Лабарум на мозаику из Туниса,са куриличним словом “ш”

Од “А” до “Ш”

Духовност једног народа огледа се у његовом језику, јер, закони мишљења спадају у законе Природе. Речи не личе на оно што представљају (Панини), али, оне ипак имају везу са стварношћу. Не, само, да реч у србском значи слово, већ је србски једини духовни језик на свету, поред његове рецензије аријског на Истоку која се литерарно зове “санскрит”.

Сарбатско писмо је морфолошки идентично писму Винче тврди Роберт Латам, па није ни чудо, што је извор европске писмености прва цивилизација у Подунављу Хелма (Балкана). Валтер Вист каже да је аријска рецензија такозваног “санскрита” настала од вендског или србског језика, а Илија Живанчевић закључује, да су Срби народ који је дао реч свим осталим народима Европе. Доказ томе, поред осталог су и словне вредности које постоје само у србском језику, али не постоје у писмима Европе и Азије!

Сви Срби, алијас Словени, имају исту реч за појам “писати”, што је својеврсан доказ древности србског писма, упоредан песничком изразу “народи књиге” како су источни писци звали србске земље. Ако, упоредимо словне вредности аријског и писма Винче, са савременим србским, видећемо да постоје слова “А” и “Ш”, али нема латинског “w” (омега)! Сасвим је исправан закључак, да је слово “ш” замењено латинским “w” које је морфолошки веома слично, јер, ова два слова имају исту бројну вредност! Поготово, што слово “w” (“ом”) постоји у старосрбском, али je различите бројне вредности.

Преци Срба поштовали су космички закон ри, у значењу небо или богови неба, од истога корена као ритуал, ариј. риту, време богослужења, склад, подешено по мери, одакле је настало лат. ritus, религиозни обичај. Стари Срби су знали, да са нашег Сунца преко Часнога крста долази на Земљу милост божија и све оно што нам је потребно за живот. Небо и земља су за њих биле две свете посуде, као што је “човек посуда у коју Господ улива воду живота”.

Од “А” до “Ш” се иконографски представља као “сунчев печат” србске митологије, односно лабарум или чешће као “Ристов монограм” (енг. Chrismon). У свим представама без изузетка, од “А” до “Ш” је на водоравној оси просторно-временског крста, која симболише материјалну представу видљивог. Његове бројне иконографске представе са словом “ш” још увек постоје у црквама Каталоније, док су у Немачкој уклоњене и замењене омегом, тако да их је остало свега око пет одсто.

Крст са куриличним словом “ш”, на роумским
(“византијским”) вратима, Берлински музеј

Лабарум или Ристов монограм иконографски представља “сунчев печат”, симбол преламања светлости и атрибут бога Сунца. Тумачи се као сновиђење Стојана, алијас Константина и касније „римска“ ратна застава, иако лабарум постоји у црквеној уметности Палестине барем један век пре “Стојановог сна”. Монограм познат као лабарум, описао је Еузебије Цесарејски у биографији цара Стојана, алијас Константина Равноапостолног.

“Сунчев печат” са
куриличним словима: “Р” на ординати, уз “а” и “ш” на апциси крста. Репродукција фреске
из ранохришћанске некрополе у Нишу.

“Ристов монограм” као символ, такође постоји пре ришћанства и атрибут је халдејског бога Неба, док је у Мисиру познат под именом „Хорусова палица“. Лабарум је семантички истородан хетској владарској титули „лабарна“, од ариј. рави, Сунце, господар, одакле је семантички и бог Сунце Ра, како су у Мисиру звали асирског Мардука или Сербона. Слог ра, који се налази на врху сохе небеске, односно ординате временско-просторног крста, на аријском или

архаичном србском језику има више значења: Огањ, Ватра, злато (митски атрибут Сунца), светлост, стварање, поседовање, љубав…

Србска изрека “од А до Ш” у значењу (све)укупности, преобликована је у латинско “ алфа и омега”. Ако, почетно слово “А” у свим писмима има стилизацију сазвежђа Бика којим започиње циклус године звезданог закона васионе, онда је последње курилично слово “Ш” по облику слично слову “w” у латиници, стилизација графичке представе Риба и последњег сазвежђа у Зверокругу или Свароговом точку! Тиме се писмо приказује као пресликана стварност, у примордијалном циклусу године која по древном србском календару почиње пролећном равнодневицом у сазвежђу Бика. Почетак циклуса године у космогонији србског предања пресликава народно веровање “да Земља стоји на Бику”.

