(Фото: Политика)
(Фото: Политика)

Нацистички поздрав енглеских фудбалера

Београд – Борис Џонсон, министар иностраних послова Велике Британије, долио је уље на ватру својом проценом да ће Путин овогодишње Светско првенство у фудбалу искористити као Хитлер Олимпијске игре 1936. Званични представник руског министарства иностраних послова Марија Захарова одговорила му је написавши на свом фејсбук профилу, између осталог, и ово: „Очигледан је курс британских политичара да потпуно бојкотују Светско фудбалско првенство у Русији.”

Енглези, изгледа, још нису преболели што су у борби за домаћина овогодишњег шампионата света изгубили од Русије. И садашња затегнута политичка ситуација у свету вероватно је додатни разлог да се у Русију и њеног председника поново упре прстом.

Руски медији очекују да Захарова ових дана врати Џонсону мило за драго. Претпоставља се да би то могло да буде подсећање на фудбалску утакмицу између Немачке и Енглеске, одиграну у суботу, 14. маја 1938, на Олимпијском стадиону у Берлину, када су гости поздравили публику – нацистичким поздравом.

Било је то у предвечерје Другог светског рата. Читаоци „Политике”, поред тога што су обавештени да су Енглези у Берлину победили домаћина са 6:3, сазнали су и да је тог дана у Лондону Хенлајн изложио енглеским политичарима захтеве судетских Немаца (због којих је касније, уз сагласност Велике Британије, Француске и Италије, Немачка почела да растура Чехословачку), а да је дан пре утакмице Мексико, као прва страна сила, како је истакао наш лист, преузео на себе иницијативу да прекине односе с Великом Британијом, замерајући јој што „анализује унутарњи положај Мексика”.

Са наших страница јавност је обавештена и да је творац Олимпијског стадиона у Берлину архитекта проф. Вернер Марх дошао у наш главни град „да проучи питање подизања олимписког стадиона и изабере место на коме би се тај стадион могао да подигне у вези с предвиђеном Олимпијадом 1948. г. у Београду” и да је „обишао Калемегдан, Доњи и Горњи Град, игралиште Б. С. К-а и ’Југославије’, Бањицу и Топчидер”.

О ономе по чему је сусрет Немачке и Енглеске 1938. ушао у историју ондашњи наши листови нису известили. А на том сусрету енглески репрезентативци поздравили су публику – нацистичким поздравом.

Био је то други окршај те две репрезентације откако је Хитлер дошао на власт. Први је одигран 4. децембра 1935. у Лондону, на Тотенхемовом стадиону Вајт Харт Лејн. Пошто се тај клуб сматра за јеврејски, не чуди што су јеврејска удружења тражили да се утакмица откаже због нацистичке политике према Јеврејима, која је обнародована такозваним Нирнбершким законима, донесеним три месеца пре тога.

Руски медији подсећају да су у енглеским новинама тада објављивана писма читалаца који су позивали да се спортистима дозволи да се баве својим послом. Сајт „Шампионат” цитира једног од читалаца „Дејли хералда”: „Отишло је сувише далеко ако Јевреји покушавају да нам диктирају своје услове. То води до заметања новог рата између Енглеске и Немачке”. Утакмица је одиграна, домаћин је победио са 3:0, а гости су, као гест добре воље, играли без „свастике” на дресу, напомиње сајт и наводи да је немачки капитен Фриц Сепан рекао: „Ми немамо ништа заједничко с политиком. Од господина Хитлера нисмо добили никакво саопштење. Ми смо спортисти и дошли смо овде да играмо с најбољима на свету.”

Кад су дошли у Берлин, и енглески фудбалери морали су да покажу гест добре воље – да испруженом руком поздраве гледаоце. Три месеца пре тога, 12. марта 1938, Немачка је припојила Аустрију, која је тако изгубила могућност да игра на Светском првенству те године у Француској, а њени најбољи фудбалери тамо су играли за немачки тим.

Енглески репрезентативци, наводно, нису хтели тако да поздраве публику, али су их амбасадор њихове земље у Берлину сер Невил Хендерсон и секретар њиховог Фудбалског савеза Стенли Раус, после рата и председник Фифе (1961–1974), убедили да је то потребно због британско-немачких односа. Тим пре што на Олимпијским играма у Берлину 1936. британски спортисти (амерички су у знак поздрава махали шеширима) нису дигли десну руку (такав је био и олимпијски поздрав, који је, због сличности с нацистичким, и укинут 1946), због чега је Хитлер био огорчен. Немачки фирер овога пута није био на стадиону (од главешина су били присутни Геринг, Хес и Гебелс), али је несумњиво био врло задовољан што су енглески репрезентативци поздравили посматраче исто као и немачки.

Није то први случај у спорту да се гост додворава домаћину. На Првом светском првенству у фудбалу 1930. у Монтевидеу, на пример, Боливијци су на предњој страни дреса носили по једно слово, а уочи меча против Југославије поређали су се тако да је писало „Живео Уругвај”. Међутим, 1938. нацистички поздрав је већ био симбол највећег зла. Фудбалери то нису морали да знају, а они који су их наговорили да то учине следили су неке њима знане интересе.

Иван Цветковић / Политика

4 коментара

  1. Bili i ostali najgori svetski sljam, bez premca!

  2. @-Nasi“SOLUNCI“su ih davno krstili:
    „VODENE KURVE“.
    -BILI I OSTALI.

  3. Pa kako dupli komentar? Sredite taj sistem vise?!

  4. Svi posteni i casni belci u celoj Evropi ukljucujuci i casne Engleze i Amerrikance su bili listom uz Adolfa ali je onda doslo do izdaje i pobedila je leva Amerika i Britanija i stala na stranu boljsevika i sada se dogadja prava drama sa doseljavanjem miliona divljaka od severne Amerike do Evrope koje sprovodi komunisticka agentura ! ! ! Zato je danas London jedan od glavnih centara boljsevizma gde ce uskoro Belac morati da se krije od varvara ! ! !

Оставите коментар