Мозак (Фото: pixabay)
Мозак (Фото: pixabay)

Размишљања о мозгу и подсвести

Професорка Татјана Черњиговскаја, доктор биологије и филологије, руководилац Лабораторије когнитивних истраживања Петроградског државног универзитета (СПбГУ), држи занимљива и корисна предавања о мозгу, процесу учења и несвесном, о вештачкој интелигенцији, мишљењу и сличним темама.

У тим предавањима се по некад сусретнемо и с несхватљивим изненађењима и тајнама нашег најјачег рачунара, у неке од којих је просто немогуће поверовати. Ниже вам преносимо неколико најнеочекиванијих…

  1. Мозак – то је тајанствена и велика ствар, коју из незнања ми из неког разлога називамо „мој мозак“. За то ми, међутим, немамо никаквих основа. Питање је, уствари, ко је ту чији?.
  1. Мозак одлуку доноси 30 секунди пре него што човек о тој одлуци сазна. 30 секунди – то је веома дугачко време што се тиче рада мозга. Зато је сасвим на месту питање: ко уствари доноси одлуке – човек или мозак?
  1. Застрашујућа је заиста помисао на то – ко је уствари „газда у кући“? Кандидата је много: геном, психосоматски тип и велико мноштво других ствари, укључујући и рецепторе. Желели бисмо да знамо ко је тај, ко је то биће, које доноси одлуке. Што се тиче подсвести уопште, о томе уствари нико ништа ни незна, те је боље да ту тему и не отварамо.
  1. Према мозгу треба озбиљно да се односимо. Јер – мозак нас обмањује. Сетите се халуцинација. Човеку који види халуцинације није могуће објаснити да оне не постоје. За њега су халуцинације исто тако стварне, као што је за мене, нпр. ова чаша воде на столу предамном. Мозак мота главу ономе који види халуцинације – шаљући му сензорну информацију да је халуцинација стварна.

Те се зато запитајмо – на основу чега ми себи допуштамо да сматрамо да је оно што се сад око нас дешава стварно и да се не налази само унутар наших халуцинација?

  1. Да се човек не би раздирао изнутра, неопходно је (с неким) разговарати. За то и постоје исповедници, другари, психотерапеути. Трн, на који смо се уболи и зашао нам је под кожу, ако га на време не извадимо, може да доведе и до тровања крви. Људи, који ћуте и све држе у себи, не само да озбиљно ризикују с психолошког или чак и психијатријског становишта, него су изложени и опасности са стране психосоматике. Сваки ће се стручњак сложити с тим да све почиње од чира на желуцу. Организам је јединствен – чине га и психа и тело.
  1. Људи треба да раде „главом“. То чува мозак. Што год је мозак више укључен, тим се дуже сачува. Пре него што је отишла на онај лепши свет, Наталија Бехтерјева (чувена руска научница у области изучавања мозга – прим.прев.) издала је научни рад под ансловом „Паметни дуго живе“.
  1. Открића се не могу остваривати плански. Ту, истина, треба додати и то да открића долазе умовима који су на њих припремљени. Таблицу елемената није у сну видела Мендељејевљева куварица (него ју је видео Мендељејев). Он је над њом дуго радио, мозак је над тим сво време настављао да размишља и просто му је све одједном „цвакнуло“ у сну. Могли би смо уствари да кажемо да је „таблици Мендељејева сва та прича виле већ више досадила и да је она сама решила да му се јави у сну, у свој својој раскоши“.
  1. Људи ствари погрешно постављају – сматрају да је, на пример, кувар гори од диригента. То није тако: генијалном кувару ни сви диригенти нису ни до колена – то вам кажем ја као гурман. Поредити кувара с диригентом је исто као поредити кисело с квадратним (као бабе и жабе) – то је неправилно постављено питање. Свако је добар у својој области.
  1. Ја стално све плашим кад кажем да није далеко време кад ће вештачка интелигенција саму себе схватити као неку посебну особу (индивидуу). У том моменту код ње ће се појавити своји сопствени планови, мотиви, циљеви и – ја вас уверавам – ми нећемо у тим мислима бити заједно с њом.
  1. То што се мозак обрео у нашој лобањи не даје нам право да га називамо „мој мозак“. Мозак је неупоредиво јачи од вас. На то ћете ви питати – да ли ја то желим да кажем да ја и мој мозак нисмо једно? Мој одговор је да је то баш тако. Ми над мозгом немамо власт – он одлуке доноси сам. И то нас ставља у једну веома опасну деликатну ситуацију. Памет, међутим, има и једну замку: мозак сва решења доноси и све друго уопште ради сам – али човеку шаље сигнал – ништа се ти не брини, све то си ти урадио, све то је било твоје решње.
  1. За то што постоје генији плаћа се огромна цена. Нервна и психичка обољења почињу да дозлазе на прва места међу болестима и почињу да бивају чешћа чак и од онколошких обољења и болести срца и крвних судова. Ово не само да изазива ужас и кошмар, него, осим осталог, почиње да представља и веома велики и динамичан терет за све развијене земље.
  1. Ми се рађамо с најмоћнијим рачунаром у нашој глави. Међутим, у њега је неопходно унети програме. Неки програми су у њега већ уписани а неке је потребно и да ми унесемо. И ми то чинимо све док смо живи. Мозак све то сво време обрађује а, сходно томе, и ми се према томе сво то време мењамо и преобраћамо.
  1. Мозак – то није само неуронска мрежа. Мозак је мрежа састављена од мрежа – мрежа од мрежа и од мрежа. У мозгу се налази 5,5 пентабајта података – то је отприлике 3 милиона гледања видео материјала. Триста година непрекидног гледања.
  1. Мозак не живи – као мозак професора Дауела – на тањиру. Он има своје тело, уши, руке, ноге, кожу итд. Зато мозак памти и укус помаде за уста и зна шта то значи „кад ме сврби длан“. Тело је уствари саставни део мозга. А рачунар то тело нема.
  1. Могућност добијања квалитетног високог образовања може да постане привилегија елите, доступна само „посвећенима“. Сетимо се Умберта Ека, који је у роману „Име руже“ предлагао да се у Библиотеку пуштају само они који умеју, који су спремни да приме сложна знања. Доћи ће до поделе на оне који ће бити у стању да читају сложну литературу и на оне који ће бити способни да прочитају само информацију с налепнице (с ценом на некој роби на полици у радњи – прим.прев.), који ће информације примати само преко клипова на интернету. И та ће се подела све више и више продубљивати.

