(Фото: http://vk.com/wall-31915386_14580)
(Фото: http://vk.com/wall-31915386_14580)

Устанимо сви као један у одбрану наше мајке Русије, православне Отаџбине!

Па, где си Русијо да кажеш куда то данас журиш? Одговори ми! Нема одговора… Али и без одговора je јасно – никако у светлију будућност!
(Гогољ. Мртве душе)

Москва – Пошто је настало време смутњи и раздора, у ситуацији смо да нам се јављају забринути родољуби поводом питања која данас оптерећују сваког Србина и Руса, када сав Православни свет види да се нешто „иза брда ваља“ па траже одговор од нас, да им не само одговоримо, већ колико-толико улијемо и наду у боље сутра.

Настало је време овековечено речима: „Ту се ђаво с’Богом бори, а бојно су поље – срца људска“ – (Фјодор М. Достојевски „Браћа Карамазови“), десио се сусрет руског патријарха Кирила и папе Франциска, а ових дана теку ужурбане припреме и за састанак римског понтифика и Васељенског патријарха Вартоломеја, и то све уочи Свеправославног сабора чије се одржавање планира овог лета уз присуство и сестринске римокатоличке цркве.

Из реченог је евидентно, да је у све ово политика умешала „прсте“, а када кажемо „политика“ пре свега мислимо на дешавања у највећој Православној земљи Русији, лидера у православном свету, па све што се дешава у Русији, одржава се на све православне државе.

Сећамо се како су се радовали екуменисти када је изабран нови руски патријарх у лику садашњег руског првосвештеника, патријарха Кирила.

Многима је то познато, па да све овде не понављамо детаљно.

Да само напоменемо, како је Ватикан био одушевљен на вест о избору Кирила за патријарха Руске Православне Цркве!

Са колико усхићења та је вест коментарисана: „Нови патријарх ће превазићи раскол између православља и католичанства“.

Већ је тада прогнозирано, да ће се догодити стварна унија са католицима, коју ће паметан и окретан Кирил спровести у реалност, не тако незграпно као крајем 16 века у западној Русији, него ће то бити више убедљиво, увијено у пакет „опште заштите хришћанских вредности од налета атеистичког света“.

Све ово и још много тога читаћете и од других аутора. Ја још само желим да вас подсетим у вези припрема за Нови светски поредак, да поглавар Руске Православне Цркве има посебну функцију, са есхатолошким примесама – као рецимо његово реаговање по питању једног писма које се појавило у јавности „о сузбијању јеврејског екстремизма“ још 2005 године, када је као митрополит изјавио да РПЦ негује „конструктивне и добре односе и сарадњу“ са јеврејским институцијама, и са њихове стране „нема никакве непријатељске манифестације“, а „Шулхан арух“- је само „реиздање историјског споменика“ (прот. Всеволод Чаплин [заменик Кирил]. „Интерфакс“, 25.01.2005).

Каква је сарадња у питању – то православним верницима треба да буде јасно, па зато морамо да подсетимо, шта се од православних верника тражи да испуне, и преносимо захтев из новина Берла Лазара, главног рабина Русије и Председника Савеза јеврејских општина у Русији:

„Потребно је не само дубоко и искрено покајање хришћана за сва зла која су учинили Јеврејима за 2000 година, већ је неопходно унети ново схватање односа хришћана ка Јеврејима у самом вероучењу, доктрини хришћанских цркава“; хришћани морају одбацити гледиште према Јеврејима као „Антихристовим слугама“ и „одредити свакодневну службу, у виду покајничке молитве хришћана у знак сећања на невине жртве јеврејског народа, обожавање светих јудејских места, итд.“ ( „Јеврејска реч“, 2002, број 15) . (…)

Да би ситуацију до краја разјаснили, додаћемо још неке податке о Берл Лазару, главном јеврејском рабину Руске Федерације.

