(Фото: Pixabay)
(Фото: Pixabay)

Зашто је Америка лансирала у свемир стотине милиона бакарних игала?

Зашто је Америка покушала да створи огромни бакарни прстен око Земље који би вршио трансмисију сигнала брзином муње…

Године 1963, у периоду од неколико месеци, Земља је имала једну заједничку ствар са Сатурном — прстен.

Али, са напретком комуникације на великим удаљеностима у то доба, појавили су се и одређени проблеми.

Педесетих година могли бисте да пошаљете поруку с једног краја континента на други у року од неколико минута захваљујући подводним кабловима и радарима са дејством преко хоризонта, који су одбијали радио-сигнале у јоносфери.

Ипак, неретко се дешавало да страни агенти онеспособе подводне каблове, а земаљске и соларне олује поремете радио-сигнал.

Из тог разлога, САД су одлучиле да испробају потпуно нову методу — стварање огромног бакарног прстена око Земље који ће вршити трансмисију сигнала брзином муње, без обзира на временске услове.

Пројекат је носио назив „Вестфорд“, а цео систем требало је да функционише овако: ракета би испустила стотине милиона малених бакарних игала (диполних антена) у ниску Земљину орбиту, које би уз јоносферу биле додатна потпора за одбијање сигнала.

Ова замисао показала се веома успешном, па су тако у првим данима мисије информације стизале из Калифорније на Источну обалу САД брзином која је у то време била незамислива — 20 килобајта у секунди.

Ипак, срећа је кратко трајала. Након четири месеца, бакарни прстен почео да је се осипа, а иглице да падају на Земљу.

Прави проблеми почели су, међутим, када су иглице почеле да се групишу у гомиле.

Када се креће брзином од осам километара у секунди око Земље, чак и најмањи предмет може да има велики утицај. Упркос томе што су иглице биле дуге 1,8 центиметара и не дебље од власи косе, у вакууму су се лепиле за сваки сличан метал, и спајале са њим без употребе топлоте.

То значи да све бакарне игле, које већ нису пале на Северни или Јужни пол, и данас представљају једну од највећих претњи за свемирске летелице.

Године 2001. објављена је студија која је показала да ће неколико десетина гомила игала остати у свемиру бар још неколико наредних деценија.

Б92

3 коментара

  1. Pa, kad ste toliko mocni i „silni“, skinite ponekad pampers i uradite nesto u svojoj zemlj:

    „STRAVIČNA OLUJA URNIŠE AMERIKU: Poginulo 4, totalni kolaps u saobraćaju! Grad veličine kokošijeg jajeta padao na Teksas!

    Širom centralnog dela SAD haraju ozbiljne oluje koje su donele snažne vetrove, sneg, kišu i grad, a odnele su četiri života i izazvale pometnju u vazdušnom i drumskom saobraćaju.“

    Ne zna se gde vam je gore, onamo grad, onamo tornado, onamo oluja ubila decu, onamo 46 cm snega, atek se ocekuje cudo!?
    Gde je ta vasa „moc“?

  2. мрак, па ти си још увек бесан на амере после Сирије?
    Ја не знам како, али ја сам био бесан само пре напада и за време напад. Ноћ брате па се не види а ја се бојим мрака. Кад је свануло па негде до подне мене већ прошао бес.
    Знаш које таблете су ме смириле?
    Извештаји из Сирије.

Оставите коментар