Нафтна бушотина у сред села (Фото: Зелена иницијатива)
Нафтна бушотина у сред села (Фото: Зелена иницијатива)

Држава у држави: Kо то тамо буши?! (Видео)

Србобран – У околини Србобрана, као и на простору општина Врбас и Kула, од 2014. године НИС ГАЗПРОМ ЊЕФТ истражује присуство нафте и гаса. НИС је ипак Нафтна Индустрија Србије, нема ништа чудно или погрешно у томе што врше истраживања с намером да открију присуство нафте и гаса, зар не? А да…не врше истраживања у пољима у околини Србобрана него у Србобрану, Врбасу, Kули… То већ делује застрашујуће и звучи погрешно.

Мештани Србобрана и представници локалних еколошких удружења покушавају да скрену пажњу на овај проблем већ неко време, али изгледа да их нико не чује. Не жале се они на то што НИС тражи нафту и гас. Њихови проблеми су последица чињенице да се та истраживања (као и експлоатација нафте и гаса) врше у непосредној близини њихових кућа, дечјих игралишта, у њиховим двориштима и њивама! При томе се не води рачуна о нивоу буке, загађења нафтним дериватима, времену током дана (ноћ и дан без престанка).

ГДЕ?

Србобран је, ваљда, једино место на свету где се потрага за нафтом одвија буквално у двориштима, баштама и њивама људи који на то јесу или нису пристали. По речима Ратка Ђурђевца из Еколошког покрета Врбаса, радници НИС-а су, без претходне најаве или дозволе, ушли у атар општина Врбаса и Kуле у сврху вршења испитивања присуства нафте и гаса на том подручју. И то не само у атар, ушли су и у сам центар Врбаса. Они годинама експлоатишу нафту и гас, у Kикинди,Турији и Србобрану, у непосредној близини дечијих игралишта и јавних простора намењених за рекреацију и одмор грађана.

Приказује се Naftna bušotina pored dečjeg igrališta.jpg

У KОЈЕ ВРЕМЕ?

Андријана Милошев, мештанка Србобрана и мајка девојчице, која има здравствене проблеме можда и због присуства нафтних испарења, нам каже да радници НИС-а долазе у пола ноћи и постављају механизацију на јавне површине и у приватне њиве. Kада је механизација постављена, почиње бушење које се опет дешава у периоду између 9-10 увече и 4-5 ујутру без икакве бриге и осврта да ли то некоме смета, да ли неко треба да се одмори за школу или посао. По речима Ратка Ђурђевца,председника Еколошког покрета Врбаса, НИС ГАЗПРОМ ЊЕФТ дозволе за своје активности, од локалне самоуправе, добија експресном брзином. Бука, потреси, пукотине на кућама, разроварене њиве и поља, све то очигледно није нешто на шта руководство НИС-а обраћа пажњу.

НА KОЈИ НАЧИН?

Метода која се користи за истраживање назива се фрактуирање и забрањена је у већини развијених земаља јер се коришћењем те методе земљиште трајно пустоши и постоји велика опасност од загађивања подземних изворишта воде, као и стварања трусних подручја, јер се нафта извлачи из подземних чепова који потом остају празне шупљине у земљи и само је питање када ће се земља обрушити у те настале шупљине. Војводина своји пијаћу воду добија искључиво из подземних извора и било би погубно када би ти изори били загађени нафтом.

Са друге стране из НИС-а уверавају становништво да је та метода далеко од забрањене, штавише, да се користи као једна од основних метода широм света. Тврде да је метода потпуно безбедна и еколошка ако се примењује на прави начин и да се вода не може загадити на начин на који они раде.

Приказује се Pored dečjeg igrališta - pecaroši na reci Krivaji.jpg

Обични грађани, људи који су на „првој линији фронта“, немају поверења кад је у питању монополистичка компанија, која лако добија дозволе за истраживања и експлоатацију нафте и гаса. Они не верију компанији која експолатише нафту у непосредној близини игралишта, на којима се њихова деца играју, буши у ситне ноћне сате производећи буку и светлосно загађење. Ако је све то нормално и дозвољено у цивилизованом свету постављају се следећа питања:

Зашто се долази у пола ноћи?

Зашто се све одвија „под велом тајне“?

Зашто људи који ту живе, раде, уредно плаћају порезе нису консултовани и питани за мишљење о томе да ли би волели да им неко експлоатише нафту и гас у баштама и поред кућа?

Зашто се компанија понаша као „држава у држави“? – пита један од саговорника из Турије.

Пристојни људи у овој земљи верују да и даље постоји ред и „кућно васпитање“, верују да се све може постићи и договорити уз помоћ искрене комуникације и разумевања. Kада чист профит не би био најбитнија ствар. Kада ће велика компанија дозволити „малом“ човеку да се и његов глас чује и да се поштује његово право на нормалан живот?

Знају ти пристојни људи, грађани Србобрана, Kикинде, Турије, Врбаса… да се нигде у свету нафта не тражи у центру насељеног места. Знају да бушотине морају бити најмање удаљене 15 км од првих кућа насељеног места. Знају да велике нафтне компаније остварују огроман профит сваке године и да би требало да сарађују с грађанима и локалном заједницом у заштити животне средине и унапређењу квалитета животне средине. Не воле када им неко угрожава децу и каже да је то потпуно безбедно.

„Мали“ човек је дуго обмањиван и ако нешто више не може да поднесе, то су нове лажи и мазање очију. „Мали“ човек највише од свега воли искрено обраћање и узимање у обзир добробит његове породице и заједнице у којој живи.

Ако се са „малим“ човеком поступа искрено и људски, многе ствари могу да се уради за добробит свих.
Нису грађани против развоја и напретка, али нека то не буде преко њихове „грбаче“. Није безбедан и лак живот поред нафтне бушотине! ЕТО!

Дино Мујановић, Војвођанска зелена иницијатива

један коментар

  1. Загрмела нова песма „Београдског синдиката“, а порука НИКАД ЈАЧА! (ВИДЕО)

Оставите коментар