(Фото: Танјуг / АП)
(Фото: Танјуг / АП)

Топли океани рађају убице

Ових дана свет с пажњом прати разорне урагане Харви и Ирма који су погодили Карибе и јужне обале САД. Сви знају да су урагани све чешћа појава, али је релативно мало познато како и зашто настају и због чега су све већа претња.

Већина урагана који су у последње време погодили Америку настали су на истом месту, а реч је о локацији близу обале Западне Африке, близу Зеленортских острва. На том месту долази до судара врућих сувих ветрова који долазе из Сахаре и хладнијих и влажнијих ветрова који долазе са влажних подручја на југу. Ови снажни ветрови познати и као Африкан Истерли Џет су кључ разорних урагана који долазе до Америке.

За разлику од времена у Америци, које се мења од запада према истоку, овај афрички се креће од истока према западу. Ови ветрови се заправо стварају током целе године, а онда баш у септембру постају најјачи. Ти ветрови прелазе преко топлих екваторијалних вода и изазивају раст топлог и влажног ваздуха изнад Атлантика. Тај натпросечно топао и влажан ваздух ствара олује и невероватно брзе ветрове који се ретко могу видети. Кад ветар досегне брзину од 120 километара на сат он постаје ураган прве категорије.

Класификација снаге

Према снази се класификују различито, а најувреженија је Сафир-Симпсонова подела на пет категорија, при чему ветрови из оне највише достижу брзине веће од 252 километра на сат у непрекидном трајању од најмање десет минута. Од 1950. се користи интернационална класификација према разорној моћи по којој се урагани деле на пет категорија.

Уколико су услови добри, ветрови досежу брзину већу од 240 километара на сат. То је онда ураган пете категорије, најјачи ураган на Земљи. Већина ових урагана се „разбије“ изнад Кариба или острва по америчкој источној обали, односно ту завршавају. Неки од њих пређу Мексико и заврше на Пацифику, што се рецимо и догодило 2014. године када је ураган Изел погодио Хаваје.

Глобално загревање

Урагане храни топао влажан ваздух над загрејаним водама океана у екваторијалном подручју. У том смислу је глобално отопљавање у директној вези са све чешћим ураганима, баш као и топљењем леда на поларним капама. Загревање океана је смртоносна последица све топлије климе. Наиме, понекад се догађа да изнад мора настану и огромни вртлози ваздуха, широки стотинама километара. То су такозвани вртложни системи ветрова који веома утичу на климу.

Урагани највеће штете узрокују када с мора пређу на копно. Најскупљи и један од пет најсмртоноснијих у историји САД био је Катрина који је 2005. однео негде између 1.200 и 1.800 живота. Благе верзије таквих ветрова постоје и на Јадрану, а локално становништво их назива „пијавицама“. То су у суштини олујни системи који брзо ротирају, а карактерише их низак притисак у средишту, снажан вртлог чија је оса у средишту урагана и спирални пренос олујних грмљавинских облака око ока олује, који доносе велике количине кише.

У зависности од снаге и локације урагани се различито називају, па тако имамо: ураган су олује на Атлантском океану и североисточном Тихом океану, тајфуни су у северозападном Тихом океану, тропска олуја, циклонска олуја, тропска депресија или пак једноставно циклон у јужном Тихом океану и Индијском океану.

Ко крсти олује?

Пракса именовања тропских циклона уведена је одавно, јер је имена лакше памтити него бројеве. У Другом светском рату ту су праксу проширили метеоролози америчке војске. Њима су недостајале девојке по којима су крстили тропске олује. Ипак, Метеоролошка служба САД је 1979. године одлучила да се на листу имена урагана ставе и мушка имена, како би се испоштовала политика равноправности међу половима. Од 1953. године САД почеле су да именују олује женским именима. И то не насумично. Листа имена одређена је унапред. Предводила ју је Алис, следиле су Барбара и Керол и тако даље. Тек 25 година касније на листи је додато шест мушких имена. Слична пракса је и на Далеком Истоку где тајфуни добијају имена.

Љ. Ивановић / Вести

3 коментара

  1. Da, da, da, tako je, tako je …
    Cusmo i mi neki dan kad Micio Kaku rece uzivo.

  2. Сви знају да су урагани све чешћа појава

    типична новинарска патка
    не може да сви знају, него се сложи графикон за последњих 200 година, па се види јел расте ил опада

Оставите коментар