Од јануара ове године аутоматски стечај следи после годину дана блокаде рачуна (Фото: Каравуково)
(Фото: Каравуково)

Како су опљачкана, присвојена и отета српска друштвена и државна предузећа за прераду хране и пића: Наша храна из туђег казана

Београд – У Србији је до почетка приватизације било 241 друштвено предузеће у области прерађивачке индустрије хране и пића, укључиво у то и храну за домаће животиње и производњу дуванских производа.

Данашње стање власништва у тим привредним субјектима показује да је стање катастрофално и да се Србија неће скоро опоравити од ударца који је добила због политике такозваног либералног капитализма којим је, као гвозденом метлом, почишћена државна и друштвена имовина, радници и радничка права, па коначно и индустријска база на којој свака паметна држава почива.

Уз учешће криминала, добре везе са политичарима и мало бирократских игара, десила се српска верзија приватизације. Милиони људи постали су „губитници транзиције“ јер им нико није рекао да је друштво у које улазе, криминално. Детаљну анализу садашњег власништва над некадашњим друштвеним и државним предузећима, направио је Миодраг К. Скулић, наш угледни економски експерт.

У Србији је било 241 друштвено предузеће у области прерађивачке индустрије хране и пића, укључиво у то и храну за домаће животиње и производњу дуванских производа, након процеса приватизације сагледали смо данашње стање власништва у тим привредним субјектима, а налази овог истраживања говоре да су катастрофални, јер у укупном приходу од 2,7 милијарди евра, страна предузећа и власници иностраних фирми учествују са 80,16 одсто!

У претходна два броја донели смо судбину 345 друштвених предузећа из области пољопривреде, која су после 2000. године подвргнута оштрим мерама власничке приватизације, углавном продајом на аукцијама. Од тог укупног броја пољопривредних предузећа, укључиво у то и 63 земљорадничке задруге, један мањи део њих до данас није приватизован.

Настављајући природни процес производног ланца на саму пољопривреду, директно се наслања, прерада плодова пољопривредне производње, њеном прерадом у готове производе хране и пића, на којој основи на крају XX века, је било 186 привредних субјеката, 14 произвођача хране за домаће животиње и девет произвођача дуванских производа.

О садашњем стању тих 209 привредних субјеката, након опсежног истраживања, доносимо овај пригодан текст. Међутим, број тих произвођача увећан је за још 39 друштвених предузећа која су продата на Београдској берзи или их је Министарство за привреду испустило из пописа друштвених предузећа, као што је случај зависних предузећа Навип, АД, Земун и Фиделинка, АД, Суботица.

Инострани власници постали су господари 66 наших бивших друштвених предузећа за производњу хране и пића, укључиво у тај број и три фабрике сточне хране и четири произвођача односно прерађивача дуванских производа. То су најатрактивнији и на тржишту најпознатији произвођачи. Тих 66 привредних друштава остварују 80,16 одсто укупног прихода ове групације, док наша привредна друштва у којима су наши грађани власници остварују само 19,84 одсто прихода.

Сматрамо веома корисним за наше читаоце да у овом броју прикажемо која су то предузећа, ко су данас њихови власници да би смо у наредном броју приказали „рестлове“ који су остали нашим грађанима као појединачним купцима, уз приказ која су предузећа отишла у стечај, односно код којих је након окончаног стечајног поступка, закључен стечај и она су, сасвим разумљиво, брисана из Регистра активних привредних субјеката.

Уљара Дијамант, АД, Зрењанин, једна је од седам наших уљара и купљена је од стране хрватске фирме Агрокор, која је у прошлој години због презадужености запала у огромне тешкоће. Агрокор је власник 98,45 одсто акција, а 106 малих акционара 1,55 одсто. Капитал овог друштва достиже скоро десет милиона евра и њиме се финансира 58,8 одсто укупне вредности имовине, док обавезе друштва износе нешто мање од седам милиона евра. Укупан приход остварен у 2016. години достигао је више од 17 милиона евра и на том приходу исказана је нето добит 3,33 одсто од прихода. Друштво има 731 запосленог.

