(Фото: Јутјуб)
(Фото: Јутјуб)

Шокирајућа предсказања грчке подвижнице Ламбрини из Арта: не градите децо велике куће!

Иза пустињаке у свету (живећи у свету, водила испоснички, монашки живот), старице Ламбрини Ветсијо-Дриве из грчког града Арта, која се Господу представила 17. октобра 2002. године остала забележена предсказања о многим људима, како Грцима тако и странцима који заборавивши на Бога почеше (верски) тумарати ћорсокацима, лутати слепим улицама и разним теоријама, кроз атеизам, безбожност, секташење, телесна задовољста и материјализам!

Не усуђују да се поклоне (да се сагну, приклоне главу) како би пили живу воду вечности која кристално чиста жубори и даје им се за бадава, воду побожности, благословљеног Православља. Заборавили чак и да се осене Часним Крстом, тј. да се прекрсте и кажу „хвала Богу“ и Богородици, посете недељом Цркву, запале кандило и прочитају верење молитве пред спавање…

„Јешћете сувог хлеба у својој кући док ће вам комшија завидети, зато што он не може себи приуштити то задовољство (једноставно га неће имати)“.

Подвижница Ламбрини из Арта сем што је предвидела велику цунами катастрофу на Филипинима, невероватну трагичну саобраћајну несрећу у Долини Темпе која је шокирала читаву Грчку у којој је 2003 год., погинуо 21 ученик [1], прорекла је још пуно тога. Такође Богом обдарена и просветљена благодаћу Божјом, прориче да се Грчка економски са евром неће усрећити, место тога биће „разрезан“ велики порез на имовину, са чиме се над становништвом надвија сиромаштво и глад, а што опет доводи до присилног повратка људи у села, уз истовремено наметања картице – идентитета, избори и анархија, (ино)страни владар ког ће нам довести са стране (можда у виду три кредитора) и коначно повратак краља у Грчку као што је предсказао старац Пајсије Светогорац (што би, с обзиром на све оно што се издешавало у нашој држави представљало ипак неку позитивност)! Међутим, Бог води бригу о верним православним хришћанима!

Грчка отшелница и молитвеница такође је нагласила спасоносност дечје молитве, говорећи да је спасење за децу само 10 минута молитве дневно!

„Грчка ће крахирати па ће наступити: порези, сиромаштво и повратак у села“.

„Цена по радном сату у Грчкој, пашће! Новац ће бити обезвређен и биће срећни они који буду имали злато (као средство размене) и комад земље“.

Тако је старица-монахиња (иначе њу је замонашио отац Митрофан) 1990. године казала за моју кућу овако:

„Због чега дете моје волиш тако велику кућу? Доћи ће време када ће је опорезовати чак и ваше кораке и све вас колико у њој живите“! (Сада у Грчкој већ постоје претпоставке егзистенцијалног минимума – ЕНФИА тј. драконски порез правних и физички лица на некретнине и то по квадратном метру или како би старица рекла – по корацима).

„Срећни су они који ће остати у колибама (малим кућерцима). Биће много аутомобила, али сво ће време проводити у двориштима и гаражама! Онај ко буде имао посла, радиће читавог дана, од чега ће плата од пола радног дана одлазити за бензин а остатак да нахрани своју децу и себе, ако једе… Пожелећеш се настанити у сенику у коме твој отац складишти сено за стоку“! Била сам изненађена овим па јој рекох, „бако, али тамо има мишева“! На то ће бака:

„Људи из Атине и других места одлазиће и насељаваће се на острвима, тамо ће бити мира“!

„Када ће то бити бако“?

„Тада више нећу бити жива“!

У вези електронских ИД картица грађана такође је 1990. године испричала:

„Примораће вас да примите идентификационе картице па ћете са њима на тај начин склопити неку врсту ‘трговинског споразума’. Не узимајте их, то је Антихрист. Свако ко такву картицу добије, оно што треба да уради јесте, одмах да је изгребе“. Додала је и то, свет да прими картице биће приморан на неколико начина. То, како је рекла, неће доћи у Волос (данас је Волос један од најјачих индустријских центара Грчке. Волос има веома добро развијену тешку индустрију: челичане и једну од највећих цементара на свету и тд.).

