(Фото: Зоран Виторовић)
(Фото: Зоран Виторовић)

Москва: Пети научни Конгрес о Глобалистици и „нови“ модели уређења света

Москва – Од 25.-30.Септембра на Московском државном Универзитету Ломоносов, уз преко 600 учесника из Северне Америке,Европе,Руске Федерације и БРИКС држава , одржан је Пети по реду међународни научни Конгрес о Глобалистици. Конгрес је радио у 7 Секција, више дестина округлих столова и преко 20 радионица.

Скуп је био  организован у сарадњи Ломоносов државног универзитета, Националог Истрживачког института“Е.М.Примаков“,Академије Наука Русије,Института за међународне односе, Зиновљев клуба“Русија данас“ и многих других. А учеснике скупа је  поред осталог поздравио и министар спољних послова Руске Федерације Лавров.

На првој пленарној седници чуло се да се гро-данашњих прболема Земљине кугле „врти „око економско финансијске кризе и глобалних климатских промена“ а те промене утичу на комплетан модерни приступ животу.

Један од учесника је приметио „Уколико желимо да разумемо шта нам се дешава на Земљи неоподно је да разумемо сваки сегмент промена. А да би то појмили морамо да се користимо мултидисциплинарним приступима који траже максимум од науке, образовања, привреде, политике. Ни један део Земље није више ,нити ће бити,изолован“.

Копредседавајући организаоционог Комитета Александар Динкин рече: “ Данас живимо у једној новој   парадигму стварности где се решења морају доносити  на бази веома ограничених природних ресурса,пре свега хране и воде,  где су биосфера  и енергосфера неодвојиви од реално политичких стратегија.А одлуке морају да буду краткорочне -ка санирању последица тренутних проблема-и дугорочне (ка целовитим решењима за обезбеђење будућности наредних покољења). „

Лавров је додао у уводним поздравном говору „ да је данас много тога у рукама Г20, а да су  политика, религија и цивилизација увезане кроз нову полицентричну културу глобалних процеса  где се одговори могу наћи само  уз међусобно поштовање свих учесника међународних процеса“.

Шведски нобеловац  Калахан подсетио је да се услед наглог отопљавања Северног пола тежиште међународних конфронтација пренело на област Арктика. „ УСА интензивно ради на „повратку“ својих војних капацитета из свих делова света у Америку и њихово   прераспоређивање око северног Поларног круга. Ово драстично отопљавање није само узроковало урагане, поплаве, промене у температурама већ и огромне процесе миграција и тражи једну подпуно нову Геоплитику, а времена за чекање нема. „.

Калахан је подсетио да су у недавним разговорима САД-а и Канаде,канађани имали прилике да чују „како ће у случају било какве јаче конфронтације са Русијом морати да се ослоне ‘сами на себе и да не рачунају на помоћ Америке“. Ово Калахан појашњава ‘једним суровим егоистичким уско националним приступом који сигурно  неће довести  до стабилизације прилика већ искључиво до даљих конфронтција на сваком геополитичком ‘пољу’“.

Поред сталних чланица Арктичког савета у њему су данас као активни посматрачи Бразил, Индија, Јапан и многе државе Африке и  Азије.

Неко од учесника рече „овде је поново на делу анималистичка борба за ресурсе.Наука може доста тога да предвиди али не и потезе узроковане људском природом.А баш то -људска природа -очито се не мења.Егоизам и ускогрудост и даље доминирају.“

На Когресу о Глобалистици чуло се не једном, како из угла америчких научних перјаница,тако и оних из БРИКСА „ да је данас на делу смена парадигми развитка света. Полако се догађа прелазак са западног модела ‘ ЈА и само Ја’ на  логику источног дела Света а  то је ‘ МИ и опште добро заједнице’. Која ће епарадигма победити – видеће се у финалу, уколико за то будемо као човечанство уопште имали времена.