Дакле, Берл Лазар је рођен 19. маја 1964 године у Италији, у рабинској породици, односно, отац му је био рабин јеврејске заједнице у Милану.

Године 1978 након завршетка општег образовања у јеврејској школи, уписао се на Рабински Колеџ (Rabbinical College of New Jersey) у Њу Џерзију (САД), да би 1982 године наставио студије на Универзитету Јешива у Њујорку и на њему дипломира 1988 године у рангу рабина дајана, а то је значило, да је квалификован да преузме задатак који му је намењен и – отпослан у Русију.

У Русији опет, управо за таквим се кадровима показала потреба у борби са Комунистичком номенклатуром, која са једне стране није имала шта да изгуби, а са друге, те задригле партијце КГБ је држао на кратком повоцу.

Наравно, његов официр Владимир Путин, све је држао под контролом и то објашњава његов брзи раст у каријери.

И тада избија борба у руској јеврејској кухињи користећи привилеговане шабес-гоје, уз помоћ једног мелеза у облику Хасида, Берел Лазара.

У Израелу и другим земљама широм света, Јевреји из неког разлога, хасиде називају – нацистима, терористима, фанатицима… А овај бенд у Русији, не само да је на власти, већ је озбиљна претња са несагледивим последицама за руско становништво…

Руске власти такође томе дуго „кумују“, јер се надају – придруживању Новом светском поретку у оквиру свог пројекта „Велике енергетске државе (колоније)“ Запада. И зато од свих кандидата за „патријарха“, Кирил је за такав задатак показао најбољи таленат.

Ако томе додамо да је право презиме руског патријарха Кирила јеврејско – Гудинер, касније промењено у Гунђајев, можда би тада ствари изгледале јасније…

Патријарх Кирил, за свог најближег помоћника затим изабира свог блиског рођака, митрополита Илариона Алфејева, свима познатог православног теолога, композитора, музичара, итд. итд. – тако да митрополит Иларион, постаје десна и лева рука патријарха Кирила.

Благодарећи особитом покровитељству тадашњег митрополита, а садашњег руског патријарха Кирила Гунђајева, већ у својим 30-тим годинама овај јудео-екуменистички-свештеноначелник (Алфејев) без муке и труда, задобива висок положај, а тиме и углед међу високим верским руководиоцима РПЦ, а који ће му, како се тврди у Московској патријаршији, помоћи да постане наследник, односно, кандидат за будућег руског патријарха.

Уз Алфејеву помоћ, Кирил је успео да рукоположи веома велики број Јевреја за свештенике и епископе и да у већи део Синода Руске Цркве убаци Јевреје.

Тако јеврејска традиција у Руској Цркви неће нестати.

Мало бољи познаваоци ситуације у Руској Цркви кажу, да након „уједињења“ једног дела Руске Православне Заграничне Цркве (РПЗЦ) са Московском патријаршијом, а на иницијативу берлинском митрополита Марка (презимена Арндант), Јеврејина, стекли се услови да данас у Руској Цркви постоји несвети тројац, овим редоследом: Кирил, Алфејев и Марко Берлински.

unnamed

Да би нашим читаоцима одговрили на та и друга питања сличне природе, морамо почети од почетка, односно, одговорити на питање: ко је Путин, руски председник и одакле је дошао?

Колико је доброг за Русију учинио Владимир Путин? Да, заиста постоји одређени напредак, посебно на међународној арени и геополитици. Ово јавност прати захваљујући медијима… Али, скренуо бих пажњу на оно што се на телевизији не говори… И о чему сам Путин ћути.

Дакле, ко је Путин? Ко га препоручио Јељцину? Да ли је Путин Јеврејин? Што се тиче Путиновог јеврејства било би у реду да се погледа и друга страна – јеврејска.

Најкомпетентнија особа по овом питању, која би нам могла одговорити, по нашој процени, био би бивши јудејски рабин, сада крштен и узео православну веру, Јеврејин Едвард Ходос.