„Ствари ће се променити, ништа неће бити као сада. Наступиће екстремно сиромаштво! Рећи ће вам: ви сте дугорочно незапослени, имате право на финансијску помоћ, али морате имати идентификациону (ID) картицу, тиме ће преварити многе… Замислите оца троје деце који имају хране за само три дана. ‘Одмах ћу покупити ту картицу’, рећи ће тај отац, ‘како бих купио шпагете, нешто пасуља…’ (не говоримо о обичним банкарским и кредитним картицама, већ о личним картама)“.

„Пропаст ће доћи са евром, а онда екстремно сиромаштво“.

Посећујем старицу у њеној кући 7. септембра 2002. год. Било је тачно 11 сати.

„Дођи, знаш да сам те очекивала, јер ћу за неколико дана напустити живот“! Почела ме је нешто саветовати, али је пресекох питањем да ми објасни неке ствари које ми је раније споменула, мислим на прелазни период са драхме на евро, па је наш дијалог отприлике текао овако:

ПИТАЊЕ: Морам бако изразити неслагање са вама. Ви сте једном рекли да ће Грчка у финансијском смислу крахирати, а новац ће бити обезвређен за сат времена! Међутим, ми смо пре неколико дана добили евро као јединствену валуту у Европској унији, а ми смо управо у Европској унији. Евро је јака валута као долар!

ОДГОВОР: Овај је новчић људски фабрикат који није Богом благословен. Ова је валута створена са сврхом како би служила неким тамним намерама! Видећеш за неколико година касније. Првих пет година биће добро за људе (и свет), а  онда почиње стагнација. Пред вама биће свега, имаћете све у изобиљу, али неће га моћи имати (купити)… Стару вашу одећу не бацајте, оставите је негде и сачувајте… јер ускоро људи неће моћи да купују нову одећу…
Наступа велико сиромаштво… бићете принуђени носити своју стару одећу и говорићете: „каква ми је то била прелепа гардероба“ и ту нећете моћи учинити ништа.

ПИТАЊЕ: Бако, кажете да наилази сиромаштво! О каквом је сиромаштву реч?

ОДГОВОР: У својој ћеш кући јести сувог хлеба, а твој ће сусед бити љубоморан на тебе јер он нема!

ПИТАЊЕ: Дакле, то ће бити као у окупацији?

ОДГОВОР: Још горе! Укинуће приватни сектор и људи ће изгубити посао, опстаће само државни службеници који ће радити за малу фиксну плату. Замисли дете рођено и одрасло у Атини које за доручак, ручак и вечеру мора обавезно доћи у село како би појело парче проје и пржена јаја и то му може бити храна за читав дан.

Бићете у својој башти и гледати како неко разваљује на њој ограду и улази, а ви нећете бити у стању да га зауставите, јер ће рећи: „Пријатељу извини, али ја и моја деца смо гладни. За такве ситуације у периоду друштвених превирања говоримо да су показатељ турбулентних времена!“

Редуковање порођаја у нашој земљи

Биће све мање порођаја, односно, из године у годину рађаће се све мање беба: видећете парове како живе заједно неколико година, али (званични) брак неће склапати, не зато што не желе, него што ћете (тада) живети у неизвесности од сваког новог дана, када већ сутра можете изгубити посао па док не нађете нови проћиће доста времена, а то дете мора од нечег живети. А ако се у међувремену (ипак) деси да добију дете па (због тог) морају склопити брак, то неће бити прави брак већ само на обичном папиру (фиктивни).

ПИТАЊЕ: Мислите бако на грађански брак?

ОДГОВОР: Рекла сам обичан папир. (Данас имамо споразум о заједничком саживоту партнера). Биће у свету јаук и плач, видећете како куће горе изнутра, док се споља то не примећује. Видећете породице омиљене у друштву, док се кући гложе као пси! Ове ствари Господ ми је рекао, казала је бака.

ПИТАЊЕ: А колико често вас Господ посећује бако?

ОДГОВОР: У зависности, понекад чешће, а некад ређе. Отприлике једном недељно приликом молитве!

ПИТАЊЕ: Бако, када причате са Господом, којим језиком говорите?