Милодух, АД, Крагујевац произвођач алкохолног пића у власништву је Родољуба Драшковића, преко његове швајцарске фирме. Имовина друштва је око два милиона евра, а сопственим капиталом друштво покрива 82,66 одсто укупне вредности имовине. Са 30 запослених у 2016 години остварен је приход 1,6 милиона евра уз исказану нето добит у висини од 8,11 одсто тог прихода.

Четири пиваре су у иностраном власништву (Апатинска, Челарево, Зајечар и од скора Нишка пивара).

Апатинска пивара у власништву је холандске фирме Молсон Цоорс СЕР. Власник Пивара из Челарева је шведска фирма Балтиц Беверагес Холдинг а Пиваре Зајечар, после одласка турског партнера данас је власник Хеинекен Холандија. Ове три пиваре у ино-власништву учествују у укупној производњи седам домаћих произвођача пива са 95,2 одсто, што чини вредност од 23 милиона евра. У 2016. години у ове три пиваре било је 1.529 запослених, а у свим осталим 577 радника. Нишка пивара купљена је из стечаја од бугарске фирме Цапитал Пројецтс. Сладара из Бачке Паланке у власништву француске фирме Цомпагние Интернатионале де Малтериес.

Странци су власници шест произвођача флаширане воде. Паланачки кисељак је у власништву словеначке фирме Дрога Колинска, која је власник и Соко Штарка, па је ово привредно друштво припојено АД Соко Штарк-у. Нова Слога, доо, Трстеник у власништву је хрватског Агрокора и остварила је у 2016. години, са 55 запослених приход 8,6 милиона евра, уз исказану добит од два милиона евра.

Књаз Милош, АД, Аранђеловац у власништву је холандске фирме Цлатес Холдинг. Услед тешкоће у пословању у неколико претходних година изгубљен је скоро целокупан капитал друштва, па сопственим капиталом покрива само 3,27 одсто укупно ангажоване имовине, те су обавезе друштва на крају 2016. године достигле, чак, 56 милиона евра. Са 514 запослених у 2016. години остварен је приход у износу од 51,5 милиона евра и на том приходу исказана добит од 2,25 одсто.

Власника, доо, Земун, произвођач познате флаширане воде „Роса“ преузета је од врањанског произвођача намештаја Симпо, АД. У власништву је грчке компаније Цоца Цола Хелленениц. Са 144 запослена у 2016. години остварен је укупан приход од скоро 15 милиона евра, уз исказану нето добит у висини од 2,72 одсто тог прихода. ББ Минаqуа, доо, Нови Сад у власништву је фирме Глобал Wатер Инвестмент са Девичанских (Британских) Острва и располаже са капиталом од 29,5 милиона евра, којим покрива 90,28 одсто укупне вредности пословне имовине. У 2016. години са 199 запослених остварен је приход у износу од скоро 14 милиона евра, уз исказану нето добит од 8,71 одсто.

Вода Врњци, АД, Врњачка Бања у већинском власништву је кипарске фирме. Располаже капиталом у висини од 11 милиона евра и њима покрива 84,2 одсто вредности укупно Ангажоване имовине. Са 233 запослена у 2016. години остварен је приход у износу од 12 милиона евра и на том приходу остварена нето добит у висини од 3,01 одсто.

Воћар, доо, Коцељева, произвођач сокова од воћа и поврћа једино је привредно друштво у овој групацији од 14 предузећа која су предала годишњи обрачун за 2016 годину, а да је у иностраном власништву. Власник Воћара из Коцељева је 100 одсто у власништву аустријске фирме Рауцх Фруцхтсае ФТЕ, са капиталом од од 2,37 милиона евра. Док сва остала друштва поседују капитал од само 7,9 милиона евра. Воћар, доо, Коцељева има 183 запослена и у 2016. години остварио је укупан приход у износу од скоро 41 милион евра, док су сва остала друштва ове групације имала приход у износу само десет милиона евра.

