(Фото: Јутјуб)
(Фото: Јутјуб)

Да ли продавати ПКБ?

У Меморандуму потписаном након осме ревизије са ММФ, Србија се обавезала да до јуна 2018-те године нађе партнера за продају ПКБ, једне од стратешки најважнијих компанија у Београду.  Нажалост, више детаља око продаје ПКБ потиче из чаршијских прича него из званичних информација из Владе и надлежним министарстава, јер ових других готово да нема, иако је опште познато, да је увек итекако бурно када је продаја или тражење стратешког партнера у питању.

Поред тога, не назире се јасна државна стратегија, нема образложења на основу којих је анализа одлучено да се ПКБ прода, да ли уопште треба продавати ПКБ итд. Спекулише се да је у игри око ПКБ и један канадско-амерички инвестициони фонд, да су већ послали писмо о намерама и да са представницима владе већ воде интензивне разговоре. Те кулоарске (једине доступне) информације говоре о наводној спремности тог фонда да уложи 100 милиона евра у инвестиције.

Унутар компаније, као и у јавности Србије, се не зна, шта и с ким држава преговара. Став синдиката је да уговор о стратешком партнерству, мора да садржи одредницу да држава остане већински власник,  као и да се стратешки партнер (и држава наравно) обавеже за наставак производње у истом обиму и за очување радних места. Раније, прошле године је 8 фирми доставило писма о намерама, иако није расписан никакав тендер. Међу њима су „Матијевић”, „МК група”, „Ал Дахра” из Уједињених арапских емирата и друге. Интересовање су показале и компаније из Велике Британије, Сингапура и Кине али су њихове понуде носиле ознаку тајности, а њихова имена нису објављена.

Посебна прича (уопште) су ознаке тајности на Уговоре о продајама гиганата. Под изговором “жеље страног партнера о тајности”, готово сви ти стратешки уговори остају познати само неколицини владиних званичника а непознати осталој јавности Србије. То је нонсенс, јер детаље знају страни инвеститори, њихови финансијери, банке…дакле, сви осим правих власника, грађана Србије.

Нико не тражи да се такви уговори објављују у дневној штампи, али Скупштина, одбори  (и опозициони представници свакако) морају да буду упознати. Наравно, уз стандардну процедуру чувања пословних или државних тајни. Није спорно да ПКБ има проблеме у текућем пословању. Како и не би, када је компанија практично у стању исчекивања, када се не може планирати инвестиције нити улазити у некакве кредитне аранжмане у недоумици, шта ће и куда ће даље ПКБ.

И менаџмент се очекивано осипа из истих разлога. То је врло опасно за државу као продавца, јер ће неки будући партнер-купац проћи много јефтиније код продаје ПКБ. Ваљда то није интерес државе, као што би требало да буде израда детаљне анализе јавног значаја ПКБ-а за Београд и Србију. Слепо извршавање налога ММФ тај јавни значај очигледно занемарује, иако може доћи до  далекосежних негативних  последица, а тиче се тиче квалитетне исхране и снадбевања пољопривредним производима града Београда. ПКБ располаже са око 30 хиљада хектара земље од чега обрађује око 20 хиљада а има и незаменљиву улогу у српској производњи млека, сточне хране, индустријског биља, а обнавља се и производња воћа и поврћа.

ПКБ одржава и насипе, водоводне и канализационе мреже на левој обали Дунава. Осим овог интерегнума око налажења стратешког партнера или купца, ПКБ углавном остварује и позитиван пословни резултат, упркос болести званој партократски приступ државним предузећима, који за циљ има стварање трошкова који би били елиминисани да је струка пресудни приступ постављања менаџмента.

А да би ПКБ потпуно стао на ноге, за почетак држава мора да даје субвенције за велику количину произведеног млека које су му сада ускраћене. Будући менаџмент би морао да реши неискоришћеност капацитета, да осавремени  производњу, запосли нове и квалитетне људе јер се стручни кадар осуо напуштањем квалитетних људи због ове ситуације.  Наравно, ПКБ се може посмати као ресурс огромних површина земљишта које више и не мора бити коришћено за производњу хране, него нпр као грађевинско земљиште. То јесте огромна потенцијална опасност, јер би зарад  будућих “дилова” била угрожена производња квалитетне и здраве хране  а плодне оранице би биле изгубљене неповратно. ММФ је типични кредитор, кога не интересују моменти попут здраве хране, потенцијала и шанси за развој ПКБ…већ искључиво наплата потраживања. Али би држава морала са највећом пажњом да их узме у обзир кад одлучује да ли, и како да прода овај аграрни гигант прве стратешке категорије.