Између осталог да кажемо, да 2003. године када је објавио своју књигу „Јеврејски синдром-3“, у то време још био прави јудејски рабин, и поред тога још веома активан члан хасидске секте Хабад – и тада – 2003 године – што ни у ноћној мори није могао сањати, десило му се да после много година, изненада раскида са хабадницима и усваја хришћанство … (!)

Узгред, после Ходосове религиозне „метаморфозе“, чудно је било то, да Кудрин изненада прелази у јудаизам (бивши вицепремијер и министар финансија Русије Алексеј Кудрин примио јудаизам 2011 год.)… и задрхтах када сам чуо о ново-обраћеном Јудејцу Кудрину, зато што је то веома лош знак; схватио сам да се Русији спрема нешто злокобно…

0d2c7bec-b49d-44f5-84b5-2c67c25dba94

Па тако овде цитирамо, одељак из књиге Едварда Ходоса „Јеврејски синдром-3“:

По први пут сам за садашњег руског председника Владимира Путина чуо, током званичне посете Израелу у марту 1997. године., где сам отишао на позив израелског Министарства спољних послова, заједно са тадашњим харковским вице-гувернером Леонидом Стасевским, где смо посетили Израел у оквиру програма „економске сарадње“ две земље. Чекао нас пуни програм у оквиру ког је главно место дато састанцима са представницима политичке и економске елите Израела. Између осталог је планиран сусрет са председником Удружења нових израиљских предузетника (Исаком) Радошковичем.

У то време, бивши емигрант из Лењинград Исак Радошкович већ је имао солидан
ауторитет не само у својој земљи, него по причама које су кружиле, и „коридоре“ до Светске банке.

Наш сусрет, за време ког се разговарало о питањима евентуалног улагања у харковску привреду, имао је званични карактер. Оно што нисмо говорили приликом тог сусрета, указала нам се прилика да то можемо рећи приликом другог, непланираног сусрета са Радошковичем са којим смо се враћали у Украјину, истим авионом.

За сво време лета из Тел Авива у Кијев, разговарали смо са њим мирно на различите теме. У разговору, као узгред, поменуо је да његов брат од стрица – Путин – има велике изгледе за напредак у каријери у руској политици…

А већ августа 1999. године, видео сам из прве руке резултате вртоглаве каријере, до тада мало познатог Владимира Владимировича Путина.

Сетимо се како је било:

– Август, 1999 године – именовање за премијера Руске Федерације;
– Јануар 2000 године – именовање за председника И. О. Руске Федерације;
– Март 2000 године – избор за председника Руске Федерације

Коме је Русија била обавезна да постави „наследника“ у лицу Владимира Путина? Ми знамо коме – Борису Абрамовичу Березовском, било је потребно да што је пре могуће „избаци“ новог кандидата за руску „председничку фотељу“.

Тајкун Борис Абрамович на оку је дуго држао потенцијалног „наследника“. Новоизабрани „наследник“ обавезно је морао да сачува традицију „Породице“ и да обезбеди „цару Борису“ потпуни имунитет након његове „абдикације“…

Овде желим да у књигу Е. Ходоса убацим своју кратку примедбу. Лично сам дубоко уверен да Путиново име у Јељциново ухо није шапнуо само Березовски, већ и Јељцинова ћерка – Татјана… Али са Березовсковим одобрењем, јер пред крај свог мандата, Јељцин је толико мрзео Березовског, да његово присуство није подносио на километар.

По Березовсковом сценарију, успешно је завршена председничка кампања, али Березовсково „покровитељство“ показало се прилично непријатно за новог руског председника, иза чијих се леђа све јасније чуло шапутање о томе.

А када је „прагматичан политичар“ Владимир Путин прогласио „рат“ јеврејским олигарсима Березовском и Гусинском, зачуо се јак и дуготрајан аплауз народа у коме се коначно пробудила нада.

Руски председник је стекао славу као „оштар, али фер“ аутократа.