ОДГОВОР: Језиком Јеванђеља (тј. језиком којим је написано Еванђеље).

„Поставиће нам страног гувернера и краља!“

…Имаћемо изборе, али нећемо имати владу.  Доћи ће време када ће са стране довести човека који ће контролисати нашег. Они ће нам довести и краља.

Искористих прилику па запитах баку:

ПИТАЊЕ: Наш Устав не дозвољава краља…

ОДГОВОР: А ко је тај који ће спроводити Устав? Господ је (привремено) окрену лице од нас Грка.

* * *

Госпођа Василики Цурмана из Комена код Арта [2] сведочи:

„За старицу Ламбрини први пут сам чула у артској цркви како неки верници разговарају о њеним духовним даровима и тада сам осетила велику жељу да је упознам.

Упознала сам је са својом породицом и затим преселила у њену скромну кућицу. Од тада, па за скоро четрдесет наредних година, све док није окончала свој земаљски, углавном монашки и подвижнички живот, готово сам је увек пратила у ходочашћу, у бдењу, у обавезама које је обављала у црквама, чак сам ноћу и спавала у њеној близини.

Тетка Ламбринис спавала је врло мало, углавном ноћу се сатима молила и читала.

Једном је замолих за помоћ. Због коцке муж ми је запустио кућне обавезе, па смо се због настале ситуације у једном тренутку нашли у ћорсокаку. „Не бој се“, казала је старица, „све ће решити Господ Исус Христос, довољно је да покажеш веру у Њега“.

Одмах ми је ставила у задатак да се за четрдесет дана будим у 3 после поноћи и молим 40 метанија (покајне молитве попраћене земним поклонима). Задала ми је да прочитам неке молитве и рекла да ће се и она молити Господа да нам помогне. „Како је тетка Ламбринис казала тако сам и учинила, тајно се од мужа молих и након четрдесет дана и одједном се све променило: муж прекида коцкање, почео се бавити земљом и породицом, а наше се финансије побољшаше.

Једном смо са тетка Ламбринис и другим женама спавали у цркви. Након што сам обавила своје (лично) молитвено правило, повукох се на свој лежај. Нисам спавала. Чујем тетку Ламбрини како уздише док спава, као да је читавог дана радила и била веома уморна. Пошто је ово потрајало, устала сам и зграбила је за руке и ноге. Али, то је било као да сам ухватила мртвог човека…

Тада сам схватила да је тетка Ламбрини духовно напустила своје тело. У јутарњим раним сатима чујем као да нешто љутито гунђа. „Сада се вратила“, помислих. На време сам се пробудила да питам: „Где сте отишли синоћ, па вас није било сву ноћ? Где сте били“? Дала ми је следећи одговор: „Била сам на задатку, да је представим Господу (то јест, жену која је била у нашој групи)“.

Понекад сам западала у велике здравствене проблеме. Једном сам озбиљно заболела, болест пропраћена реским боловима у струку, па сам због тога у постељи провела шест месеци. Ни да се померим нисам могла па сам почела ићи од лекара до лекара тражећи помоћ, али моје се стање само погоршало. Једног дана тетка Ламбрини посећује ме у мојој кући.

„Не брини“, рече ми, „биће ти ускоро сасвим добро“. Истог дана, како ми касније испричаше неки моји познаници који су познавали тетку Ламбрини, пре доласка у моју кућу отишла је у цркву у мом селу, где се молила на коленима пред иконом Успења Пресвете Богородице, ком је празнику црква и посвећена. У року од само неколико дана, уз лекарску помоћ почела сам нормално ходати. Од тада па до данашњих 18 година нисам имала ни најмању непријатност.

И после њене смрти у тешким тренуцима мог живота, кад год бих јој се обратила, увек ми је помагала. Посебно бих тако у летњем периоду вероватно због великих летњих врућина добијала напад главобоље и вртоглавице. Једном приликом напади су били толико болни да сам била принуђена лећи у постељу, предходно је молитвено замоливши за помоћ. У сну ми је дошла до кревета, стала изнад мене, а затим ме покрила чаршавом. Ујутру сам устала потпуно здрава“.

