Серж Брамерц (Фото : РТС)
Серж Брамерц (Фото : РТС)

Брамерц: Жалим што нису осуђени Готовина и Харадинај

Хаг – Хашки трибунал је својим пресудама написао велики део историје сукоба у бившој Југославији. Он је показао да је своје дужности извршио независно, непристрасно и без обзира на националност и вероисповест, вођен само доказима и правом. Мислим да је правда остварена кроз поступке, али увек кажем – ово питање треба да се постави жртвама.

Ово у ексклузивном интервјуу за „Новости“ поручује главни тужилац Хашког трибунала Серж Брамерц, а поводом затварања суда. Он каже да је задовољан радом тужилаштва и резултатима Трибунала за протекле 24 године.

Увек се истицало да се у суду није пресуђивало народима него појединцима. Може ли се другачије закључити с обзиром на националност осуђених, јер су, рецимо, Срби добили 1.024,5 година затвора, а Хрвати само 183?

Срби су се борили у Хрватској, у БиХ и на Косову, и српске вође су починиле стравично етничко чишћење на свим тим местима. Ако се прихвати ова основна чињеница, онда нимало не изненађује да су већина оних које је Трибунал осудио Срби. Ако се та чињеница не прихвати, што је изгледа случај међу српским званичницима и у јавности, онда се стварно ради о одбијању да се прихвати истина.

Да ли бисте волели да су нека суђења другачије завршена и за чим највише жалите? Да ли је Трибунал, као што се може чути у неким коментарима, више погрешио у ослобађајућим пресудама него у осуђујућим, као што су случајеви Готовине, Маркача, Харадинаја, Орића…?

Ти предмети које помињете, али и предмет „Перишић“, су они чијим исходом Тужилаштво није задовољно. Нисмо задовољни зато што смо предочили најбоље доказе који су били на располагању, али судије се нису сложиле с нама. Међутим, такође је важно да се каже да смо у свим тим предметима доказали да се злочини јесу догодили, тако да ће материјал из тих предмета бити користан националним тужилаштвима ако буду желели да наставе с процесуирањем тих злочина.

Како то да практично нико није одговарао из врха босанских муслимана, с обзиром на то да је злочина било на свим странама?

Процесуирали смо и осудили, између осталих, Расима Делића, начелника Главног штаба Армије БиХ, за злочине које су починили страни борци муџахедини под његовом командом и генерала Енвера Хаџихасановића за злочине у средњој Босни.

Зашто нико није осуђен за стотине хиљада протераних и убијених Срба током ратова на простору бивше Југославије, од Хрватске, преко Босне до Косова?

Чињеница је да је Трибунал процесуирао појединце за злочине над Србима, и да су неке пресуде изречене. Има још поступака који су у току пред националним судовима, нарочито у БиХ, где су у току важни предмети за злочине почињене у Посавини и у Коњицу. Нама у Тужилаштву и нашим колегама који раде на националном нивоу је јако стало до правде за српске жртве, као што нам је стало и до правде за све жртве. Али често изгледа да политичари само желе да искористе жртве у политичке сврхе. Иако неки тврде да су стотине хиљада Срба били жртве ратних злочина током сукоба, ни Тужилаштво, ни било који други међународни суд никада нису добили доказе с тим у вези.

Како објаснити да исте особе нису биле криве за удружени злочиначки подухват у Хрватској, али јесу у Босни, као Туђман или Бобетко, на пример?

То је питање за судије.

Произилази на крају да нико из државног врха Србије није учествовао у удруженом злочиначком подухвату, али јесте из Хрватске?

У више предмета је утврђено је да су српске вође биле део удружених злочиначких подухвата за злочине почињене у БиХ, Хрватској и на Косову, укључујући српске званичнике попут Слободана Милошевића и Николе Шаиновића.

Да ли су народи из бивше Југославије ближе или даље од помирења после пресуда? 

Пресуде имају онакав учинак какав политичке вође и медији одлуче да им дају. Ако након пресуде руководиоци одлуче да продубе поделе и појачају напетости, онда су они одговорни за те последице. Иако не мислим да рад Трибунала директно води ка помирењу, мислим да је утврђивање одговорности предуслов за помирење.

Лекари на висини задатка

Како објашњавате све досадашње смрти у Хагу, од Ковачевића и Докмановића, преко Бабића, Милошевића и Толимира… које представљају велику мрљу у раду ове институције?

Неки од тих људи су починили самоубиство, а други су преминули од болести или старости. То се исто догађа у свим правосудним системима у свету.

Многи су се жалили на неадекватно лечење. Јесу ли лекари у суду и притворској јединици увек били на нивоу задатка?

Стандард медицинске неге која се пружа притворенима веома је висок. Међутим, ја сам лично више забринут за то колико жртава и преживелих не добија довољну помоћ и подршку од стране националних власти.

Горан Чворовић / Новости

4 коментара

  1. Монструм нам је објаснио да смо етнички очистили и поклали сами себе на својим вековним огњиштима.
    Овакве дебилне лажи, надам се, не могу да прихвате ни ТВ овисници од ријалити програма. Али за коју годину, ко зна.

  2. Чини ми се да смо остали сами голи и боси на вјертометини фукара је завршила посао ми смо криви што смо се бранили…Нема нама спаса без моћне Русије и <бога а Бог ћути…

  3. Због двоструких аршина и неправде према србима биће опет рата на балкану,па ће срби пресудити за злочине орићу,готовини,харадинају,тачију,туђману,изетбеговићу и осталим злочинцима……ускоро ће газде нато пакта гледати како срби враћају своје отето и свете се за злочине из прошлости а да неће смети да штите гамад коју су штитили на штету србског рода и отаџбине…..

  4. Marš stoko,sjeme ti se da Bog da zatrlo,dabogda ti sedmo koleno bilo prokleto i ukleto!

Оставите коментар