НСА (Фото: Танјуг / АП)
НСА (Фото: Танјуг / АП)

Тужилаштво: Без доказа да је НСА шпијунирала у Немачкој

Франкфурт, Хајделберг – Четири године након што је захваљујући Едварду Сноудену свет сазнао за америчко систематско шпијунирање већег дела света, па и саме Немачке и њене канцеларке Ангеле Меркел, немачко савезно тужилаштво је закључило да нема довољно конкретних доказа да је Национална безбедносна агенција (НСА) Америке у сарадњи са британском тајном службом шпијунирала све комуникације у Немачкој, те да због тога неће покретати званичну истрагу, нити кривични поступак.

Када је пре четири године Сноуден, као бивши сарадник НСА, кренуо преко организације „Викиликс” у објављивање докумената који доказују да је НСА имала читав низ различитих начина за шпијунирање људи широм света, немачка јавност је била поприлично уздрмана будући да је тада откривено да су Американци годинама уназад надзирали и мобилни телефон њихове канцеларке, као и телефоне и мејлове бројних министара.

Иако је тада у јавности реаговала љутито речима да се „шпијунирање међу пријатељима једноставно не ради”, Меркелова је била знатно блажа када је почетком ове године сведочила пред специјалном комисијом Бундестага која је истраживала аферу о НСА. Она је тада чак устврдила да никад није доказано да је америчка служба прислушкивала њене разговоре те да ју је председник САД Барак Обама уверавао да њен телефон није прислушкиван, нити да ће бити у будућности. На питање зашто није дала свој телефон на форензичку анализу, она је рекла да није желела да другима да додатни увид у њене навике у комуницирању, те да јој је било лакше да пређе на нови телефонски апарат.

Будући да је у међувремену откривено да је НСА у шпијунирању европских „мета” имала помоћ Савезне обавештајне службе (БНД) Немачке и њеног прислушног центра у Бад Ајблингу у Баварској, ова тема је постала клизава за обе владајуће странке – демохришћане и социјалдемократе – будући да су њихови функционери деценијама задужени за демократску контролу немачких служби.

Једино су опозициони Зелени и Левица инсистирали да је неопходно бити оштрији према Вашингтону па су тражили и да испитају Сноудена, али демохришћанско-социјалдемократска већина то није дозволила. То је довело и да на крају опозициони чланови парламентарне комисије о НСА одбију да стану иза крајњег извештаја од 450 страна.

Након очигледне намере немачких власти и служби да се не замерају са америчким колегама, многима није било чудно што је тужилац још у јуну 2015. наложио окончање истраге поводом навода да је НСА прислушкивала канцеларку, образложивши то тврдњом да нису пронађени докази који би могли бити прихваћени на суду те да „за утврђивање злочина на који се сумња није могуће одредити његово време, место, околности, нити актере који су у њему учествовали”.

Безмало са истом аргументацијом, тужилац је изашао и сада, истичући да „нема основа” за оптужбе да су стране службе „нелегално, систематски и масовно пратиле немачке телекомуникације и интернет саобраћај”, као и да се у документима које је открио Сноуден „не могу наћи чврсти докази шпијунских активности НСА у Немачкој или против ње”, већ она само показују „технике и способности америчких служби”.

Како истиче портпаролка тужилаштва Фрауке Келер, у Сноуденовим документима нема „никакве информације о конкретним, заиста спроведеним мерама пресретања (разговора или преписке) и због тога нема места да тужилаштво покрене истрагу”.

Према речима Константина фон Ноца, посланика Зелених и члана Бундестагове комисије о НСА, одлука тужиоца је „шамар у лице правима грађана” те да се докази налазе у специјалном извештају опозиције, која је уложила приговор на завршни извештај Бундестагове комисије.

И посланица Левице Марина Ренер истиче да је потез тужиоца „у потпуности неразуман”.

„Насупрот мишљењу савезног тужиоца, и специјалним извештајем опозиције у комисији Бундестага за НСА, као резултат контроле коју је у Бад Ајблингу извршио савезни повереник за заштиту података, јасно је утврђено кршење закона као што су кршење тајности комуникација и илегална шпијунажа”, рекла је она за лист „Франкфуртер рундшау”.

Представници власти и немачких обавештајних служби нису коментарисали одлуку тужиоца. Један од разлога за то вероватно лежи у томе што је, како је открио ове године политички магазин „Шпигл”, и БНД шпијунирала у САД и то особље Беле куће од 1998. до 2006.

Ненад Радичевић / Политика

Оставите коментар