(Фото: Ројтерс)
(Фото: Ројтерс)

У нама постоји лек

Особе које мучи нека слабија инфекција, на пример, често се опораве без обзира на то да ли су попиле прави лек или не. То сугерише да људи од неких болести могу и сами да се излече.

Истраживање на Харварду, које је обухватило 80 пацијената који су патили од синдрома нервозних црева (ИБС), хроничног обољења које карактеришу болови и нелагодност у стомаку, лечени су три недеље тако што је један део испитаника добијао плацебо, знајући шта добија, док остали испитаници нису добијали ништа.

Чак 60 одсто пацијената на плацебу је после тога пријавило да се осећа боље, а и међу онима који су учествовали у истраживању не узимајући никакав лек, 35 одсто је изјавило да се осећа боље.

Сведочанства о позитивном ефекту плацеба јављају се малтене од настанка медицине.

Плацебо ефекат нам у генима?

Истраживачи су замолили 25 људи који су имали страх од јавних наступа, да одрже говор на почетку и на крају осмонедељног испитивања, током којег им је даван лек за који су они веровали да је врло делотворан, али се у ствари радило о плацебу. Десет учесника је одговорило боље од других на ту врсту „лечења“.

Истраживачи су открили да је осам од тих десет испитаника имало две копије посебне варијације гена за серотонин, неуротрансмитер у мозгу, а ни један од учесника који није одговорио на „лечење“ није имао обе копије.

Приликом истраживања нових лекова, контролна група пацијената добија плацебо, не знајући шта је у питању. Чак 30 до 40 одсто испитаника из тих група се након оваквог истраживања боље осећа, а код неких постоје и документовани докази побољшања симптома болести.

Особе које мучи нека слабија инфекција често се опораве без обзира на то да ли су попиле прави лек или „шећерну“ пилулу, што сугерише да људи од неких болести могу и сами да се излече.

Али, ово намеће питање зашто морамо да сачекамо плацебо пре него што почне процес опоравка од инфекције? Нешто налик на плацебо ефекат може да се уочи и код животиња. У лабораторијским условима испитивано је понашање сибирских хрчака и испоставило се да ако светла у контролисаним условима имитирају зимске услове, организам хрчака неће се борити против инфекције. Али, ако се осветљење промени тако да одговара летњим условима, имуни систем хрчака реагује пуном снагом.

Слично овоме, имуни систем људи који верују да узимају лекове против одређене болести, али им се заправо даје пацебо, реагује удвострученом снагом у односу на особе које не узимају никакве пилуле.

Имуни систем троши много енергије

Резултати оваквих експеримената доказују да свака „интервенција“, па био у питању и плацебо, изазива ментални одговор који доводи до активације имуног система.

Питер Тример, билог са Универзитета у Бристолу, каже да за то постоји објашњење. Када је имуни систем активан, користи се много енергије. Толико да јак и дуготрајан одговор имуног система може озбиљно угрозити енергетске залихе организма. Из тог разлога, све док инфекција или неки упални процес није потенцијално смртоносан, исплати се сачекати на „знак“ да борба против болести неће угрозити тело на неки други начин.

Докази из компјутерске симулације коју су креирали Тример и његове колеге потврђују ове закључке.
Установљено је да животиње које живе у суровијим условима у којима им је теже да дођу до хране жве дуже уколико се њихов имуни систем не активира на први знак неке инфекције. Али, за животиње које живе у повољнијим условима, боље је да имуни систем реагује одмах, тако да брже оздраве. То се објашњава чињеницом да у бољем окружењу лакше могу да дођу до хране и надокнаде енергију коју „поједе“ активан имуни систем.

Кад је о људима реч, они подсвесно реагују на лечење, чак и ако је оно само привидно, пошто их узимање лека уверава да ће бити излечени. Студије су показале да на одговор нашег имуног система позитивно делује чак и изражена брига лекара или чланова породице за стање болесника, пише „Дејли мејл“.

Мондо

Оставите коментар