(Фото: АФП)
(Фото: АФП)

Хрватска „шифра три одсто“: Решено српско питање за вјек вјекова

Загреб – Преосталим Србима у Хрватској није угодно, али Закон о бранитељима је постојећа формулација Домовинског рата, сад проширена и на бранитеље, која је присутна све ове године. Закон сам по себи неће погоршати положај Срба, али им неће ни помоћи.

Хрватски сабор усвојио је за Србију спорни Закон о правима хрватских бранитеља из „Домовинског рата“, чији је првобитни текст пре само два месеца изазвао бурна реаговања политичких представника Срба у Хрватској, али и званичника у Србији због формулације у нацрту закона да су „агресију на Хрватску извршиле Србија, Црна Гора, ЈНА и паравојне јединице из БиХ, уз помоћ великог броја припадника српске националне мањине у Хрватској“.

Мит мора да се гради, храни и траје

„Хрвати су победници. Имају преко пола милиона бранитеља. Бранитељи су најјача групација у Хрватској. На њима почива данашња Хрватска. Свака држава има свој некакав мит, тако су и они направили мит од бранитеља и праве га све више и више, праве им све више и више уступака, тако и са овим законом они су направили многе уступке бранитељима, тим њиховим ветеранима и њиховим породицама. И онда су морали да дефинишу шта је то бранитељ“, констатује за Спутњик Саво Штрбац, председник Документационо информационог центра Веритас.

Закон је, за разлику од нацрта, усвојен са нешто коригованим текстом, јер су из њега избачене „паравојне јединице из БиХ“, а формулација „велики број припадника српске националне мањине у Хрватској“ замењена је са „делом српског пучанства у Републици Хрватској“.

У Декларацији коју је 2000. усвојио Сабор, подсећа Штрбац за Спутњик, пише дефиниција о „Домовинском рату“, односно да су агресију на Хрватску извршили Србија, Црна Гора и ЈНА, са делом српског пучанства у РХ.

„Од те декларације, а и у Уставу, дата је слична дефиниција ’Домовинског рата‘. Али и у свим другим законима, у енциклопедијама, у књигама, та се дефиниција протеже као тракавица. И то је већ ушло у свест народа“, напомиње председник Веритаса.

Могуће је, тумачи Штрбац као правник, да би таква дефиниција бранитеља требало да буде усклађена са Уставом, са осталим законима и са том декларацијом. У нацрту су, указује Штрбац, били мало искочили из те дефиниције из Декларације, па су уместо „дијела српског пучанства“ били рекли „великог броја припадника српске националне мањине у Хрватској“.

Како се на хрватском каже уздржан

„То је очито засметало Србима у Хрватској јер они имају три своја заступника у Сабору. Није имао ко други да дојави председнику Србије Александру Вучићу, који је, кад је нацрт дошао у септембру на прво читање у Сабор, био на заседању генералне скупштине УН, па су захваљујући његовом реаговању цела Србија и регион почели да причају о томе“, сматра Штрбац.

У међувремену, појашњава он, у коначни текст закона је враћена дефиниција из Декларације и осталих њихових закона, на тај начин је направљен уступак Србима у Хрватској и зато су заступници СДСС-а били уздржани приликом гласања.

„То што Пуповац каже да уздржано може значити и против, мени је то смешно. Па наравно да може да нема опције против. Кад имате три опције — за, уздржане и против, онда је уздржан — уздржан. Не може бити ни за ни против“, јасан је Штрбац.

Није, подвлачи Штрбац, проблем овај закон о бранитељима, већ дефиниција „Домовинског рата“ која је још од почетка тих ратних сукоба наовамо живела у свим прописима.

„Тај закон неће наштетити Србији, јер законе доноси Парламент државе Хрватске и он се никаквим аутоматизмом не примењује на друге државе. Тако да они могу да говоре шта год хоће, да пишу по својим законима шта год хоће, они се не примењују у другим државама“, истиче Штрбац.

Хрватска од Србије не може добити никакву накнаду штете, додаје Штрбац.

Србима не може бити горе него сад

„Хрватска је то могла пред Међународним судом правде који је једини надлежан за то, што је ономад и покушала са тужбом да је Србија извршила геноцид над Хрватима током деведесетих година прошлог века или да је одговорна за тај геноцид. Но, тај тужбени захтев је одбијен пресудом Међународног суда правде, тако да су то испуцали и нема више шанси да поново иду са тужбом“, појашњава Штрбац.

