(Фото: Глас Русије)
(Фото: Глас Русије)

Венс Ферел: Вакцине, нови геноцид? (4) – Војни суд против здравог разума

Водећи светски здравствени проблем су вакцине и њихова масовна употреба. Са овом страшном истином која је вишеструко потврђена, не би се сложила само мафија из Светске здравствене организације, која је главни лобиста фармацеутске индустрије и главни ослонац њене мафије. Али, независни стручњаци и многе цивилизоване државе и њихова надлежна министарства, одавно су скренули пажњу да вакцине примају на своју одговорност. Пре неколико година, министарка здравља Пољске, службено је забранила њихову употребу. У књизи Венса Фарела, „Вакцине, нови геноцид?“, објављеној и на српском језику, у преводу Саше Ивановића, детаљно су описане све опасности од вакцина. Магазин Таблоид објављује одабране делове из ове књиге…

Излагање количини од не више од 10.000 клица антракса – које би све заједно лако могле да стану на тачку на крају ове реченице – може да убије човека. Споре су толико сићушне, да могу да прођу кроз влакна коверте или листа папира. У међувремену, криза око вакцине против антракса само се продубила. Марк Зејд, адвокат који је представљао неке од првих војника који су одбили вакцину, обезбедио је на хиљаде страна штетних чињеница о њој. Почео је да издаје објаве за штампу о својим налазима и да дели копије медијима.

Војници одбијају вакцину. До овог тренутка, на стотине војника, плашећи се за своје здравље, одбило је наређења да прими вакцине. Плашећи се да ће њихов пример произвести општу побуну, војска је преузела кораке да их изведе пред војни суд.

Проблем се погоршао одлуком Пентагона из пролећа 1998. да „у интересу правичности“, вакцинише и резервисте који нису били смештени у високоризичним областима.

Пилоти дају отказ. Ова одлука је нарочито разбеснела пилоте у Ваздухопловној националној гарди. Многи су имали послове код куће, летећи за комерцијалне компаније. Снажни и здрави, плашили су се за личну безбедност.

Више од 260 пилота је напустило Ваздухопловну националну гарду или Резервне ваздухопловне снаге. ГАО је предвидео укупан губитак пилота од 43% у току наредних шест месеци. При трошковима од 6 милиона долара за обуку сваког од ових пилота спремних за борбу са осам до десет година искуства, укупни трошкови су износили 1,5 милијарду долара.

ГАО сведочење

На саслушању пред поткомитетом представничког дома Криса Шеја у априлу 1999, ГАО (Генерални ревизорни уред) представник је рекао конгресмену да никада није спроведено истраживање о дугорочној безбедности вакцине против антракса. „Према томе не може се закључити да нема дугорочних ефеката“, рекао је. Такође је навео да су постојала питања о ефективности у заштити против напада антраксом. Изгледало је да је вакцина уједно и опасна и бескорисна.

Други званичник ГАО-а, Сушил Шарма, открио је да је брошура министарства одбране о вакцини била нетачна када је навела да је вакцина већ дата великом броју „ветерана, лабораторијских радника, и радника са стоком“. У ствари је дата само неколицини.

Записи недостају. Такође је откривено да није било записа о томе ко је примио вакцину против антракса за време Заливског рата; па ипак је Пентагон годинама тврдио да болест Пустињске олује није изазвана вакцином (Hearing before the Subcommittee on National Security, Veterans Affairs, and International Relations of the Comitte on Government Reform, 106th Cong, 1st Sess., Apr. 29, 1999, pp. 10- 20).

Заштита Био Порта. Као да то није било довољно лоше, адвокат Зејд је открио да је наишао на нека документа које је војска припремила како би осигурала компаније које произоде вакцину против антракса! БиоПорт из Мичигена је био толико уплашен због опасности вакцине против антракса коју је производио, да је желео владину заштиту од тужби до којих би масовно дошло када би Американци били повређени примањем вакцине или када би се показала неефикасна у заштити од напада антраксом!

Дугорочно истраживање је обећано. Пентагон је одговорио да нема никаквих разлога за бригу; али месец дана касније обећао је да ће почети са „дугорочним истраживањем“ безбедности вакцине. То је било више од годину дана након што су дате велике количине инекција и девет година након што су даване током Заливског рата. Још увек чекамо да то истраживање почне.

