Са промоције књиге Красимира Узунова "Кајмакчалан I" 14. јула 2017 год. у Пловдиву, Бугарска Фото: http://novini247.com/novini/rakovski-knigata
Са промоције књиге Красимира Узунова "Кајмакчалан I" 14. јула 2017 год. у Пловдиву, Бугарска Фото: http://novini247.com/novini/rakovski-knigata

Битка на Кајмакчалану (са Бугарске националне тачке гледишта)

Софија – Освајање Кајмакчалана је битка на Солунском фронту која се водила у Првом светском рату између Краљевине Србије и Краљевине Бугарске. Да је Кајмакчалан био значајна позиција говоре и називи: Бугари су га звали Борисов град јер су мислили да је неосвојив, а Србија Капија слободе јер су ту први пут закорачили у своју земљу. Битка је вођена између 12. и 13. септембра 1916. године [1].

„Духовне границе Бугарске су тамо, где су кости погинулих бугарских војника“, овим је речима синоћ бугарски аутор „Кајмакчалана“ представио своју књигу у Дому културе у бугарском граду Раковски.

Красимир Узунов (иначе бизнисмен и власник бугарске агенције Фокус), истакао да ће се промоција књиге одржати у различитим деловима земље, са циљем „да нахрани душе“ бугарских војника погинулих на врху Кајмакчалана.

„Ако желимо да идемо напред, морамо да разговарамо и о славној Бугарској историји, ради историјског сећања и да се не враћамо корак уназад и да схватимо оно што смо заборавили“, изјавио је том приликом аутор Красимир Узунов.

Дан када су Бугарски борци погинули на Кајмакчалану 20. септембра, категоричан је аутор, треба да постане традиција и јубилејни дан бугарског народа „да има неког да положи цвеће тамо – на врху Кајмакчалана, у знак сећања на оне који су пали“ (focus-news.net)!

„Дубок наклон вашим прецима“, изговори окрећући се Красимир Узунов становницима града Раковски, „који су овом врху дали 28 жртава“ [2].

Пре него што ће се одржати промоција књиге „Кајмакчалана“ (Каймакъ-Чаланъ) у Раковском су положили венце и цвеће на споменик жртвама „Икар – покушај летења“ на тргу „Бугарска“, а у католичкој цркви „Пресвето Срце Исусово“ одслужена миса у част палих бугарских бораца на кајмакчаланском врху, док је у храму на оргуљама изведена песма „Умрећу за тебе Бугарска“ [3].

Наравно, оваквом реториком узнемирени су и Грци и Македнонци, док Срби моле Бога да више никада не дође до сличних братоубилачких ратова, где су иначе сродни, по вери и нацији народи – ратовали (и гинули)!

На крају, цитираћемо песму од Шантића истоименог наслова:

КАЈМАКЧАЛАН

Путниче, стани! Овде леже они!

Гомиле ове прах краљева крију.

С капом у руци њима се поклони,

И редом тако ижљуби их свију!

Из ових хумка, из хрњаге кама,

Где труба свести срца јака сврста,

Празници славе гранули су нама

И мученике скинули са крста.

Овде су вечни, што ватрама жртве

И билом срца пробудише мртве –

Србине, стани! Овде леже они!

Ово су наше лавре и олтари;

Њиховим светлим сјајем се озари,

И чело своје молитвом приклони!

Алекса Шантић

Осматрачница са Кајмакчалана, Пионирски парк
Фото: http://www.dijaspora.gov.rs/osmatracnica-sa-kajmakcalana/

1./. http://www.dijaspora.gov.rs/osmatracnica-sa-kajmakcalana/

2./. http://novini247.com/novini/rakovski-knigata-%E2%80%9Ekaymaka-chalan%E2%80%9C-s-avtor-krasimir-uzunov-be-predstavena-v_57673.html

3./. Ibid.

Славиша Лекић, свештеник

6 коментара

  1. Bugari….jedini pravslavci koji zasluzuu respect na bojistu. Nisu picke ko srbi da bjeze bez ispaljenog metka iz Hrvatske te Grci da im Turci opkole 110.000 vojnikasa upola manjim snagamau Inonu ofanzivi te nisu ni ruske pjandure da izgube 20 miliona vojnika dok su svabe izgubile samo 3 miliona. Bugari respect.

    • Ja jos nisam procitao nesto pametno a da si ti to napisao.

    • То је зато јер имате заједничке корене као и Бугари, јер је део Бугара татарско монголске (аварске) крви исто као и ви. Такви су убијали цивиле, највише жене и децу, и још уживали у том кукавичком чину. Имали су и логоре за србску децу исто као и Хрвати.
      Молите бога да Срби и Руси имају душу и немогу да се спусте на тај варварски ниво, јер неби било ни Бугара ни вас кад су дошли на ове просторе (да вам врате за зверства по Русији, као и Срби за геноциде у првом и другом светском рату).

      Зато такви народи као ви и део Бугара незаслужују никакав респект, него комлетно брисање из историје.

    • Mrtvu ti materr jeebem, pseto hrvatsko!

  2. овом реториком се иде на гашење јужног или турског тока,
    и на разбијање православне осовине

    ово је неки трећебугарац ( Красимир Узунов (иначе бизнисмен и власник бугарске агенције Фокус)

    пази кад: у католичкој цркви „Пресвето Срце Исусово“ одслужена миса у част палих бугарских бораца

    дакле, знамо о чемо се ради. бугарско ватикански бриселске патке!!!

    народе, тражимо истомишљенике, не неистомишљенике.

    будимо неуморни у препознавању лица ђавола.

    поздрав

  3. Бугари и Кајмакчалан? То ми некако дође као заслађено суво месо. Зна ли тај мајмун на којој су страни били Бугари на Кајмакчалану? Велики делови су се повукли 1918. али када су Немци видели шта им раде савезници, притегли су их тако да су поједине јединице које су биле у непосредном борбеном додиру са Србима спас тражили у предаји. Пита се од гована не прави никада нису били људи. Дрипац остаје дрипац.

Оставите коментар