(Фото: Јутјуб)
(Фото: Јутјуб)

„Ова мала гази све“: О утицају музике на човека

Музика има моћ да обликује карактер.” Аристотел

Седим са супругом у ресторану једног планинског хотела у оквиру којег је и дечије одмаралиште. Док чекамо вечеру уз домаћу кафу и фантастичну планинску воду, у други део ресторан сале скупљају се деца са васпитачицама. Неки вртић је обезбедио деци боравак на овом фином месту у сред природе, вероватно да мало пораде на здрављу, да се одморе, удахну свеж ваздух, уживају у зимским чаролијама. Након што су се сви сабрали почиње такмичење у плесу. Светла се гасе, пале се лампице и симулира ”диско” атмосфера.

Ако неко жели да зна да ли се царством добро влада, да ли је у њему морал добар или лош, одговор ће дати квалитет његове музике… Карактер је кичма наше људске културе, а музика је цветање карактера.” Конфучије

”Па-па, пази се, ова мала гази све”, почиње предивна песма о малој која са пола града шета, искористи те, па одбаци. Зашто да се деца од малена не науче неморалу, утврде у промискуитетном понашању и заиграју у то име уз ритам најкомерцијалнијих шитова, тамо где се пије лимунада и деспасито дивљачко-хедонистичке ритмике, јер шта је живот друго до неодговорно разваљивање од алкохола, дроге и секса, разузданости и разврата, а посебно суботом јер је то ”дан за алкохол”. Цитирам Северину и ”Министарке”: ”Колико пијем није хумано, субота је дан за алкохол.” Од посебне је важности то да се научи да постоји дан за алкохол. То је дан када људи треба да пију док се не унереде, па се зарад утврђивања градива малој дечици ова песма пустила неколико пута. Но добро, нису за то заслужне само васпитачице које су то омогућиле него и родитељи, јер су деца „сама хтела“ – одабрала те песме. Вероватно је то продукт кућног васпитања – родитељи су се својски потрудили око своје деце, јер ко децу највише воли ако не њихови родитељи. Баш је лепо и то што имамо тако широку лепезу избора, толико могућности, а на крају се ипак све сведе на неколицину, исфилтрира се оно што је „најбоље“. Пазите се кад вас ови малени нагазе.

”Музика је храна љубави”, како то рече Шекспир, а имајући у виду да је то јелте застарело, ту су опет Северина и ”Министарке” да објасне деци приповедајући: ”Не треба ми љубав, мени треба лом.”

Док педофилија још увек није легализована и проглашена за регуларну сексуалну оријентацију овде је уобичајено да се деца силују тако што им се пенетрира директно у душу. Модерни смо увелико. А да смо и ”традиционални” потврђује то што се плесно вече завршило ”народним колом”. Води се жестока борба против насиља, против породичног насиља – не дај Боже да се дете васпитно ћушне али зато је у реду иживљавање над психом деце. Колико је штетно излагање једног младог бића у развоју оваквим утицајима? Промоција алкохола, промискуитета сексуалних слобода, лудовања, лома, насупрот љубави. Подстицање ризичног понашања разних врста уз оријенталне ритмове и наглашен „бит“. Нездрав живот се сугерише деци.

Музиком можете хипнотисати људе, а кад их доведете до најслабије тачке, можете њиховој подсвести проповедати шта год хоћете.” Џими Хендрикс

Скандалозно је да неки просветни радници, који би требало да брину за децу, њихово васпитање и одгој уствари ту исту децу не само да не чувају, већ их излажу деструктивним и деградирајућим силама тако директно вршећи насиље над децом која им је поверена на чување и образовање. Да ли родитељи знају шта се дешава са њиховом децом кад они не гледају или пак и они сами не воде рачуна па и кад имају време за своју децу они их поставе пред телевизор па нек их тв програм образује и васпитава. Ту долазимо и до те модерне зачкољице. Родитељи не коригују понашање себе и своје деце, него све више атакују на просветне раднике, док деца нападају све редом. Учитељи више немају одговарајуће механизме за васпитавање и образовање, па подлежу притиску система који их не штити. А не штити ни децу, иако се све више труби о некаквим „дечијим правима“. Није чудновато што у таквом хаотичном стању долази до пораста насиља, са свих страна.

Зашто оплеменити младе нараштаје на којима, како кажу, свет остаје, осим ако не желимо да свет заостане у некој каљуги неукуса, заглављен у нагомиланом шљаму. Па да се пазимо да нас мали све не изгазе сутра, у знак освете што им нисмо пружили довољно љубави и пажње.

Дешава се исувише често да се родитељи жале на своју децу како су непослушна, како им праве проблеме, све веће главобоље. Жале се како их деца малтретирају и газе. А деца уствари кроз сву ту агресију и непослушност, кроз неприхватљиво понашање, показују на то шта им недостаје. Вапе за родитељском и породичном љубављу. Моле за мало бриге. Дакле не за материјалним угађањима, него за пажњом и љубављу. Ако не добију пажњу у родитељском дому потражиће је на улици. Ако не добију љубав осветиће се.

Зашто се људи љуте кад се омладина пијана тетура по улицама у јутарњим сатима недељним? А можда то ни не примећују, јер морају да раде по цео дан, да би деци обезбедили новац, да могу ноћу да лудују. Зашто се љуте кад их не поштују довољно? Вероватно треба да их колективно поштују зато што су дигли свој глас и промовисали културу и уметност. Баш је чудновато да се стварају генерације нарцисоидних себичњака. Чудна ми чуда а чиме су их хранили? Чиме храните децу? Ко децу изметом храни, изметом ће сутра бити нахрањен, од те исте деце.

Неопходна је подршка несрећној дечици, родитељима који се муче, па и посрнулом систему. Није исфурано ако приметимо да оно што недостаје јесте – љубав.

Музика даје душу универзуму крила уму и машти и живот свему.” Платон

У плодотворном сусрету математике и језика рађа се музика. Техне и поезис – надахнуће формулисано кроз композицију је уметност музике која човека оплемењује, подстиче развој детета, омогућава нам да се усавршавамо, напредујемо и растемо.

”Музика је језик над језицима. Може се рећи да, у односу на све друге уметности, музика најзначајније покреће и мења свест” каже Дејвид Тејм. Аристотел тврди да музика утиче на формирање личности.

Музика је откриће веће од све мудрости и филозофије.” Бетовен

Музика је лек или отров у зависности да ли је реч о уметности или о индустријској пилули за тренутно усрећивање мизерног човека. Да ли музика оплемењује или је само псеудомузика која служи као замена за срећу? Да ли је музика још нешто што се конзумира као рецимо неквалитетна брза храна која само служи да тренутно задовољи потребу али на дуже стазе доводи до брзе смрти. Размислите.

 

Никола Марић, психолог

Портал за психолошку подршку на адреси:
psiho.org и
https://facebook.com/psihologija.online/

2 коментара

  1. simbolicne seksualne radnje,moze se videti na televiziji u svako doba

  2. Чекам коментаре на шамаре које је Господин Марић поделио.
    С правом.
    Немош ту ништа коментарисати.
    Све нам рече и објасни.
    Млади моји СНС родитељи, просветни радници, туристи и остала боранијо америчког психолошког удара, јелте да је овај психолог јако ошамарио?
    Па ако га не послушамо пажљиво, добијаћемо ускоро шамаре и од наше деце.
    Нажалост, неки већ добијају.

Оставите коментар