Последње слово азбуке “ш” и латинице “w” имају исту бројну вредност, са том разликом, што латинично омега не постоји у аријском, али постоје чак два слога “ша”. Аријски слог “ша”, односно слово “ш” са вирамом које је морфолошки једнако куриличном слову “ш”, има више значења: крај, деструкција, остатак, вечна срећа, рај, крајње ослобођење… Да ли је случајност, да крајње слово азбуке има споту крајности када је писмо пресликана стварност и обележје васељене?

Миленко Николић и Слободан Филиповић

7 коментара

  1. ROBOVSKA TRAGI-KOMEDIJA: Kad se gospodin gologuzan zaputi u.........gospodski klub

    Не, само, да реч у србском значи слово, већ је србски једини духовни језик на свету, поред његове рецензије аријског на Истоку која се литерарно зове “санскрит”.

    Sličnost živih jezika sa „sanskritom“:

    Ruski………korelacija……..oko 75%
    Srpski……..korelacija……..oko 70%
    Turski……..korelacija……..oko 60%
    ………….
    ………….
    Engleski……….korelacija………oko 8%
    Nemački………korelacija……….oko 5%

    Ko je ko………..vidi se!

    Srpski jezik nije duhovni………jer Srbi nisu izmislili duhovnost………..nego Rusi!

    • И руски и србски (сада одвојени језици захваљујући реформаторима језика- нарочито масончине Вука), произлазе из санскрита-санскрта. А санскритско писмо је произашло из аријевских Руна.
      Филиповић мисли да је писменост започела у Винчи. Писма су донесена на Земљу пре више стотина хиљада година. Свака Света Раса је имала своје писмо.

  2. Pre svega, dragi prethodni kolega po komentaru, i ti ne znaš da smo i mi i Rusi imali gotovo pismo od 49 slova sve dok se nisu pojavili Kirilo i Metodije, istovetno pismo i skoro istovetan jezik…nešto vremenski još dalje, jezik nam je bio potpuno istovetan…i ne samo nama i njima, već su cela Evropa, sever Afrike i Azija govorila istim tim jezikom…Nazovi taj jezik kako želiš -ruski, srpski ili galatički, nećeš pogrešiti…u svakom slučaju je on matrica svih jezika na kojima danas govorimo…
    Druga stvar…autor ovog teksta zaista ne može da se pohvali znanjem, već samo željom…Mnogo je tooga netačno i loše povezano kada su slogovi i reči u pitanju…Pogotovo slog RA…apsolutno nepoznavanje….

    • „autor ovog teksta zaista ne može da se pohvali znanjem, već samo željom…Mnogo je tooga netačno i loše povezano kada su slogovi i reči u pitanju…Pogotovo slog RA…apsolutno nepoznavanje….“

      Па зашто незналицу Филиповића и нас обичне смртнике онда не просветлите својом свеколиком мудрошћу и знањем и не објасните шта је то „много тога нетачно и лоше повезано када су слогови и речи у питању… Поготово слог РА“? Знајући да је Слободан Филиповић један од најпреданијих научника и највећих познавалаца изворне српске (и не само српске) историје и традиције, питам се, колико ли онда тек мора бити ваше неисцрпно знање… ваше Свезнајуће Величанство?

    • Душан илити Душан Митровић, жљеб за каналисање тамних. Ти мајсторе немаш своју мисао. Ево нешто мало да ти отвори те затамњене очи…

      Ко је нападао Светлану Левашов?