БиоПорт у проблемима. Још проблема се појавило у јесен 1999, када БиоПорт, мичигенска компанија која је производила вакцину, није могао да задовољи ФДА стандарде. До сада их то постројење никада није ни задовољило. Међутим, овог пута је ФДА запретила да ће затворити постројење.

Постојала је опасност да би фирма могла финансијски да пропадне. Због тога се, да би финансијски помогао компанији (не да побољша безбедност вакцине), Пентагон сложио да подигне цену коју је плаћао фирми по дози антракса, са 4,36 на 10,64 долара.

То је обезбедило компанији додатних 24 милиона долара; 18,7 милиона је одмах плаћено унапред. Сетићете се да је БиоПорт раније потрошио милионе на канцеларијски намештај и бонусе за своје руководиоце. Вакцина и даље пада на тестовима. Убрзо након тога је откривено да скоро 1,5 милион доза вакцине, произведене у БиоПорту, није прошло тест потенције.

Друге је одбацила ФДА јер нису слеђене процедуре о стерилности! Нови инспекцијски извештај је установио више од 30 недостатака, укључујући чињеницу да различите серије вакцина нису једнолично задовољиле исте захтеве.

Извештај представничког дома. Комитет представничког дома који је истраживао вакцину против антракса издао је специјални извештај у априлу 2000: „Програм министарства одбране о вакцинацији против антракса: Недоказана заштита војних снага“.

Сојеви од којих вакцина не штити. Извештај је укључио веома озбиљну чињеницу да непријатељ исецањем гена може лако да произведе сој антракса који би у потпуности био отпоран на вакцину против антракса, чинећи програм „медицинском Мажино линијом, фиксираним утврђењем које штити од напада из само једног смера“. Другим речима, убризгавати Американцима-било којим Американцима-вакцину против антракса представља губљење времена (Committee on Government Reform, 106th Cong., 2d sess., House Report 106-556, April 3, 2000, p. 2).

Да ли исто може да буде тачно и за друге вакцине које штите од биолошког оружја? Један пример би требало да је довољан:

Варијанта Ју. У пролеће 1988, Николај Јустинов је умро у Векору, сибирском истраживачком комплексу који се бави вариолом. Он је био научник који је случајно заразио сам себе Марбург вирусом, убицом који изазива унутрашње крварење, а кога су он и његови сарадници покушавали да усаврше као оружје. Након његове смрти, његови сарадници из Вектора су узгајали вирус који га је убио. Они су открили да се вирус унутар његовог тела незнатно променио. Нова варијанта је, по Кену Алибеку, била нарочито вирулентна и била је претворена у оружје као замена за првобитну. У част Јустинову, названа је „Варијанта Ју“. Поред тога, било која вакцина припремљена да штити од Марбург вируса била би бескорисна против Марбург-Ју вируса.

Није било тешко произвести варијанте болести против којих вакцине не би могле да пруже заштиту. Морали бисмо да имамо узорке тајног вируса; а, чак и да направимо вакцину, зашта би биле потребне године, велика је вероватноћа да не би била безбедна нити би пружала заштиту. То смо већ увиђали са нашим вакцинама против антракса и вариоле.

2000. и нова криза

„Непознати ефекти“. Истраживање из марта 2000, које је објавио Медицински институт при Националној академији наука, закључио је да има „неодговарајућих/недовољно доказа“ да би се утврдило да ли вакцина против антракса може да изазове „дугорочне штетне исходе по здравље“. Додатно је да је постојала само „малобројна објављена веродостојна литература“; а и тих неколико извештаја је само описало „мали број краткорочних истраживања“ (NAS Institute of Medicine, „An assessment of the Safety of the Anthrax Vaccine, A Letter Report“, Washington, D.C., March 30, 2000, pp. 5-6). Другим речима, никада није спроведено практично ниједно истраживање о безбедности или ефективности соја вакцине против антракса коју смо ми имали, нити је икада спроведено ниједно дугорочно истраживање!

Ниједно званично клиничко истраживање никада није извршено како би се било шта доказало. Међутим, наравно, било је на хиљаде војника за које се зна да су повређени вакцином. Још пилота даје отказ. До тог тренутка је на стотине пилота резервиста напустило војску. До лета 2000, више од 400 војника је дисциплински кажњено због одбијања вакцине, а 51 је изведен на војни суд. Неколико њих је служило кратку казну у затвору.