„Од баке Ламбринијеве научила сам много тога, са њом ишла на бројна бденија и ходочашћа која је организовала. Обично би ме звала „дете моје“ и та је реч дотакла моју душу. Стрпљиво би саслушала о свим мојим проблемима (када бих јој говорила) и увек налазила решење.

Њен је живот био свет, а она веома скромна. Шта да прво споменем и чега да се сетим? Помоћ мојој мајци? Предсказања и молитве за моју децу? Или велико добро што ми је учинила? Када сам после тешке операције готово изгубила сан и никако нисам могла заспати, имала сам осећај безнадежности и изгубљености, па сам у поноћ отишла код ње куцајући на врата молећи да ми помогне, када сам је затекла како окупана хладним знојем и на коленима уз свеће бдије на молитви, па видећи ме у лошем стању запита: „Дете моје, шта ти се догодило вечерас“? Од тада сам се смирила, јер ако се за нас молитвено залаже бака Ламбрини, сигурно ће добро бити“.

Ο. А. испричао нам своју причу:

„Баку Ламбрини упознао сам још у раном детињству, односно тада, када је дошла у нашу кућу да би видела моју непокретну баку, али тада на њу нисам обраћао пажњу, мислећи да је то нека неписмена старица. У међувремену сам слушао како са поштовањем људи о њој говоре и када сам се вратио са свог првог ходочашћа (поклоничког путовања) са Свете Горе 2002. године, отишао сам до ње да затражим благослов. Када сам ушао у њену келију осећао сам се као да стојим испред гиганта. Онда сам, не знајући како схватио, како је та жена која стоји испред мене високе духовности и због њене огромне висине нисам је могао видети, будући да сам физички био веома мали.

Разговор са њом био је духовни празник. Како је тада доминирало питање идентификационих докумената, који су силно мучили народ и изазивали мноштво немира и брига, то сам и моје питање усмерио у том правцу, па тако и отпочех: „Морамо ли узети идентификационе документе…“

У мојим наредним посетама све до ње њене смрти схватио сам да поседује активну харизму визионара.

Наводила ми је непознате чињенице, понекад догађаје у вези са мојом будућношћу, а било је и у вези других, општих питања. А понекад док сам имао на уму да јој поставим неко питање искрсло у расправи са другим људима (и другом приликом), она би једноставно прекидала наш већ започети разговор и одговарала би ми на мисаоно питање да би касније опет наставили предходну дискусију.

У мају 2002. године, када сам је видео, казала је да ће нас за неколико месеци напустити. Када ме је видела како сам због тог постао веома тужан рече: „Па ја тако говорим, месецима, годинама“. Међутим, само неколико месеци поле нашег разговора заиста је уснула, октобра 2002. године, а њена  је душа отишла код Господа за којим је толико дуго чезнула“.

Последње недеље отишла у цркву на причешће, а у понедељак поредала све књиге на свој кревет, па је из сваке по мало прочитала, затим би је склопила, погладила, привила к себи на груди и оставила по страни. То је била нека врста опроштаја, јер су оне толико година биле њен најбољи сапутник. У уторак поподне позвала своју ћерку, са којом све поновила исто. На крају је казала: „Хвала ти, моја Панагијо (тј. Пресвете Богородице) што ми дозвољаваш још мало времена за молитву. Јер до четвртка имам још много молитава да прочитам“.

На ћеркино питање шта ће радити у четвртак, старица одговорила: „Ићи ћу тамо где сам увек тежила и за које се место трудих, ако се добро трудих…“.

У среду ујутро позвала и рекла својим унуцима: „Сутра ћу отићи“, а у вечерњим сатима слично казала нећаку: „Сада одлазим“, а ти ништа не причај Статули нити је узнемиравај, молим Бога да буде жива и здрава, док јој деца не одрасту када ће разумети шта је други живот“.

У једном тренутку подиже се са кревета, па раширивши руке рече присутнима: “ Хајде, заједно, да одемо у Јерусалим!“, загрливши затим сваког од нас поново се врати кревету, поправи наслон за главу и леже. Тада Статула све присутне замоли да изађу из собе, а она са својим мужем запали свећу и отпочеше читати молитве баш као што је то њена мајка Ламбрини наредила. Када су завршили са читањем молитви, приметили су благу светлост и чули лагано шиштање: старица Ламбрини Ветсијо умрла је тихо као птица у четвртак 17. октобра 2002. године.