Нето добит коју је у тој години остварио Воћар износи 3,6 милиона евра, док су сва остала друштва имала губитак у пословању те године од, чак, 5,1 милион евра. Пословање осталих привредних друштава ове групације, насупрот овом друштву у ино власништву, је катастрофално, па и број запослених код њих је сведен на само 152. У овој групацији су Хладњача Апатин у стечају, Воће Суботица, Воћар Београд, Шапчанка Шабац, Тамиш Хладњача у стечају Панчево, Воћар Продукт Гуча, Симби Црна Трава, Аqуатус Нови Сад, Запланка Доњи Душник, БАП Бачко Градиште, Медо Продукт, Доњи Таванкут, Србијанка ДП у стечају Ваљево, Будимка у стечају из Пожеге, те шест привредних друштава која нису доставила годишње обрачуне: Хладњача Пирот, Фунги воће из Пирота, Јерменовци АД Јерменовци, Фриги Срем ДП Ириг, Хербогал Сврљиг и Свилеува.

Шест друштава из области прераде и конзервирања меса је у иностраном власништву

Карнекс, Неопланта, Yухор, ИМ Топико из Бачке Тополе, Живинопродукт из Врањске Бање и БЕК из Зрењанина, тих шест привредних друштава у 2016. години учествовало је у укупном приходе ове групације са 95,58 одсто.

Карнеx, доо, Врбас у власништву је 51,31% Асхморе Холдинг и 40,86% фирме Асхморе Царнеx, обе са Кајманских Острва и 1,60 одсто у власништву нашег грађанина Миодрага Костића. У 2016. години Карнеx је располагао са капиталом од 8,5 милиона евра и тим капиталом покривао је 81,47 одсто укупне вредности пословне имовине. Са 874 запослена у тој години остварен је приход у износу од 75 милиона евра и на том приходу исказана нето добит од 6,5 милиона евра.

Неопланта, АД, Нови Сад у власништву је кипарске фирме Нерегелиа Традинг са капиталом од 56 милиона евра којим покрива 75,61 одсто укупне вредности имовине коју користи. Са 821 запосленим у 2016. години остварен је приход у износу од 62 милиона евра, уз исказани губитак у пословању у тој години од 400 хиљада евра.

Yухор, АД, Јагодина у власништву је Делта Аграр, чији је оснивач кипарска фирма бизнисмена Мишковића. Капитал овог привредног друштва је 11,3 милиона евра и њима покрива 43,18 одсто укупне имовине коју користи. Са 523 запослена у 2016 години остварен је приход у износу од 25,5 милиона евра, уз исказан губитак у пословању те године у износу од 4,3 милиона евра.

ИМ Топико, Бачка Топола (Птуј-Топико, доо) у власнштву је словеначке фирме Перутнина Птуј, која на крају 2016. године располаже са капиталом од 15,8 милиона евра и њима покрива 63 одсто вредности укупне имовине. Са 629 запослених у тој години остварен је приход у износу од 30,5 милиона евра, уз исказану нето добит од два милиона евра.

Живинопродукт доо, Врањска Бања у власништву је македонске фирме Панто Гроуп са капиталом од 4,7 милиона евра, којим покрива 50 одсто укупне вредности имовине. Како је ово привредно друштво купљено из стечаја у 2016 години није имало запослених, па ни прихода, а у тој години исказан је губитак у пословању у износу од 123 хиљаде евра.

БЕК доо, Зрењанин у власништву је америчке фирме Винцент Холдинг и купљен је из стечаја, па у 2016 години није имао запослених ни оствареног прихода, а исказан је губитак у пословању те године у износу од 615 хиљада евра.