Само у америчкој војсци. Због великих опасности вакцина против биолошког оружја, ниједна друга земља није тражила од својих трупа да буду вакцинисане, ни једна! Британија је вакцинације против антракса за своје трупе прогласила добровољним; а Француска их уопште није давала.

Лажни бионапади

У Портсмуту, у Њу Хемпширу, и у Денверу, у Колораду је у пролеће 2000. организована вежба у облику 10- одневног лажног напада биолошким оружјем. Добар део је рађен на папиру, а део на практичним пробама.

Вежба се у Денверу завршила 23. маја, ширењем замишљене „епидемије“ ван контроле. Процене о томе колико људи би се разболело веома су варирале. Неки су навели 3.700 оболелих и 950 смртних случајева; други су изнели процену од више од 4.000 болесних и 2.000 мртвих. Федерални, државни, и локални званичници брзо су прогласили катастрофу успешном вежбом. Целокупна операција је коштала 10 милиона долара.

Занимљиво питање. Један проблем је био да ли оскудна средства треба посветити лечењу оболелих који би могли да умру или покушајима да се ширење епидемије заустави. Влада је бар открила да постоји пуно не одговорених питања.

Како је новац потрошен. Ејми Смитсон (Amy Smithson), аналитичар при Хенри Л. Стимсон центру у Вашингтону, је у пролеће 2000. провела 18-месечно истраживање; и, поред осталих ствари, установљено је да је само 315 милиона од 8,4 милијарди долара које је влада потрошила на борбу против тероризма у 2000. било посвећено обучавању људи у градовима и државама да реагују на тајне биотерористичке нападе. Мање од 4% те количине је потрошено ван Вашингтона; а само 6% је потрошено на јачању служби здравствене заштите, срце корисне заштите од биотерористичког напада. Остало је потрошено на неисправне детекторе, специјална возила, и друге маргиналне ствари (Amy Smithson and Leslie-Anne Levy, Ataxia: The Chemical and Biological Terorrism Threat and the U.S. Response, Henry L. Stimson Center). Пуно новца је погрешно усмерено на циљеве који не би заштитили јавност.

Формирају се тимови. До јануара 2001. више од 143 милиона долара је потрошено на тимове за брзо дејство (преименовани у Цивилне тимове за подршку) у оквиру Националне гарде. Сваки тим се налазио у војној бази, а многи су били веома удаљени од градова које је требало да штите. (Најближи Атланти налазио се 625 км удаљен на Флориди.)

Након одигравања трагедије 11. септембра, све се убрзало; међутим, било је пуно конфузије око тога шта треба учинити, како треба извести, ко треба да буде на челу, и како ће се остваривати међусобна сарадња.

Заштита још једне компаније за вакцине. У јесен 2002. је тајно, у последњем тренутку, извршен додатак ноћ пре него што је конгрес одобрио последњи закон о буџету (the Homeland Defense Security Act). Додатак је ослободио компанију Eli Lilly & Co. од одговорности за оштећење проузроковано вакцинама које је продала јавности и војсци.

Шта представља решење?

Шта је одговор? У овом поглављу смо размотрили огроман проблем проузрокован производњом опасног биолошког оружја. Шта је од- говор? Да ли постоје решења, и која су?

Третман, а не вакцинација. Ако се успостави систем брзе детекције, дијагнозе и метода лечења, људи изложени антраксу могу се излечи- ти од ове болести. То је део решења. Не вакцинација, већ непосредна брига о болеснима!

Вакцинација не може да заштити од вишеструких сојева. Када је 1979. у Свердловску, у Русији, антракс случајно ослобођен из постројења за биолошко оружје, облак спора је прешао директно преко оближње фабрике керамике, и само 10 од 450 радника се разболело и умрло. Ово је представљало стопу смртности од само 2% (Redmond Handy, „Analysis of DOD’s Antrax Vaccine Immunization Program ŠAVIPĆ,“ report to Call for Amnesty Press Conference, Washington, D.C., February 12, 2001, p. 49).

Касније је у Националној лабораторији у Лос Аламосу у Новом Мексику извршена аутопсија на неким од ових 10 људи. Утврђено је да су они били инфицирани са најмање 4 различита соја антракса. То значи да ниједна вакцина не би могла да пружи заштиту од таквог напада!