Нико тада није могао да претпостави да иза „особе јаке воље“, иза Путинових одлука, стоји туђа воља, која је себи потчинила још једно „безлично створење“ јединственим и сасвим сумњивим дигнитетом тзв. „здравим прагматизмом“.

Прави разлог за „долазак“ председника ради „најбољих“ представника јеврејских руских олигархијских кругова је свесна одлука хасидске секте Хабад, која Путиновим рукама са свог пута уклања незасите „активисте“ Гусинског и Березовског…

Шта је „неумитни“ Хабад ово двоје наљутило? Одговор у вези Березовског могуће је наћи у новинама „Јеврејски посматрач“.

Цитираћу одговор митрополита Смоленска и Калининграда Кирила (а данашњег руског патријарха) на постављено му питање у вези личности „хероја“ који нас интересују:

„Што се тиче Бориса Абрамовича, морам рећи ово … Када сам у Москви приликом посете израелског премијера Бењамина Нетањахуа разговарао о сукобу Гусинског и Березовског, који су уздрмали темеље нашег друштвеног живота, ја сам му рекао:“ Да ли бисте могли ви из Тел Авива утицати на њих – на крају крајева, то су ваши људи“? Нашта ми је Нетањахуов помоћник рекао: „Жао ми је, али Гусински – је заиста наш, али Березовскиј – је ваш“. То је значило, да је имао у виду крштење Бориса Абрамовича у православној цркви“…

Дакле, чим је Борис Абрамович Березовски постао „хришћанин“ престао је да буде „свој“ и одмах добио званични статус „конвертита“, како они називају ове „дисиденте“ у јеврејским круговима… И управо је ово највећа грешка „непотопљивог“ Березовског, који је овај пут надмудрио самог себе!

Пошто се кладио на хришћанство као доминантну религију у Русији, где је са разлогом очекивао да добије пуну „моралну и материјалну“ сатисфакцију, Борис Абрамович није хтео истовремено да изгуби и јеврејски „развојни пут“ од његовог широм Русије развијеног „бизниса“.

Зато новопечени хришћанин Березовски, ослањајући се на своје „богоизабрано“ порекло, одлучује да истовремено засветли и у јеврејским верским круговима.

Међутим, он није схватио једну ствар: бескомпромисни Хабад, оснива верску Федерацију јеврејских општина Русије (ФЕОР), чије формирање Березовски активно промовише, жртвујући на њеном развоју импресивне суме, не опрашта „отпадницима“ и њих немилосрдно уклања са пута, да би њихово место одмах попунио „својим“ – „правим“ Јеврејима.

Овде је прикаладан моменат да подсетим на савет добијен од главног лика познатог одеског шаљивџије, који сам већ цитирао у књизи „Јеврејски синдром-2, 5“:

„Иване Абрамовичу, или скините крст, или обуците гаће“ …
Тиме је Борису Абрамовичу поручено, да ако се приклонио крсту, ни у ком случају да икада више не скида гаће испод панталона…

Истовремено, други јеврејски олигарх постаје „жртва“ како су сви мислили „оштрог, али фер“ председика Путина, будући да је био главни конкурент Березовском за титулу „непотопљивог“, Владимир (Александрович) Гусински.

Шта је то „Гус“ згрешио Хабаду, јер је, за разлику од „Березе“ остао „њихов“ Јеврејин, остаће тајна? Свој је свој, али свеједно, када је „крив“, не опрашта му се.

Године 1996, на иницијативу бившег главног рабина СССР Адолфа Шајевича,
Владимир Гусински оснива руски јеврејски конгрес (РЈК) – „светску“ организацију која представља интересе „асимилираног“ јеврејства и оријентисаног, ако
се може тако казати, на идеји „западног ционизма“.

Ова моћна, са изванредним везама на западу структура, била је главни Хабадов конкурент, а касније ФЕОР-овим оснивањем отпочиње борба за утицај над руским јеврејством и што је најважније – у борби за Кремљ… А онда обе стране отпочињу одлучујуће „војне акције“ .

