(Фото: Политика)
(Фото: Политика)

Америчке демократе траже више пара за сузбијање руског утицаја у Србији

Београд – Нови извештај демократа у америчком Сенату у којем се Русија оптужује за мешање у интересе САД широм Европе, „апсолутно је неоснован”, поручио је јуче Кремљ. Реч је о документу на 200 страна у коме се спомиње и Србија, а припремио га је вођа демократске мањине у Спољнополитичком одбору Сената Бен Кардин.

Дмитри Песков, портпарол руског председника Владимира Путина, у конференцијском телефонском разговору са новинарима рекао је да „параноична забринутост” у вези са руским мешањем „не само да штети билатералним односима, већ и самим САД”, наводи АП, а преноси Танјуг.

У прекјуче објављеном извештају, демократски сенатори позивају администрацију Доналда Трампа да страно мешање у изборе третира као националну кризу, да формира агенцију која би координисала одговор на мешање и успостави нову врсту санкција за кажњавање одговорних.

„Злоћудни утицај Русије у Србији манифестује се кроз културне везе, пропаганду, енергију и развој војних односа”, оценили су сенатори демократа. Наводе и да је, према подацима Стејт департмента, у Србији знатно повећан број невладиних организација и медија са проруским ставом. Сенатори позивају Вашингтон да посвети већу пажњу Србији као важној земљи региона, одобри већа средства за помоћ Србији ради одбране од руског утицаја, као и да високи амерички званичници чешће посећују Србију.

„С обзиром на централну улогу и утицај Србије на Балкану, свака стратегија за супротстављање малигном утицају треба да почне с Београдом”, наводи се извештају, преноси Бета. Сенатори оцењују да ће руска пропаганда наставити да утиче на јавно мњење у Србији, ако не буде значајније одбране.

Наводе да САД морају повећати помоћ Србији, пошто је она протеклих година на силазној путањи. Према конгресним подацима САД су за Србију у фискалној 2014. обезбедиле 22,9 милиона долара, у 2015. години 14,2 милиона долара, а у 2016. години 16,8 милиона долара. За 2017. Обамина администрација је тражила 23 милиона долара, док је Трампова за 2018. захтевала 12,1 милион долара.

Аналитичар из Вашингтона Обрад Кесић каже за „Политику” да ова иницијатива сенатора више говори о унутрашњој борби која се води између демократа и републиканаца, а индиректно и против председника Трампа. Они све време, на разне начине, како објашњава, покушавају да му наметну агенду спољне политике какву су водиле претходне администрације под Обамом и Бушом, покушавајући да га убеде да је најважнији амерички проблем – Русија.

Драган Ђукановић из Центра за спољну политику, међутим, каже да се доласком Трампа ништа суштински није десило што мења спољнополитички курс САД, па потез демократа само значи да су САД веома заинтересоване да очувају пројекат западни Балкан, у коме су биле главни конструктор. „САД су заинтересоване да очувају властиту доминацију у односу на остале актере, а пре свега на Руску Федерацију, и неке који су се појављивали са стране, попут Турске или Кине”, оцењује Ђукановић.

То што је Трампова администрација за ову годину одвојила мање новца, по њему, последица је тога што се више усредсредила на продор ка истоку, а не због тога што они мисле да је на Балкану посао свршен. „Видећемо то и ако заиста уместо Хојта Јиа именују Џонатана Мура. То је човек од кога можемо очекивати још тврђи став него што је то био Јиов”, тврди Ђукановић.

Објашњава да су финансијске инјекције у циљу успостављања или повећавања утицаја легитимно спољнополитичко средство и користе га земље које то себи могу да приуште, додајући да се новац даје као помоћ владиним агенцијама, невладином сектору, медијима… Није само још јасно да ли је овде реч о привредној помоћи преко УСАИД-а или о другим облицима подршке.

Без обзира на то што је иницијатива потекла од опозиционих демократа, Обрад Кесић сматра да су велике шансе да Конгрес одобри додатна средства за балканске државе и да на тај начин утиче на спољну политику нове администрације. Већ се то показало, како каже, на примеру повећања средстава за пројекте за демократизацију, за рад са мигрантима, који су иначе били трн у оку Трамповој администрацији.

