(Фото: Весна Веизовић / Васељенска ТВ)
(Фото: Весна Веизовић / Васељенска ТВ)

Сутра је Спасовдан, а ово су обичаји који се везују за овај празник!

Београд – Спасовдан, Вазнесење Господње или „Дан спаса“ је хришћански празник, који се слави 40 дана након Ускрса и увек пада у четвртак. За њега се везује велики број народних обичаја, а празнује се скоро исто тако живописно као и Ђурђевдан, па многи етнолози верују да је реч о истим обичајима подељеним у два дана.

По хришћанском веровању, васкресењем, Господ је показао да је јачи од смрти и након Васкрса је са њима провео 40 дана подучавајући их како да шире веру и његово учење. Након тога се, по предању, попео на Маслинску гору и узнео на небо. Пре тога, ученицима је рекао: „Идите по свему свети и проповедајте Еванђелије сваком створењу. Ко поверује и крсти се, биће спасен, а ко не поверује биће осуђен“.

Тако су апостоли пронели вест о Исусовом чуду у свет и тиме почели да човечанство спасавају – одатле назив Спасовдан. Зато је овај дан време славља и симбол победе над смрћу.

Многи обичаји за Спасовдан сачувани су још из предхришћанских времена. Био је то празник колико ратара толико и сточара. По веровању, на овај дан, громовник Перун, тукао је громовима и градом усеве, а божанство Спас је, уз помоћ житног класа у руци, спасавало усеве. Због тога је понегде остао обичај да се за Спасовдан обавезно коље јагње, као жртва свецу.

Крст је саставни део Спасовданског ритуала. Народ у неким крајевима још увек верује да на Спасовдан свако обавезно треба да од лескових гранчица направи крстић. Он се онда ставља на ливаде, њиве или на кровове кућа… свуда где је потребна заштита од демона и лоших чини. Стари су веровали да ће управо ови крстићи од зла сачувати преко целе године оне који су их направили.

У неким крајевима Србије, на Спасовдан мушкарци се не брију, жене се не умивају и деца не купају. Не спава се преко дана, да се не би дремало преко целе године.

На овај дан се у многим селима организује литија када поворка са свештеницима на челу обилази око цркве и изговара молитве. Негде се људи окупљају и код месних записа – прастарих стабала за која се верује да чувају села. Ту се и доноси храна, игра се и пева.

Младићи и девојке би требало да на овај дан узберу што више цвећа јер се верује да је Спасовдан „добар дан за гатање“. Потребно је замислити драгу особу и кидајући латицу по латицу полако изговарати: „Воли ме – не воли ме“. Последњи листић који остане крије уједно и одговор на то питање.

Прочитајте још: 

Католички обичаји у Руској цркви: оргије сличне Пуси Ријоту храму али са благосовом (ВИДЕО)
Култ животиња у древним србским обичајима
Моћна мистеризна круна: Нису је носили владари, коришћена је за бизаран обичај (Видео)

Дневно.рс

један коментар

  1. Biti prilagođen u bolesnom društvu........nije znak........dobrog zdravllja

    Многи обичаји за Спасовдан сачувани су још из предхришћанских времена. Био је то празник колико ратара толико и сточара. По веровању, на овај дан, громовник Перун, тукао је громовима и градом усеве, а божанство Спас је, уз помоћ житног класа у руци, спасавало усеве. Због тога је понегде остао обичај да се за Спасовдан обавезно коље јагње, као жртва свецу.

    A onda………dođoše venecijanski fašisti………zapišaše Peruna i ostaviše svoj smrad, kao „konačnu“ istinu!!!!

Оставите коментар