Шест предузећа млинске индустрије је у страном власништву

Кикиндски млин, Данубиус Нови Сад, Сомборски млин, Жито-Бачка из Куле, Житопрерада из Новог Бечеја и Житопродукт из Крагујевца представљају шест предузећа млинске индустрије Србије. Кикиндски млин, АД у власништву је хрватског Агрокора, преко уљаре Дијамант Зрењанин, а пре неку годину њему је припојена Фабрика сточне хране Стандард, Кикинда. Капитал овог друштва на крају 2016. године износио је нешто више од десет милиона евра и њиме је покривено 37,68 одсто укупне вредности пословне имовине овог друштва. Са 112 запослених остварен је приход од 13,6 милиона евра у тој години, уз нето добит у висини од 5,84 одсто.

Данубиус, доо, Нови Сад у власништву је Мишковићеве фирме са Кипра. Капитал друштва на крају 2016. године износио је 18 милиона евра и са њим је покривено 68,41 одсто укупне вредности пословне имовине. Са 131 запосленим у тој години остварен је укупан приход у износу од 19,5 милиона евра, уз остварену нето добит у висини 4,30 одсто тог прихода.

Сомборски млин, доо, Сомбор у власништву је кипарске фирме Wелкино Лимитед. Капитал друштва на крају 2016. године износио је 2,4 милиона евра и са њим друштво покрива 48,48 одсто вредности укупне пословне имовине. Са 45 запослених у тој години остварен је приход у износу од 4,6 милиона евра, уз исказану нето добит у висини од 156 хиљада евра.

Жуто-Бачка, доо, Кула у власништву је бизнисмена Миодрага Костића, преко холандске фирме Агри Холдинг. Капитал друштва на крају 2016. године износио је 4,4 милиона евра и са њим ово друштво покрива 25,75 одсто вредности целокупне пословне имовине. Са 190 запослених у тој години друштво је остварило приход у износу од 43,5 милиона евра и на том приходу исказало нето добит у висини од само 0,35 одсто.

Житопродукт, доо, Крагујевац припојен је 17.08.2017 године привредном друштву ДОН ДОН, Београд, чији је власник словеначка фирма. У 2016. години ово друштво из Крагујевца располагало је капиталом од скоро осам милиона евра и тим капиталом покривало је 72,43 одсто укупне вредности пословне имовине. Са 94 запослена у тој години остварен је приход у износу од 7,7 милиона евра И на том приходу остварена нето добит од 10,35 одсто. Житопрерада, доо у стечају, Нови Бечеј у власништву је америчке фирме Теле Дата Онц ЛЛЦ, а за 2016. годину није достављен исправан, нити неисправан годишњи обрачун.

Осам привредних друштва пекарске индустрије у иностраном је власништву

То су Београдска пекарска индустрија, Клас Београд, Житопек Ниш, Тргопек Пријепоље, Јаффа фабрика бисквита из Црвенке, Фиделинка-Пекара, Фиделинка Пекара Траде и Фиделинка-Фабрика теста, све из Суботице. Београдска пекарска индустрија, доо у власништву је кипарске фирме Молинска Традинг. Капитал Друштва на крају 2016. године износио је 530 хиљада евра и са њим је покривено само 9,15 одсто вредности укупне имовине коју друштво користи. Са 283 запослена у тој години остварен је приход у износу од пет милиона евра, уз губитак у пословању те године у износу од 1,5 милиона евра.

Клас, Београд у власништву је исте кипарске фирме као и БПИ, капитал друштва на крају 2016. године износио је 8,9 милиона евра и са тим капиталом покривено је 63,54 одсто укупне вредности пословне имовине. Са 12 запослених у тој години остварен је минималан приход, уз исказани губитак у пословању те године од 900 хиљада евра

Житопек, АД, Ниш у власништву је словеначке фирме ДОН ДОН. Друштво је остало без сопственог капитал друштва на крају 2016. године, тако да у целости послује туђим средствима, па су укупне обавезе друштва достигле 7,3 милиона евра. Са 155 запослених у тој години остварен је приход у износу од 6,9 милиона евра, уз исказану добит од 150 хиљада евра.