Још нам стоје у сећању „фронтални“ ТВ напади, када су „давили“ један другог „Гус“ и „Береза“ – званични представник РЕК-а (Российский еврейский конгресс) и „заступник“ ФЕОР-а (Хабад).

Врло индикативна у том погледу је следећа чињеница. Новембра 2000. године, Москва је била домаћин оснивачког конгреса Савеза јеврејских општина Русије, где је за челника ФЕОР-а изабран хабадски рабин Берл Лазар, који је сада главни рабин Русије и ЗНД (Заједнице независних држава).

Пет сати након његовог избора, шеф РЕК-а Владимир Гусински је ухапшен и спроведен у москвоски затвор Бутирка… Али је убрзо безбедно са свим украденим новцем отишао у Израел.

Тако је Владимир Путин заправо зауставио поделу руског јеврејства, предајући га у хабадске поуздане руке… Отада је Владимир Путин Хабадов пријатељ и увек слуша његове мудре и тихе савете…

По информисању јеврејске штампе, бар једном месечно, Путин позива хабадске рабине на састанак у Кремљ, којом се приликом детаљно распитује о стању јеврејске заједнице у Русији.

Као што можете видети, у ова два пасуса је описано кратко и разумно излагање о јеврејском иживљавању на болном телу ослабљене Русије.

Дозволите ми да вас подсетим да је ова књига Едварда Ходоса изашла 2003. године. Од тада је много воде протекло. Али Хабад нукуд није отишао, он је остао ту.

Стога, да ли сте знали да све кључне фигуре у актуелној руској влади заузимају Јевреји? Министарства просвете, културе, штампе, као и место генералног директора радија и телевизије – сва припадају Јеврејима.

Они се налазе на свим кључним позицијама! Већина губернатора и градоначелника (мера) у Русији су – Јевреји. Па ипак, наши људи у Русији, још увек не могу да схвате зашто тако лоше живе и зашто их систематски излажу „кошмарима“ са свих страна?

Мене лично, веома снажно иритира мишљење већине Руса, која држи за руског патриоту Јеврејина Владимира Соловјева… Боже… Како су наши људи наивни…

95c5b3d0-1d0c-4c2e-b53a-2a2aa76ae09f

Док у међувремену, Јеврејин Соловјев и Јеврејин Савик Шустер, који води ТВ политички програм „Ток шоу“ у Украјини – важе за најбоље пријатеље и колеге – они раде на истој заједничкој ствари и баве се истим послом. Наиме којим? Један Јеврејин пумпа степен мржње међу Русима, а против Украјинаца, док други, свим силама подиже степен мржње међу Украјинацима, а против Руса, како би се гоји међусобно интензивно поубијали.

Затим се нађу негде у неком бару, наруче пиво и уз смех разговарају – „како успешно међу гојима распаљујемо пожар“? !!!

Људи, вама треба да буде јасно функционисање ових механизама јудејских националних „шема“ међу народима! И такве ствари Јевреји вековима практикују…

Када сте последњи пут осетили осећај смирености и ведрине? Када сте последњи пут имали осећај поверења у сутра? Да ли сте обратили пажњу на чињеницу да вас последњих „либералних“ годинама, стално држе у стању стреса?

У коју сврху? Људи изложени систематскиом стресу, не живе дуго… и ми гоји умиремо (и не само од стреса). Желим да вас подсетим да је 10. јуна 2015. године, Медведев изјавио о „необјашњивој“ појави пораста смртних случајева на скали стопе морталитета Русије, да би 29. октобра, руска новинска агенција Интерфакс саопштила чињеницу, да је у Москви значајно повећана стопа смртности… процес је почео…

Моје дуго одлагање да напишем овај чланак, није дочекало да се ишта на боље у нашој вољеној Отаџбини промени, чиме је моје стрпљење исцрпљено… И још пар речи да објасним свој став: једноставно бдијем на стражи чувајући своју породицу и свој народ, док ми све остало није битно…

Недеља, 28. фебруар, 2016 године – Москва

Преузето са портала: „Ратник Посебне Снаге. Блогспот Ру“

Превео са руског и обрадио: Славиша Лекић

6 коментара

  1. Svaka vam cast na objavkljivanju ovog teksta.
    Trebalo je imati veliku hrabrost da bi se ovaj tekst napisao i objavio.
    Sada mi je jasno zbog cega se „vaseljenska“ hakovala.

