуре – инструменти за разоноду

Међу жичаним инструментима из збирке Етнографског музеја истичу се и разне тамбуре. Сматра се да овај инструмент потиче још из древних времена, из старог Египта и Месопотамије. Њихов назив настао је од персијске речи „т`н“, што значи жица. На наше просторе, тамбурица је доспела у 14. и 15. веку, преко Турака. Најпре је прихваћена од муслиманског становништва у македонским, косовским и босанским областима, док се у Војводини и Славнонији тамбура одомаћила у 18. и 19. веку. Данас, тамбуре су важан инструмент и синоним за квалитетну староградску музику.

Пастирска свирала

Инструмент који је био највише заступљен у свим областима јесте фрула, тј. разне врсте пастирских свирала које су служиле за пратњну песме и игре. Занимљиво је да осим назива фрула (реч која је румунског порекла), овај инструмент има и скоро педесет других имена. Ово су само нека од њих: свираљка, свиралче, ћурлик, дудук, цевара…

Свирала су постојала још у каменом добу, када су израђивана од шупљих птичијих костију. Касније се израђују од дрвета, а квалитет самог инструмента зависи од квалитета дрвета које се користило за израду.

Гајде

Једне гајде које припадају збирци представљају комбинацију мешине и дрвета и служиле су за самостално (соло) музицирање. Гајде су иначе заступљене на целокупном подручју које насељавају јужнословенски народи, а код нас их срећемо у две варијанте. Једне су из источне Србије, код којих се ваздух преко дуваљке удувава у мешину, а друге потичу из Баната, код којих се за производњу звука (удувавање ваздуха) корсти мех, који се налази испод лакта свирача.

Ударачки и идиофони инструменти

Збирка музичких инструмената Етнографског музеја обухвата и већи број ударачких инструмената: зурли, даира, добоша, таламбаса. Ударачки инструменти коришћени су за давање ритма, као пратња другим инструментима. Најзад, Етнографски музеј чува и разне идиофоне инструменте, тачније звучне направе које саме производе звук, попут чегртаљки, клепетуша, свињарских рогова, рикала итд.

Драган Антић

Оставите коментар