      “Nakon svakog napisanog poglavlja, u knjizi, oni su je nemilosrdno napadali.
      Naravno tu je bila moja zaštita,ali čak ako i muškarac nosi neprobojni prsluk,
      metak ga pogodi u lice, odbacuje metar, ostavljajući modrice po celom telu. Ako
      na telesni oklop , meci padaju neprestano, iz dana u dan, iz godine u godinu, ne
      treba objašnjavati posebno, i kada uzmete u obzir da su „meci“ svi različitog
      kalibra, i da neprijatelji čekaju u svakom trenutku. Nanošenje udara, na
      nezaštićeno mesto, koje se pojavljuje svaki put, čim postoji i bilo kakva emocija,
      otvarajuci zaštitu……Svaki put kada su napadači vršili udare, Svetlana je
      pretrpela udare da nije mogla da se pomeri……Samo da ne bi na vreme mogla da prenese istinu o dogadjajima iz tih vekova. Bio je to jak udarac u proleće, ali
      tada sam bio u stanju da spasim Svetlanu od neprijatelja, jer su joj mogli jako
      povrediti pamćenje i um. Skoro dva meseca,njenog života, su bili izbrisani, da
      nisam bio u stanju da zaustavim ovaj proces, njena memorija bi bila izbrisana u
      potpunosti….. Tada sam bio u stanju , ne samo da prekinem brisanje njene
      memorije , već I da povratim skoro sve izbrisano. I tu nije stala Svetlana, čim
      je bila sposobna za rad, ponovo je sela za kompjuter i počela da piše nova
      poglavlja, stalni stres, i silni udari u njene oči, ona je bila skoro slepa………….. Čim je bila u stanju da sedne za kompjuter i osetila se oporavljenom, dolazile su
      njene vizije. Ona je pisala…..pisala….Tako su dolazila na svet poslednja poglavlja, bila je toliko uplašena da nema vremena da završi poslednja dva poglavlja u svojoj knjizi. Posle dogadjaja od ovog leta i drugih naših akcija koje su imale za cilj da spreče tamne da zalupe vrata ubijenim i ostatku sveta., počeli su da nas neprestano TUKU………Poslednji put smo imali ozbiljan rad koji smo priveli na sam kraj, krajem oktobra 2010 god, kada je Svetlana skupila svu snagu da izdrzi do kraja. Uspeli smo da unistimo opasan sistem, koji su pripremili paraziti-tamni. Nakon toga, RITAM ZLA,GOTOVO JE BIO BEZ ZAUSTAVLJANJA…..Narocito noću, bili smo u stanju da se opustimo tek pred zoru, nismo ni ona ni ja imali sna,ni predaha………..Jer zlo oslabi na svetlosti….I tako se ponavljalo svaki dan,posebno prošle godine, bilo je veoma tesko…. Ponekada sam video suze u Svetlaninim očima…“.