    Neka vas Gospod nagradi za ulozeni trud.

  2. kreteni zezaju čitavu planetu.

  3. Meni samo jedna stvar nije jasna, ako je Putin jevrejin i on sarađuje sa Izraelom i ostalima, zašto je onda Putin toliko ojačao vojne i ekonomske kapacitete i zaštitio granice Rusije, aneksirao Krim, pomaže Siriji i itd, zar ne bi trebalo da radi u potpunosti suprotno, da upropasti i uništi Rusiji i njen narod. Jer gledajući nedavno na jednoj emisiji gostovanje Dejana Lučića gde on tvrdi da je Putin član organizacije „Mozak“ i da je on okrenuo leđa Rotšildu i ostalima,da su plate u vojsci od 1000 do 1500 evra(u zavisnosti od čina), a u civilstvu su plate oko 700 evra pa naviše(za visine plata u Rusiji je isto govorio i Lazanski na jednom gostovanju na RTS-u pre 4 ili 5 meseca). Tako da je meni ovaj tekst kontradiktoran, ali voleo bih da čujem i mišljenja drugih ljudi.

    • Putin i Sovjetija su vojno ojacali, isto kao sto su Staljin i Sovjetija za vrijeme Hitlera vojno ojacali, jer je to jacanje bilo potrebno radi sedlanja ruskog nacionalizma a ruski nacionalizam je za vrijeme Staljina bio potreban radi ocuvanje judejske okupacione zone zvane Sovjetija i sirenja te okupacione zone na pola Evrope, dok je danas sedlanje ruskog nacionalizma, POD JEVREJSKOM KONTROLOM, potrebno radi stvaranja velikog Izraela, izazivanja ogromnog rata „Amagedron“, stvaranja na teritoriji Ukrajine hazarskog kaganata i konacno, stvaranje Euroazijske Unije, preko koje ce moc Jevreja biti znatno prosirena.

      Drugi razlog stvaranja mocne sovjetske vojske je preventiva protiv USA, pod uslovom da u USA nesto po judejce krene da ne valja.

      I treci razlog je jacanje te vojske radi uspostavljanja svetskog komunistickog sistema, koji ce se poceti stvarati iduce godine, posle 100 godina oktobarske revolucije, kada ce u Sovjetiji biti izvedena revolucija i naravno, stvaranje jedne svetske religije i dovodjenja antihrista na vlast..

      Dakle, judejci su osedlali ruski nacionalizam, koji sada radi za njihove interese a posle toga ce isti ti judejci pokusati da podijele Rusije i uniste ruski narod.

      Sto se tice zauzimanja Krima i proglasenja nezavisnosti Krima, bas na jevrejski praznik „purim“, to je sve u svrhu stvaranja hazarskog kaganata.

      Na kraju, plata od 1000 eura u Moskvi je ekvalilenta plati od 200 eura u Srbiji, mada nije tacno da je prosjecna plata u Moskvi 1000 Eura, nego je mnogo manja.

      Naravno, plate u vojsci su mnogo vece, ali ni magarac ne moze vuci ako mu ne date sijena da jede. Vec sam rekao za cije interese radi sovjetska armija.

  4. Воанегрес

    svakom je Gospod dao slobodnu volju, verovati Bogu ili mamunu.
    i ovde je ista stvar. verovati da je Putin sa Bogom ili sa djavolom, jevrejima.

Оставите коментар