Гроб старице Ламбрини и дан данас посећује много поклоника, где моле њен благослов, поред ког још добијају мир и снагу. Тако опет једна особа која је за време земног живота пратила старицу Ламбрини и слушала њене савете, десило се да је постала крајње забринута са свог супруга коме је предстојала озбиљна операција срца. Отишла је к њеном гробу где је клекла и дуго се усрдно молила, да би одмах те ноћи уснила баку Ламбрини која јој рекла:

„Не брини, τοвој ће муж оздравити. Само пре одласка у болницу биће добро да одете у цркву“, што смо заиста и учинили, где смо очитали потребне молитве и све је добро прошло.

То је био животопис Ламбрини Ветсијо-Дриве испоснице из грчког града Арта, која се дугим постом и свакодневним бдењем, тј. непрекидним молитвама приближила вољеном Христу толико блиско да је често говорила како Га свака ћелија њеног тела носи у себи. Својим милостивим даром којим је од Господа била награђена помагала је сваком ко би јој се обратио, а сама је у овом животу доживела и рај и пакао. Током молитве понекад јој долазио Сам Христос, Богородица и други светитељи са којима је чак и разговарала.

Знала је за догађаје који ће се у будућности збити и казала да нас чекају веома тешке године. За дечицу јој је било жао па би тако понекад казала: „Ех, кад би знала кроз шта ће проћи!“, али би одмах додала:

„Међутим, Бога има и Он ће сачувати све Хришћане“.

Више, како је казала, Христос јој не дозвољава да прича…

Нека је вечно сећање на њу….

—-

1./. Долина Темпе (савремени грчки: Témpi) је назив за клисуру у северној Тесалији у Грчкој, опевану од стране грчких песника као омиљено боравиште бога Аполона и Муза. Смештен је између Олимпа на северу и планине Осе на југу. Дуга је 10 километара, а на неким местима уска само 25 метара, са стенама високим 500 метара. Кроз њу тече река Пинеј, улијевајући се у Егејско море.

На десној обали Пинеја је био Аполонов храм, где су се уручивали венци победницима Питијских игара. Долине Темпе је неко време такође била дом Аристеја, сина Аполона и Кирене, и он је тамо терао Еуридику, супругу Орфејеву, коју је приликом бега угризла змија. У долини је у 13. веку саграђена црква посвећена св. Параскеви.

Долина се сматра једним од стратешки најважнијих тачака у Грчкој, с обзиром да кроз њу пролази пут од Ларисе кроз планине према мору. Због тога су се у њој и око ње често водиле борбе кроз историју. Међутим, може се заобићи кроз превој Сарантопоро, иако је пут мало дужи. Године 480. пне. 10.000 Атињана и Спартанаца је тамо покушало зауставити Ксерксов поход, али су Персијанци заобишли Грке марширајући кроз Сарантопоро. За време Трећег македонског рата 164. пне. Римљани су се тамо успели да пробију кроз Перзејеве одбрамбене линије те га касније поразити у бици код Пидне. Долина је била поприште сукоба и за време Андрискосовог устанка 148. пне, као и за време византијске и отоманске власти.

Данас је Темпе на злом гласу због лошег пута који кроз њу пролази као и стравичних несрећа, укљујући ону из 2003. године у којој је цео 11. разред, односно 21 студената из села Макрохори (префектура Иматхија) погинуло у судару с камионом.

2./. У том месту одиграо се један од највећих масакра цивила у историји немачке окупације Грчке 1943. год.

Из књиге „Подвижници у свету“, 19 прича.
Централна дистрибуција књига: Манастир „Агиос Јоанис Продромос“ – Метаморфоза Халкидики.

Приредио и са грчког превео:

Славиша Лекић, свештеник

3 коментара

  1. Hvala Bogu sto nam je dao ovakve podviznike u ovom teskom vremenu za Hriscane.

  2. Nek sa javi onajk vasista sto ostavlja tackice da pljuje.

  3. Онајк васиста—то си измислио нови речник.Свака част.Треба те поставити за декана универзитета.

Оставите коментар