      Цитиран текст, написан од стране Николаја Левашова, представља уводну реч из књиге „Откровење-Фрагменти-Исус и Марија“, коју је написала његова жена Светлана Левашов.
      Напади на њу, које он спомиње, дешавали су се због њених „дубљих увида“ у следећу информацију из Веда:
      „И послаће им Богови… Великог Божјег човека
      који ће љубав донети, али жреци Златнога Бика
      предаће га смрти мученичкој.
      И након смрти његове, прогласиће га за Бога…
      и сачиниће нову веру, саздану
      на лажи, крви и угњетавању…
      И прогласиће све народе нижим и грешнијим,
      и позваће их да се пред ликом њима сазданога Бога
      кају и моле опроштај за дела
      учињена и неучињена….“
      Ова информација из Веда, дата од стране Бога Перуна, је сасвим јасна и није јој потребно никакво тумачење, али Светлана Левашов се не задржава само на томе већ помоћу својих „дубљих увида“ даје име Великом Божјем Човеку и назива га Радомир, затим помоћу истих „увида“ даје име његовог брата кога назива Радан, и Радомирове жене коју назива Магдалена.
      Међутим, једина потврда тачности њених навода долази од њеног мужа Николаја, и та „потврда“ је истакнута у цитираном делу, и у пренесеном смислу значи: „Светлана је нападана, а и ја са њом, јер је она радила на нечему великом. Ако је нападана због тога што је писала, онда је то што је писала стопроцентно тачно“.
      Николају Левашову није за веровати, то је потврђена чињеница, тако да његово уводно излагање треба узети са великом резервом, јер човек који је на неким местима муљао са тумачењима Веда не представља никакву гаранцију.
      Но, и поред тога што су имена до којих је Светлана дошла својим „дубљим увидима“ веома дискутабилна, могло би се рећи и да су измишљена од стране Светлане, оно што посебно привлачи пажњу је начин на који је дошла до тога.
      Наводно је Светлана Левашов била видовита, али њена „видовитост“ је упитна, исто колико и „исцелитељство“ њеног мужа Николаја.
      Видовита особа неће користити информације од стране давно преминуле жене, као што је то користила Светлана Левашов док је писала своју књигу.
      Ако је била видовита – зашто се користила информацијама с оне стране?
      То није видовитост, него су то спиритизам и некромантија.
      Значи, „видовита“ Светлана се у току писања своје књиге не одлучује на контакт са Вишњим него на контакт са Нижњим, не користи контакт са Боговима већ са мртвима.
      Самим тим, оправдано се поставља питање – ко је нападао и њу и Николаја у току писања њене књиге?
      На то питање постоје три могућа одговора:
      1) Нападала су их подбића (из нижих светова) и тамни (одроди од Богова, који се крију у нижим световима) Напомена: под нижим световима сматрам Светове Тамних Лега и Тамних Арлега, који су поменути у Ведама.
      2) Нису у питању били напади, већ упозорења од стране светлих бића
      3) Није било никаквих напада, нити било каквих упозорења.
      Први од могућих одговора се намеће не у смислу у коме Николај жели да нам то представи (зато што је тобоже Светлана говорила истину која се није смела дознати), већ због тога што је Светлана, користећи спиритизам и некромантију, отворила канал за подбића и тамне, за духовни паразитлук, чиме су и она и њен муж постали подложни енергетским нападима од стране оних којима су дали пролаз и чији су проводници (свесно или несвесно) постали.
      У вези са тим се поставља једно подпитање: како то да Николај и Светлана нису успели да се ефикасно заштите од таквих напада?
      Наиме, и Николај и Светлана су се издавали за светла бића, али у уводној Николајевој речи можемо да видимо не двоје светлосних ратника, већ буквално две жртве које не знају шта их је снашло.
      Затим, Николај Левашов је, мимо ове приче, говорио и подучавао људе како да се заштите од енергетских напада, и помињао је некакав вео од боја који одбија те нападе.
      Наивни људи верују у те некакве „Левашов заштите“, али таквима треба поставити питање како то да са том својом заштитом Николај није успео ефикасно да заштити ни себе, ни своју жену.
      Реално, да су Николај и Светлана заиста били и упола светли колико нам је представљено – они би сатрли све своје нападаче, уколико је било речи о нападачима у виду подбића или тамних.
      Други од могућих одговора, насупрот првом, наводи на потпуно другачију ситуацију.
      Наиме, светла бића могу да упозоре људе и да покушају да их спрече у ширењу лажи, тако да је могуће да је на делу била и таква врста интервенције.
      До интервенције је можда дошло јер је Николај коју годину раније „тумачио“ неке делове Веда на начин на који је њему одговорао (лажи да Перун Сварога не назива Богом, Перун представник удружења високоразвијених цивилизација, звездана капија важнија од Перунових закона), чиме је већ начинио одређену штету.
      Зато је могуће да светла бића нису желела да и Светлана својим „дубљим увидима“ допринесе штети, па су се одличили на контакт.
      Али, Левашови, отворени ка паразитима, таква упозорења светлих бића су доживљавали као нападе, при којима су се грчили, муцали, штуцали, топили се, комирали, ослепљавали, доживљавали амнезију и сличнo.
      У том случају никаква „одбрана и Левашов заштита“ не би била ни од какве помоћи, јер „одбране и заштите“ од светлих бића нема, а наведене непријатне физичке реакције су код брачног пара Левашов изазивали паразити настањени у њима, накачени на њихове душе.
      Ове ствари су познате одређеним људима и није потребно детаљно објашњавати.
      Трећи од могућих одговора, иако суштински нетачан, обичном човеку ће се учинити најприхватљивијим – Николај је измислио све те нападе, у циљу што бољег маркетинга и што боље продаје тог дела, јер подсетићу: описи тих напада су једина подлога за веродостојност Светланиног дела.
      И то је сасвим у складу са његовим ликом – био је безбожник, у материјализму, а материјалистички безбожник је увек роб новца.
      Какогод било, сваки од три понуђена могућа одговора приказује Левашове као манипулаторе, јер су и Светлана и Николај били далеко од духовне узвишености, и нису уопште били оно за шта су се представљали, а срж целог текста је напомена да се до информација, визија и „дубљих увида“ не долази спиритизмом и некромантијом.

      И управо зато што се Светлана за своје „дубље увиде“ служила спиритизмом и некромантијом, ни име Великог Божјег Човека које је она навела у својој књизи не може да буде тачно.

      Левашови су се играли тамом, тама их је и прогутала.

  3. ovakve budale bi nekako da nas konvertuju u rikverc paganizam sve kroz nazovi pseudovelicanje srbsbtva pravo u narucje svom tati horusu perunu u svarogu I crnom djavolu od kog nas Hristos izbavi, lazni proroci izdjose u svet prevare mnoge I povrate svome ocu djavolu

    • Овакве будале би некако да нас конвертују у нови паганизам и спрече да сазнамо истину о свом пореклу, све кроз омаловажавање Србства, право у наручје свом тати Мамону, Луциферу и Ватикану, у име Христоса, у кога сами не верују. Лажни пророци изиђоше у свет да извртањем истине преваре многе и поврате своме оцу Сатани.

      Ал’ неће може! Сувише сте прозирни и ма колико се упирали да заслепите и опсените, истина је јача од сваке лажи!

Оставите коментар