На Округлом столу БРИКС Тhink Thank-a razgovaralo se o Глобалним вредностима и њиховом значењу а у контексту покретања глобалног дијалога унутар мултиполарног света.

Тако је проф Јосеф Гарске са Харварда рекао „ суштина данашњице је борба за превласт два правна модела- англосаксонског глобалног права и међународног права. Англосаксонско тежи да доминира глобално, а по својој природи се ‘поставља изнад појединца и држава’.Другим речима све је подешено тзв прецедентним случајевима и све се може тумачити на овај или онај начин.“

Проф Гаршке подсећа да Мултинационалне корпорације по својој природи не би смеле да имају правну основу да некога због неплаћања на пример телефонског рачуна ‘терају на робију’. Међутим, у пракси смо дошли до тачке да је један фиктивни ентитет,једна корпорација, изнад човека као људског бића,али то је данас нешто штој е „ушло у свакодневицу“ и подразумева се као нормалан начин живота и рада.“Суштина је,каже Професор Грашке у самој   природи англосаксонског глобалног правног система који се жели наметнути као једини и неприкосновени  на глобалном плану“.

На њега се надовезао утицајни професор  филозофије из Ирана Муса Дибадји рекавши „ да је данас људима термин територије дефиниција сигурности а  да је функционални државни апарат на некој територији управо она одредница која становницима дате територије даје неку врсту сигурности.

То се не сме занемаривати јер може водити бројним геополитичким облицима  конфронтације. „

Аутор документарног филма ( са Оливером Стоном)  о Владимиру Путину,угледни амерички професор Петр Кузник са америчког универзитета из Вашингтона нагласио је да се „ данас налазимо на глобалном плану у некој врсти помало сумануте ситуације. На једној страни је велики број америчких интелектуалаца, уметника и стваралаца који су против агресивне и једностране политике Доналда Трампа и настоје да ту политику некако амортизују.“

„  Са друге стране неповерње света према свему што долази из Америке је из дана у дан све веће и помало подсећа на време хладног рата. Једино решење је повезивање студената, грађана, обичног света,са једне и друге стране.Размена, посете, упознавање са ‘оним другима’ ќако бисмо избегли замку херметичког затварања у таборе „ми“ и“они“. Добро знамо да свака изолација води у конфронтацију а не сарадњу. Нама је данас неопходна сарадња,нови мостови комуникације и све што ће нас приближавати  а не удаљити.

У овом контексту је и Иницијатива која је покренута у Јерменији а до данас је окупила преко 78   научних институција,приватних и друштвених из целог света у тзв нефомралну научну мрежу која функционише мимо државних структура. На тај начин, кажу иницијатори,научници ,студенти и „обични“ људи директно комуницирају и траже одговоре на ‘горуће’ животне проблеме.

У делу Дипломатија и међународни односи, представљен је рад моје маленкости и Проф Хатиџе Берише (Школа националне одбране Србије ) и Проф Маје Сахаџић из Белгије (пореклом из Бихаћа) под темом“Првентивна дипломатија као средство за спречавање конфликата и јачање поверења“.

Рад је наишао на изузетну заинтересованост присутних уз напомену  „да је Србија данас  попут Западног Берлина,право место за размену мишљења свих, па и оних који су највише’затегли’ односе,попут Америке И Русије.

А на маргинама Конгреса чуло се поред осталог, да у Сарадњи Ломоносов Универзитета из Москве и шкотског Стирлинг Универзитета  већ четврту по реду годину  на специјалистичким студијама усавршавају се младе дипломате из Србије.

Декан катедре за Међународни развој и дипломатију Стирлинг Универзитета,проф Јосеф Мифстуд рече „Ваше младе дипломате имају велики потенцијал,али то је невероватно,просто шокантно, КОЛИКО не знају и колико им треба праксе. Али, надамо се да ћемо успети да Вам помогнемо јер имате сјајне таленте само их треба усмерити,развити и подржати“.

Зоран Виторовић, Москва

Оставите коментар