Један научник, Пол Џексон (Paul Jackson), је закључио, „Сврха такве мешавине би могла да буде да надјача заштиту америчке вакцине“ (Jackson, цитиран у Nicholas Wade, „Tests with Anthrax Raise Fears that American Vaccine Can be Defeated,“ New York Times National, March 26, 1998).

Вакцинација не може да заштити од генетички модификованих сојева. Руси су развили специјалне комбиноване сојеве који би се одупрели било којој вакцини коју бисмо ми могли да произведемо. Познато је да су они такође произвели генетички измењене сојеве који би могли да победе њихову сопствену вакцину, не само нашу.

Стручњаци се слажу. Сведочећи пред конгресом у пролеће 1998. године, Кен Алибек, бивши заменик директора Совјетског директоријума за биолошко ратовање (БиоПарат), рекао је, „Треба да престанемо са обмањивањем људи да вакцине представљају најефективнију заштиту… У случају већине војних и свих терористичких напада коришћењем биолошког оружја, вакцине би биле од мале користи“ (Dr. Ken Alibek, statement to Joint Economic Committee of Congress, May 20, 1998).

Наше вође су то одавно знале. При тесту извршеном у Форт Дитрику 1986. године, заморци су вакцинисани нашом вакцином против антракса, а затим су заражени коришћењем неколико различитих сојева антракса. Половина је умрла.

У другом истраживању из Форт Дитрика, више од 50% замораца је умрло.

Ево занимљиве изјаве стручњака из велике америчке компаније за производњу вакцина: „Производња вакцине која ће бити ефективна против што је више могуће сојева антракса, од преко 1.000 познатих, представља велики изазов“. – Care McNair, Dynport Vaccine Company, Maryland, quoted in Dave Eberhart, Anthrax, October 29, 2001

Ево четвороструке одбране која је потребна. Уместо складиштења опасних вакцина, као ефективну војну стратегију, војни планери би требало да се у случају потврђеног напада концентришу на брзу детекцију, деконтаминацију, и лечење након излагања. Поред тога, треба развити начине за онеспособљавање непријатељског биолошког оружја.

Зашто вакцине против биолошког оружја нису од користи. Прво, вакцинација је бескорисна као заштита од смртоносних болести изазваних комбинованим сојевима. Друго, вакцине против тих смртоносних болести су и саме веома опасне за оне који их примају. Докази су бро- јни и очигледни. Проблем је у томе да, до сада, америчка војска и домаће одбрамбене службе нису желеле да размотре ове чињенице.

Ледерберг проговара. Џошуа Ледерберг (Joshua Lederberg), добитник Нобелове награде и стручњак за биолошко оружје, сажео је овај проблем следећим речима: „…Не постоји техничко решење за проблем биолошког оружја. Само етичко, хумано и морално решење може да реши проблем. Не постоји друго решење“.

Анкете грађана

Анкета из 1999. на 7.800 Американаца установила је да 83% није одобравало вакцину против антракса. Рекли су да је не треба давати и да они не желе да је приме (USA Today, Weekend Poll, September 9, 1999). Анкета војног особља установила је да је 77% било против примене вакцине (Army Times, March 1999). У Британији, где је вакцина против антракса давана на добровољној бази, 80% ју је одбило. Међутим, у погледу вакцине против вариоле (која је такође опасна, али у мањој мери) незнатна већина је одговорила потврдно, то јест, у случају да им се понуди, пристали би да је приме.

Венс Ферел / Таблоид

2 коментара

  1. Robert De Niro (glumac)-vo dete je posle vakcine postalo autisticno . Snimio je film o posledicama vakcinacije i Jevreji su ZABRANILI da se film prikazuje u bioskopima. Vest od prosle nedelje.

    Srbski izdajnici su im dali nas Torlak i ZATO FORSIRAJU PRISILNU VAKCINACIJU NASE DECE, dok u Izraelu se NE VAKCINIDU (prisilno). Zapitajte se , ZASTO ?

  2. Ko je u Srbiji primio dolare od farmaceutske fašističke mafije. Zato su i doneli zakon o „obaveznoj“ vakcinaciji. E pa nemoguće je zatvoriti 500 000 roditelja i tri puta toliko njihovih simpatizera. Ova izdajnička vlast će to osetiti na svojoj koži.

Оставите коментар