Нела Кубуровић (Фото: Танјуг)
Нела Кубуровић (Фото: Танјуг)

Без уставних препрека за увођење доживотног затвора

Београд-Не постоји ниједна уставна препрека да се у наше кривично законодавство уведе казна доживотног затвора, али претходно је потребно одговорити на један број питања која се намећу, истиче министарка правде Нела Кубуровић.

Нела Кубуровић наводи да је Министарство правде помно је слушало све ставове, као и да је закључено да није могуће дати коначни суд, јер је стручна јавност по том питању прилично подељена.

Како је објаснила на округлом столу о увођењу доживотне казне, потребно је одговорити на питање да ли је постојеће стање адекватно и шта ће тачно значити за наш пенолошки систем замена постојеће казне затвора од 30-40 година за доживотни затвор и колико је компликовано увођење доживотног затвора са нормативног становишта.

Такође, ту је и питање који сви прописи треба да се промене и колико брзо је могуће извести све ове свеобухватне измене и колико дуго је потребно припремити правосудни систем и систем извршења кривичних санкција за увођење овакве казне.

Приликом увођења казне доживотног затвора, каже Кубуровићева, нарочито се поставља питање права на условни отпуст, као примене једног општег института кривичног права, те да има најразличитијих предлога који се односе на условни отпуст, од тога да га код доживотног затвора нема, па до става да се после протека одређеног временског периода проведеног на издржавању казне затвора, аутоматски преиспитује испуњеност услова за отпуштање осуђеног.

Код наше најтеже казне затвора, истиче Кубуровићева, уколико је неко осуђен на 40 година затвора, условни отпуст се може тражити након одслужених 26,5 година затвора, а код доживотног затвора углавном је стандард да се условни отпуст може тражити после одслужених 25 година затвора, па се са тог становишта поставља питање која је казна тежа, доживотни затвор или затвор од 40 година.

„Свакако да је ово питање узбуркало стручну јавност, навело је на размишљања, разговоре, полемике и по природи ствари отворило и многа друга питања. Министарство је помно слушало и закључено је да није могуће дати коначни суд, јер је стручна јавност по овом питању прилично подељена“, нагласила је Кубуровић.

Казнена политика судова за извршена тешка кривична дела је строга, сматра министарка и додаје да се тешки злочини кажњавају најтежом казном из нашег Кривичног законика, а то је казна од 30 до 40 година затвора.

У нашој земљи је могуће да предлог за доношење неког законског прописа поднесе народни посланик.

 

„Фондација Јурић“ сматрала је да казна затвора од 30 до 40 година није адекватна казна за најгоре злочинце. Сматрају да такве људе суд може осудити само на казну апсолутног лишења права на слободу, на доживотни живот иза решетака.

Према њеним речима, у својој намери да се демократским средствима изборе да њихово мишљење постане закон у Србији, искористили су своје право да прикупе потписе од грађана у сврху предлагања промене Кривичног законика и та њихова иницијатива, са више од 150.000 потписа, далеко је премашила потребан број од 30.000 грађана који подржавају предложену измену закона.

„Можемо слободно да кажемо да ‘Фондација Јурић’ није покренула питање измене Кривичног законика, већ и једно, по својој природи референдумско питање које гласи: ‘Да ли сте за увођење доживотног затвора у систем казни у Републици Србији'“, рекла је министарка.

За Министарство правде, како каже министарка, то је веома комплексно питање, које задире у криминалну политику, етику, познавање упоредног права и свеопшту бригу и за теоријску исправност Кривичног законика.

„Доживотни затвор није само затвор, доживотни затвор је и порука злочинцима да је једина адекватна казна за најтеже злочинце живот иза решетака. Доживотни затвор представља и јасну границу између општег максимума – 20 година и поруке најтеже казне“, рекла је Кубуровићева.

Како је додала, ако би желела да на врло једноставан начин искаже евентуалну оправданост увођења доживотног затвора послужила би се цитатом из Римског статута којим је регулисан рад Међународног кривичног суда – да је могуће осудити некога на доживотни затвор, ако је таква казна „оправдана екстремном тежином злочина и индивидуалним околностима везаним за личност учиниоца“.

„Јасно је дакле, да Римски статут овде позива на једну суму објективних елемената – најтежи злочини, али не избегава да говори и колико су ти тешки злочини субјективно везани за самог извршиоца“, сматра Кубуровићева.

У упоредном праву, навела је Кубуровићева, постоји неколико решења којима се прописују казне за најтежа кривична дела – једно је решење смртна казна, друго доживотни затвор, треће веома високе затворске казне, како је то уређено и код нас и казне на општем максимуму затворске казне, најчешће 20 или 30 година затвора.

„Смртна казна свакако није нешто о чему се може дискутовати у нашем друштву и ту нећемо улазити у разлоге ‘за’ и ‘против’, те ћемо само рећи да је наша земља члан Савета Европе и потписник Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода, која, као и наш Устав, забрањује прописивање смртне казне“, рекла је Кубуровићева.

То значи да смртне казне нема на нашем континенту, осим у једном изузетку, а да у готово свим европским земљама постоји казна доживотног затвора и да општи максимум важи у Шпанији, Португалији и Норвешкој.

„Подсетићу вас да је општи максимум у Норвешкој 21 година затвора и да је масовни убица Брејвик који је пре неколико година извршио масакр добио управо ту казну, 21 годину затвора. Неке земље бивше Југославије, међу којима је и наша, али и Хрватска, БиХ, Црна Гора имају дуготрајне казне затвора у одређеном распону или фиксно трајање“, навела је Кубуровићева.

Закључује да не постоји ниједна уставна препрека да се у наше кривично законодавство уведе казна доживотног затвора, али да је претходно потребно одговорити на број питања која се намећу.

Професор Правног факултета у Крагујевцу Станко Бејатовић каже да разлога за увођење доживотне казне више има ‘за’ него ‘против’, те да је увођење оправдано, али само под одређеним условима, а не безусловно.

 

 

 

РТС/Танјуг

2 коментара

  1. Уместо доживотне робије треба увести смртну казну

Оставите коментар