Друга ствар је да ли нешто појединци могу да добију, резонује Штрбац, али не на основу тог закона („Пазите, не могу искључити да неки заробљеник, хрватски ветеран, који је био у српским затворима, логорима како год то називали, неће тражити неку накнаду штете“), него на основу судске пресуде ако је буде.

„Наравно да преосталим Србима у Хрватској није угодно, али није ово ништа ново. Ово је дефиниција или формулација ’Домовинског рата‘ сад проширена и на бранитеље, која је присутна све ове године. Закон сам по себи, с обзиром да је враћена дефиниција каква је раније била, неће погоршати положај Срба, али им неће ни помоћи“, категоричан је Штрбац.

Положај Срба у Хрватској је, посебно напомиње он, веома бедан и јадан.

„То доказује и тај тихи егзодус Срба из Хрватске јер их је сваким даном све мање. На попису из 2011. године било их је 4,36 одсто у укупној популацији, а на наредном попису, како ствари стоје, њихов број ће по проценама Веритаса пасти на испод три одсто. То је онај пројектовани проценат још са почетка деведесетих година прошлог века кад су Хрвати на челу са Туђманом направили програм да ће, кад сведу Србе у Хрватској на мање од три одсто, бити решено српско питање за сва времена“, закључује Штрбац.

Тихи егзодус увелико траје, напомиње Штрбац, и на једног повратника из Србије у Хрватску њих пет одлази из Хрватске у Србију.

Ненад Зорић / Спутњик

8 коментара

  1. A cuj oni imaju jedan cilj i svi su isti. Svi ustase. Mi sa druge strane ne mozemo da se odlucimo sta ocemo. Neki Srbi a neki Jugosloveni. Neki bi Srbiju a neki opet Jugoslaviju. Sta da se radi.

  2. Giordano Bruno spaljen na lomaci

    Nije reseno Srpsko pitanje, ne racuna se samo Hrvatska vec ceo Balkan, to ciscenje Srba sto se desilo u Hrvatskoj Zapad ne zadovoljava.

    Srba katolika i Srba muslimana zajedno ima skoro koliko i Srba pravoslavaca.

    Znaci tek su pola posla uradili, nije samo ciscenje njihov nacin, nego i promena vere i 1/3 stradalih.

    Ne smemo biti naivni, kao do sada, nego treba sagledati celu situaciju i naci resenje.

    Ali nije resenje stvoriti veliku Albaniju, podelom Kosova, jer tako Zapad ima jos jaci Malj da udari na Srbe, a ne da to pitanje resimo jednom zauvek, sto je besmislica.

    Hrvati ne bi postojali da nema Srba, Hrvati su samo Drugo ime za Srbe koji se pokatolice.

    Kada bi Srbija bila jaka, bila bi Veliki magnet za sve narode u regionu, mnogi bi se vratili tamo gde su i bili, ali kako je Srbija slaba, jer je uporno guse, niko nece sa siromasnim.

    Ali svi Pokoreni-okupirani u regionu gledaju u Srbiju i nadaju se da ce kada se Srbija oslobodi i oni biti slobodni.

    Mi svi ostajeno zajedno jedni sa drugima, ma kako se crtale virtuelne granice.

    Vestacki se prave ove tenzije, koje stvaraju potplaceni ekstremi, najbolje se to vidi na Ukrajini.

    Ovde udruzeno deluju MI6, CIA, BND, malo li je.

    Izraelski sef sluzbe bezbednosti je u intervjuu na Ruskoj televiziji rekao da je rat u Jugoslaviji poceo da se Srbi odvoje od Rusa.

    Sve do sada sto je uradjeno prema Srbima u dva Svetska rata i posle, govori da je to istina.

    U Srbiji postoji jos 7,5 milliona Srba koji smetaju Zapadu, jer su naklonjeni Rusiji.

    U Republici Srpskoj takodje ima Srba i to je za njih velika opasnost.

    Zbog njih, takodje, Srbija mora biti spremna da ih brani.

