Распеће Христово (Фото: http://manastir-lepavina.org/)
Распеће Христово (Фото: http://manastir-lepavina.org/)

Обичаји на Велики петак

Београд – Данас се сећамо Христовог распећа, његове смрти, као жртве за спасење свих људи, али и дана када је дрвени крст, који је до тада био симбол срама јер су на њему у тадашњој Јудеји разапињани злочинци и разбојници, постао симбол целог хришћанства!

На њему је, на брду Голгота, на данашњи дан распет и Христ, заједно са двојицом разбојника.

Данас фарбамо јаја, симболе новог живота за предстојећи Васкрс у недељу, идемо у цркву по подне да целивамо плаштаницу, најстроже постимо. Данас звона на црквама не звоне. Још важнија димензија овог великог и тужног празника је духовна порука коју не смемо никада сметнути с ума – побеђена је смрт на радост живота!

Отац Љуба Ранковић, каже за „Ало!” да је Христова смрт, а посебно његово васкрсење које је уследило, створило од “срамног дрвета – крста” симбол најузвишеније религије, која већ 2.000 године поштује читава цивилазација.

„Уједно, на данашњи дан догодио се највећи злочин у историји људског рода, када је осуђен и распет Христ! Велики петак, такође, има и додатну трагичну ноту јер су Господа Христа издали и оставили и разбежали се сви његови ученици, осим Светог Јована Богослова. С друге стране, велики подвиг Великог петка и достојанство људскога лика и човека сачувале су жене! Пре свега, његова мајка Пресвета Богородица и жене мироноснице, које су без узмака биле уз Христа и са њим у свим тренуцима његовог страдања – од суђења до распећа. Управо њих је Господ Христ и почаствовао тако што се, по свом васкрсењу у недељу, прво јавио женама, односно Марији Магдалени“, објашњава отац Ранковић.

Према његовим речима, све се то десило у време Понтија Пилата, римског намесника у Јудеји, који је тамо столовао од 26. до 36. године нове ере.

„Он ће остати упамћен и по томе што га је његова жена безуспешно молила да ослободи Господа Христа „јер на њему нема никакве кривице”. Христ је ипак разапет у девети час тог дана, односно у три сата по подне. У свим нашим храмовима и оним широм света, у четири сата почиње поподневно богослужење и износи се плаштаница, која симболизује Христа. Народ је целива до Васкрса. Звона не звоне на црквама, употребљавају се такозвана клепала. То је најтужнији дан у целој години, црвено је слово, нерадни дан. Побожни људи не једу ништа све док не целивају плаштаницу“, наводи наш саговорник и додаје да је обичај да на тај дан домаћице фарбају јаја, а дечица им помажу.

„То се ради у знак сећања на Марију Магдалену, која је по Христовом распећу успела да дође до римског цара Тиберија и оптужи Пилата за страшни злочин над Христом. Пилат је потом смењен и протеран, а она је цара Тиберија поздравила држећи у руци црвено јаје и први пут изговорила највећи хришћански поздрав: “Христос васкрсе! Ваистину васкрсе!”. Црвена је боја је од тада симбол хиришћанства, представља невино прливену Христову крв и победу живота над смрћу – напомиње отац Ранковић, упозоравајући нас да никад не заборавимо духовну димензију Великог петка и Васкрса уопште“, да је Христ пострадао за нас, као и да славимо победу живота над смрћу!

Нема живота без смрти!

Отац Љуба Ранковић подсећа нас да је владика Николај, почињући своју беседу на Велики петак, једном приликом рекао: „Ево дана који је сав ноћ! Злочин је тога дана замрачио сунце, све се тога дана скрило и постидело над злочином који је урађен над сином Божјим.“

„За Христову смрт и васкрсење апостол Павле је рекао: „Ако нема васкрсења, узалуд је вера наша.“ У томе је суштина хришћанства. Мислим да би Црква требало да уведе у свакодневну употребу поздрав „Христос васкрсе!” међу хрићанима. О томе се чак и размишља“, каже отац Ранковић.

Радмила Бриза / Ало

један коментар

Оставите коментар