А ту је и дежурни проценитељ српске имовине Дилоит, који је “одабран” за приватизационог саветника у продаји ПКБ-а. Где је Дилоит процењивао, ту су купци имовине Србије трљали руке. На страну што се Радна група за одабир модела приватизације и избор приватизационог саветника никада није састала. Вероватно је приватизациони саветник одабран телепатском комуникацијом чланова радне групе? Да није превише озбиљно, било би места за шалу. Овако, треба бити мртав озбиљан када се доносе одлуке о даљој судбини ПКБ.

Форум Независних Економиста

5 коментара

  1. Доказ да је тај ммф у пракси пљачкашка хорда која предходи пљачкашима светске банке. Шта боли уво ммф за ПКБ. Боли их што тај комплекс треба неко да опљачка и дође до огромног богатства за џабе а уз помоћ домаћих велеиздајника на власти што доказује и потпис који је ова власт ставила са пљачкашима. Зато СРБИЈА НЕМОЖЕ И НЕСМЕ ЕКОНОМСКИ И ПРИВРЕДНО ДА СЕ РАЗВИЈА ЈЕР СУ ЊИХОВИ ПЛАЋЕНИЦИ А ДОМАЋИ ИЗДАЈНИЦИ ПОТПИСАЛИ СВЕ ШТО ТРЕБА И ШТО НЕ ТРЕБА КАКО БИ УНИШТИЛИ СРБЕ И СРБИЈУ ПО ЦИОНИСТИЧКОМ ПЛАНУ КОГА ЈЕ ЈЕВРЕЈСКИ РАБИН И МАФИЈАШ Шнерсон у писаној форми поставио на интернету како би био доступан свима. То је огледало ове власти нажалост свих грађана СРБИЈЕ.

    • Наша привреда би требала да се базира на пољопривреди, од најмањих сеоских задруга до комбината попут ПКБ, плус пратећа прехрамбена индустрија.
      То би требало да је основна стратегија једне независне државе по логици здравог разума, али нама је јасно да људи који овде одлучују или спроводе наређења, ни у ком случају не раде у интересу ове државе и њеног народа, јер сви показатељи у последњих 18 година су такви…

  2. Ne mogu da shvatim koliko neko treba da bude glup da ne razume namere tih fašistickih međunarodnih organizacija,da im je cilj totalno uništenje Srbije i njenih građana?To samo može da uradi još veći fašista među nama samima,ma o kome da se radi.Cilj svega ovoga je da stranci za male pare dođu do zdrave hrane,da mogu da hrane svoje građane zdravom hranom a nama da uvaljuju svoje đubre od prehrambenih proizvoda.Pod HITNO država mora doneti LEX SPECIJALIS po pitanju svih polj.kombinata,koji su bili državni ili društveni,da se skinu sva dugovanja i hipoteke,i da se vrate pod okrilje države,a ujedno sve one koji su uništili te polj.kombinate,ispitati i zakonski procesuirati,te im ispitati poreklo imovine!Ovo je jedini način za spas Srbske države i nacije,a ujedno i oslonac u borbi protiv bele kuge,i upošljavanje svojih domaćih kapaciteta.

  3. Čovek je onaj..........koji saoseća sa tuđom mukom

    Да ли продавати ПКБ?

    Šta će nama PKB…….i ostali komunjarski recidivi….??????????

    Sinove smo poslali u politiku…….a kćeri u bordele……!!!!!!!

    Seljak je………istrebljena vrsta……prema tome……..na doboš…….!!!!!!!!!

  4. Продајте мајке сестре,кћерке странцима…..све продајте фукаро бандитска.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

x

Check Also

Кадри Весељи (Фото: Србија јавља)

Весељи у званичој посети Француској: Тражи подршку за либерализацију виза

Окупиране територије – Шиптарски окупатор , Кадри Весељи, отпутовао је у званичну ...

„Косово је Србија“ усред Русије! (ВИДЕО)

Уочи прве утакмице репрезентације Србије на Светском првенству у Русији против Костарике, ...