 

ЕКОНЕТ.РУ / Превод: Васељенска ТВ

3 коментара

  1. Mozak je mapiran. Plansko PRANJE MOZGA rade neki koji nisu baš Rusi, NA VELIKO.
    Neka se pitaju Rusi gde su im ti oni stigli sa ispiranjem njihovih, ruskih mozgusa…

  2. оваква поставка ствари представља чисто материјалистичко посматрање ствари, као да се материја самоорганизовала и сама је себи сврха. А чему служе ноге? Само да би ходале, а стомак само да би се пунио. Сав организам па и мозак је у функцији нечег живог, задатог унапред. Цело тело томе служи, да би се мисија тог живог одиграла.Превише је све интелегентно и савршено уклопљено да би се појединачно раздвајало и придавала посебна важност делу у односу на целину. Моје мишљење је да је то живи дух заробљен у материјалном телу у свом боравку на земљи. Када човек каже ЈА, ко је онда то ЈА. ЈА који имам своју вољу. Али да ли је тако? Могу ли ја да зауставим раст своје косе или да зауставим процес зарастања посекотине или рад унутрашњих органа? Значи имам одређени део слобода а остало ради само.Кад отворите лобању видећете само неку структуру која се зове мозак.и он се не помера али преко њега се шаље реакција организма на неку замисао односно врши се нека „воља“. Та воља није случајна реакција тог организма, него неког живог принципа, чији је алат тело.Прво се рађа мисао као нешто нематеријално а онда се она материјализује у реакцију, вољну или невољну (нпр. лупање срца код узбуђења или ерекција полног органа или рад црева код страха и сл.) Још једно од питања, а везано за нервни систем је шта је бол. Он се не може од споља ничим измерити нити регистровати. Пореди се само у односу на лично искуство а квалитативно и квантитативно утиче на понашање организма. Када гледамо неку животињу ми не можемо са сигурношћу тврдити да је баш ништа не боли можемо посумњати по њеном понашању итд итд. Питања је много а одговори ипак постоје.

  3. Po gore navedenom GLAVA I GLAVIĆ koji pošto su udaljeni, kako kaže čitavih 30 sek ima od naredbe do izvedbe….

Оставите коментар