Др Милорад Стојић с Туровићевом иглом (Фото: Кафенисање)
Др Милорад Стојић с Туровићевом иглом (Фото: Кафенисање)

Туровићева игла, технолошко чудо непознато савременој науци

Београд – Године 1999. на брду Хисар изнад Лесковца, археолог аматер Шћепан Туровић пронашао је предмет у облику игле, дужине 64,5 центиметара за који ће се испоставити да је много више од археолошког открића.

Игла коју је Шћепан Туровић пронашао приликом ископавања на локалитету Хисар послата је на Нуклеарни институт у Винчи, где су вршене анализе, а резултати су показали да се ради о предмету од чистог гвожђа, без додатних примеса. Овај предмет стар 33 века био је без трагова корозије и у њему ниједан други метал није пронађен, а модерна технологија не познаје технику којом је ово изведено. Сумња да се ради о метеоритском гвожђу убрзо је отклоњена јер у њему постоје примесе никла који у овом предмету није детектован.

Туровићева игла послата је на још једно тестирање, овај пут у смедеревску железару Сартид где је проба трајала 100.000 секунди што је искључило сваку могућност грешке. Игла од савршено компактног гвожђа у ком нису пронађене ни пукотине, нити траг корозије, упоређена је са америчким еталоном од наводно елементарног гвожђа, међутим приликом тестирања америчке полуге у винчанској апаратури утврђено је присуство других метала што нам објашњава да игла са Хисара по резултатима премашује ову полугу. Обавештавање јавности о Туровићевој игли у том тренутку престаје јер је постала предмет дугорочне научне пажње пошто је, очигледно, да тај предмет, поред осталог, садржи и формулу о трајној заштити од корозије. Др Милорад Стојић из Археолошког института каже да би идентификација ове формуле имала позитивне последице на екологију јер би се добило вечито гвожђе које би могло изнова да се рециклира и утрошак енергије би се знатно смањио.

Један од примера чистог нерђајућег гвожђа налази се у предворју џамије из 12. века у Индији. Стуб, за који се верује да је настао коришћењем сличне технологије, висок је 7,30 метара и на њему је санскритом исписано да га је у петом веку подигао хинду краљ Чандрагупта.

Кафенисање

Оставите коментар