Обновљено америчко интересовање за Балкан поклапа се са иницијативама из Брисела и Лондона. Одбор за спољне односе Горњег дома британског парламента у свом извештају, објављеном пре два дана, указује да стабилност на западном Балкану подрива утицај трећих земаља. У тексту се наводи да „постоји озбиљна забринутост да Русија у региону просто игра улогу ’кварише’, с намером да омете сваку ближу интеграцију са Западом”. Поред Русије, као земље с утицајем на западном Балкану се спомињу Кина, Турска, Саудијска Арабија и Уједињени Арапски Емирати.

БиХ портал „Кликс” напомиње да се извештај лордова бави и утицајем Хрватске и Србије на дешавања у региону. Интересантно је да је оцена утицаја Србије на БиХ много блаже оцењена од утицаја Хрватске. Присуство Србије веже се и за персоналне односе између председника Републике Српске Милорада Додика и председника Србије Александра Вучића, али се наглашава да „не постоји индикација” да су њих двојица блиски.

Извори из Брисела пренели су јуче Бети да ће ЕУ ове године пружити важну политичку подршку земљама западног Балкана на путу ка чланству. Јер међу европским партнерима превагнула је свест да је тај регион, у неку руку гурнут у страну, поново бременит сукобима и нестабилношћу која би се несумњиво одразила и на саму ЕУ.

Разлог је и то, како су предочили, што је постало видљиво да тај „помало заборављени, а можда и запуштени простор” настоје да попуне ваневропске силе, од Русије, Кине, Турске па до муслиманских центара моћи, и тамо настоје да утврде економска и политичка упоришта. Саговорници Бете у Бриселу кажу да не виде да је то сад нека заједничка „офанзива” ЕУ и САД, али јесте настојање да се региону боље прокрчи пут ка чланству у ЕУ.

Брисел: Статус центра у Нишу да буде у духу ЕУ обавеза Београда

Поводом изјава појединих српских званичника који поново заговарају решавање статуса особља Српско-руског хуманитарног центра, у Европској унији за Танјуг кажу да је њихов став поводом тог питања непромењен. ЕУ понавља да је неопходно осигурати да центар у Нишу буде у потпуности у складу са чланством Србије у ЕУ Механизму цивилне заштите, али и у складу са „обавезама у духу ЕУ приступних процеса”.

Званичник ЕУ у изјави за Танјуг напомиње да ЕУ има уверавања добијена од српских власти да Центру у Нишу неће бити додељена војна функција нити ће бити коришћен као средство за регионалну координацију, што би, став је ЕУ, било у супротности са ЕУ Механизмом цивилне заштите.

Јелена Церовина – Биљана Баковић / Политика

4 коментара

  1. Sve ove vase smrdljive smicalice treba ovako smlatiti, izbaciti zajedno sa vasim slinavim, drtavim, metiljavim, umoljcanim, mlitavim pedercinama i popisuljama iz zemlje kao sto su Brazilici uradili!

    http://www.kurir.rs/planeta/2975311/video-haarp-vise-ne-postoji-u-brazilu-seljaci-nasli-antene-koje-menjaju-klimu-pa-kenuli-u-akciju

  2. Мафијашко фашистичке убице из труле америке се поново враћају на место где су извршили геноцид. Па џукеле и убице мислите да можете СРБЕ да купите ко што сте поједине политичаре купили за шаку долара па мислите да владате СРБИМА И СРБИЈОМ. Прво ћете морати убице и наредбодавце убистава СРБСКЕ ДЕЦЕ да нам испоручите па онда МАТЕРИЈАЛНУ ШТЕТУ ДА ПЛАТИТЕ А МИ ЋЕМО РАЗМИСЛИТИ ДА ЛИ ЋЕМО И КАКО ЋЕМО СА МАФИЈАЧКИМ ЏУКЕЛАМА ИЗ ТРУЛЕ АМЕРИКЕ РАЗГОВАРАТИ.

Оставите коментар