(Фото: Јутјуб)
(Фото: Јутјуб)

Ветрењаче старе 1.000 година још раде (Видео)

Мохамад Етебари последњи је чувар древне традиције у месту Наштифан у североисточном Ирану. „Нешенал Џиографик“ обишао је мушкарца у позним годинама како би документовао његову посвећеност очувању неколико десетина преосталих прастарих ветрењача у његовом завичају.

Етебари не зна колико му је времена преостало, а нико од млађих становника није заинтересован да настави његов тежак позив. Ипак, управо су ветрењаче обезбедиле Наштифану место на светској туристичкој, па и историјској и археолошкој карти света.

Без Етебарија и његовог одржавања ветрењача, све би пропало врло брзо.

„Оне су сасвим чисте, покреће их чисти ваздух који покреће сам живот, који омогућава дисање сваком живом створењу“,  рекао је је.

Ветрењаче су саграђене од природне глине, сламе и дрвета. Мештани помоћу њих мељу своје житарице у брашно већ око 1.000 година.

Што се тиче самог дизајна вертикалних ветрењача, сматра се да су га открили још стари Персијанци, око 500. године нове ере.

Дизајн се временом проширио до Европе, тачније до Холандије, а одатле даље по свету.

Свака ветрењача у Наштифану има осам комора, а у свакој комори налази се по шест лопатица.

Снажни и стални ветрови у том крају улазе у коморе, а ваздушна струја покреће лопатице, што на крају узрокује покретање млинског камења.

Свака структура уздиже се до 20 метара у висину.

Ова регија ветру дугује чак и своје име – Наштифан је изведеница речи за ветар, која значи „ветрова жаока“.

Ове ветрењаче-млинови признате су 2002. године у Ирану као место националне историјске и културне баштине.

Ипак, њихов опстанак данас је доведен у питање, с обзиром на то да постоје ефикаснији начини за млевење житарица, а Етебари не познаје никога ко би могао да настави да обавља његов посао након што премине.

Уколико се то догоди, један део живе историје у покрајини Корасан врло брзо ће умрети заједно са својим чуваром и бити заувек изгубљен.

Експрес.хр

Оставите коментар