    Kada su Rusi kupili rafineriju u Modrici, na jednom Hrvatskom forumu sam procitao da je Hilari Klinton rekla, da su oterali Srbe, a evo opet su Rusi dosli.

    • Mislim da grešiš. Jer to što pričaš, trebalo je uraditi pre 100 godina ali su SPC i Karađorđevići a nakon njih i komunisti na čelu sa agentom, definitivno razdvojili pitanje nacije i vere.
      Da smo mi Srbi tada težili građanskoj državi, parola „brat je mio, koje vere bio“, bi doživela punu afirmaciju i Srbi bi činili daleko veći procenat nego danas, naročito pravoslavni koje ne bi u II SR ubijala bratska ruka.
      Na koncilu hrvatske katoličke crkve 1910. god. je donesena odluka da su svi katolici na prostoru Austro-Ugarske monarhije, hrvati.
      Samo 30 godina kasnije, pokazalo se da su to bile najgore i najbrojnije Ustaše. To je i Tuđman jednom prilikom rekao.
      I danas je tako.
      A šta reći sa Srbe islamske veroispovesti? Njihovo menjanje nacije i pravljenje bošnjačke nacije 90tih? Oni posle ovakvih presuda Haga, koji je stvoren radi njih, nikada više neće ni pomisliti da su Srbi.
      A mi pravoslavni, ako nas bude vodila ovakva komunističko-ekumenistička crkva, nećemo još dugo.
      Kada ne bude Srba, neće više biti ni problema na Balkanu, ideja je koja se sprovodi već 100 godina.
      Ali ne treba da se zavaravaju ni Hrvati ni Bošnjaci.
      Srbi jesu jedini razlog njihovog postojanja.

  3. INTERVJU: Jugoslav Petrušić – Izdajnici koji mrze ceo srpski narod uništavaju Srbiju! (05.12.2017)

  4. Главни проблем несреће србског народа су јудео-монотеистичке-вере и идеологије које су окупатори србског народа и отаџбине доносили и наметали,окупатори су отишли-отерани али је њихова окупаторска магла која мења културу,духовни-психо-физички идентитет остала до дана данашњег,то су информацијона поља вешто разрађена ,подло примењива људској психи по систему да се власи не досете,
    Јудео-монотеистичка магла информацијоно орижије за подчињавање народа свих раса (осим твораца те магле којом они владају земаљским робљем),та магла је растно екуменистичка (у преводу-сви се могу генетски мешати ако су припадници једне опције магле,док се творци магле вековима мешају међусобно из свог племенског рода и тако чувају растни примат над осталом измешаном безличном масом робова,без осећања припадности роду,соју,отаџбини,)
    Како су као окупатори отаџбине окупираних народа наметали и духовно,културолошку,психофизичу окупацију забрањивали су под претњом,уценом терором и смрћу затечене религије,уверења,обичаје,културу,окупираних народа…..
    Мојсијевство,хришћанство,свих подела,мухамеданство,комунизам,либерализам демонократија сви су настали у једној кухињи,ти кувари су највеће зло човечанства земље планете,њих треба уништити и огњем спалити,затим све сплачине које су скуване у њиховој кухињи…..
    Срби свих подела на хелму-балкану су само заморци кои се хушкају једни на друге да се сами међусобно истребе те упразне територију,стратешки положај,пеиродна богатства окупаторима, наравно неће созволити да се сви истребе оставиће број довољан за робовску експлатацију и услужне делатности…….
    Серби,кроатани,монтенигерси,бошњаци,македонци,и сви остали славенског рода и језика одбаците окупатораке јудеомонотеистичке отрове уједините се,формирајте моћно славенско родовско царство,вратите се својој култури,древној православној телигији предака,,згазите све окупатораке душмане и огњом спалите да им више никада на памет не падне да поробљавају славенски род………

  5. Лако је рећи „Хрватска нас се ослободила“. Али сад она треба себе толику да сачува, не знам само чиме?

    Ако ћемо мало математике: ако би граница Србије ишла линијом Осијек-Сплит-Вис, с’тим да сва муслиманска држава остане западно од ње – делом би се компензовала Српска Крајина, српске општине унутар хрватског кантона и делови РС, који би остали изван ње. Територија РСК још није изгубљена, зато што је незаконито отета и о њој још има да се преговара. Наравно – преговара се када се промени однос снага.

Оставите коментар