(Фото: pixabay.com)
(Фото: pixabay.com)

Шта то спрема НАСА?

Сада када се летелица „Касини“ сахранила на Сатурну, отишавши у великом стилу и великом пламену, која истраживања су следећа?

У мају 2018. америчка свемирска организација Наса лансираће мисију „ИнСигхт“. Тај пројекат требало би да на Марс донесе стационарни уређај.

То је мисија која би требало да скенира дубоку унутрашњост Марса, све до самог центра планете – каже Брус Банерт из Насине лабораторије у Пасадени, Калифорнија. Она ће помоћи да се утврди дебљина коре планете, као и њен изглед и каквоћа.

Док буде на тлу, „ИнСигхт“ ће пратити сеизмичку активност и мале вибрације назване марсотреси, по угледу на земљотресе.

Користећи справу налик бургији, он ће копати до дубине од око пет метара. Још један уређај ће у исто време пратити брзину Марсове ротације и валовање планете док се окреће око сопствене осе.

Нови ровер, по имену „Марс 2020“, биће послат 2020. године, и послаће узорке са површине Марса натраг на Земљу, где ће се испитивати постојање древног живота.

У будућности, још једна свемирска летелица биће послата на исто место. Она ће прикупити узорке и лансирати их у орбиту. На крају, доћи ће трећи брод који ће контејнер са узорцима послати натраг на Земљу.

Трка до Јупитера 

Мисија „Европа клипер“ проћи ће поред Јупитеровог леденог месеца Европа за 40 до 45 прелета у наредној деценији. Мисија Насе помоћи ће да се утврди да ли на овом месецу постоји икаква шанса за живот: можда течна вода, нека хемијска једињења или извор енергије који би могао да створи икакву биологију.

Мисија ЈУИЦЕ, такође Европске свемирске агенције – ЈУИЦЕ је скраћеница за Истраживача Јупитерових ледених месеца – планирана је за 2022. Уз додатак Европи, та сонда ће проучавати Ганимед, највећи месец у соларном систему, и Калисто, који има више кратера од удараца од било ког објекта у соларном систему.

На крају мисије, он ће бити постављен у орбиту око Ганимеда и постати прва летелица која ће се окретати око неког другог месеца, сем нашег Месеца.

„Луси“, мисија Насе, испитиваће шест Јупитерових „Тројанаца“, астероида. Она креће 2021. и студираће шест „каменова“ од 2027. до 2033, каже НАСА.

Посета астероидима 

Најављене су и три мисије за астероиде.

Мисија Јапанске аеронаутичке агенције „Хаyабуса-2“ стићи ће на астероид 162173 Ријугу 2018. године. Та мисија поставиће малу сонду на површину, као и три скакутава мини-ровера, навела је Наса. Главни циљ мисије „Хаyабуса-2“ је да се врати на Земљу са узорцима до децембра 2020.

„Осирис-Реx“, такође пулен Насе, лансиран је 8. септембра 2016, а у августу 2018. ће се приближити астероиду Бену, пет стотина метара широком камену богатом угљеником. Након што дође до астероида и проучава га годину дана, помоћу роботске руке ће узети узорке и запутити се ка нашој планети, где би требало да стигне до 2023.

Посебно занимљивим Бену чини то што Наса предвиђа да овај астероид има шансу од 1:2.500 да крајем 22. века удари Земљу.

Меандар око Меркура 

ЕСА и Јапанци ће 2018. покренути мисију по имену „БепиЦоломбо“, чији је циљ да истражи малени Меркур, најзапостављенији свет нашег соларног система. Мисија ће се састојати од Планетарног орбитера и Магнетосферног орбитера. Након што крајем 2025. стигну на Меркур, пар ће се раздвојити у посебне орбите и сакупљати податке о саставу, атмосфери, магнетосфери и геофизици Меркура.

Радисарајево

Оставите коментар