Тргопек, доо, Пријепоље у власништву је немачке фирме Суанита Брдар. Капитал друштва износи само 250 хиљада евра и њиме је покривено само 11,87 одсто укупне вредности пословне имовине. Са 61 запосленим у тој години остварен је приход у износу од 850 хиљада евра, уз симболичну нето добит.

Јаффа, фабрика бисквита, доо из Црвенке у власништву је кипарске фирме Каппа Стар. Капитал друштва на крају 2016. године износио је 17,2 милиона евра И са њим је покривено 57,46 одсто укупне вредности пословне имовине коју друштво користи. Са 415 запослених у тој години остварен је приход у износу од 29 милиона евра и на том приходу исказана остварена нето добит у висини 11,24 одсто тог прихода.

Фиделинка – Пекара, доо у стечају из Суботице, Фиделинка – Пекара Траде, доо, Суботица, Фиделинка фабрика теста, доо у стечају из Суботице. У власништву су фирме са Британских Девичанских Острва. Имају укупно пет запослених. Располажу са око 2,5 милиона евра преосталог капитала. Укупан приход сва три друштва у 2016 години износи 250 хиљада евра.

Шест привредних друштава кондиторске индустрије је у иностраном власништву

То су: Соко Штарк, Бамби, Банат, АД Вршац, ПИК Таково, Банини, доо Кикинда и Фиделинка – Кондиторска индустрија. Соко Штарк, доо, Београд у власништву је словеначке фирме Колинска. Капитал друштва на крају 2016 године износио је 18 милиона евра и са њим је покривено 19,66 одсто вредности укупне имовине коју ово друштво користи. Са 1.028 запослених у тој години остварен је приход у износу од 89 милиона евра и исказана добит у висини од 7,11 одсто тог прихода.

Бамби, АД, Пожаревац преко наше фирме Имлек, у власништву је холанског фонда Данубе Фоодс Гроуп. Капитал друштва са којим на крају 2016 године располаже ова кондиторска индустрија износио је 71,3 милиона евра и са њим друштво покрива 76,77 одсто укупне имовине коју користи. Са 805 запослених у тој години друштво је остварило приход у износу од 78 милиона евра и на том приходу исказана је нето добит 16,36 одсто или 12,7 милиона евра. ПИК Таково, сада Концерн Сwисслион у власништву је бизнисмена Родољуба Драшковића преко швајцарске фирме. Капитал друштва на крају 2016. године износио је 38,6 милиона евра и са тим капиталом покривено је 81,90 одсто вредности укупне имовине друштва.

Са 364 запослена у тој години остварен је приход у износу од 26 милиона евра и на том приходу исказана минимална добит од само 50 хиљада евра. Банини, доо, Кикинда купљен је из стечаја од привредног друштва Јаффа, фабрике бисквита из Црвенке, чији је власник кипарска фирма. У 2016. години била су само два запослена и друштво је имало промет од само 260 хиљада евра, па је разумно што је исказан губитак у тој години од 733 хиљаде евра. Фиделинка – Кондиторска индустрија, доо, Футог била је у власништву 68 одсто фирме са Британских Девичанских Острва, али је након закљученог стечајног поступка обрисана из Регистра активних привредних друштава 20. јануара 2014 године. Банат, АД, Вршац припојен је привредном друштву Бамби, Пожаревац

Пет шећерана, које су једино активне су у иностраном власништву

Јединство Ковачица, Доњи Срем Пећинци и Западна Бачка из Бача, припојене су привредном друштву Суноко, доо из Новогг Сада, док су у власништву грчке компаније шећеране из Црвенке и Јединство из Ковачице.

Четири произвођача осталих прехрамбених производа су у ино власништву

То су: Алева, АД Нови Кнежевац, Фиделинка Прехрамбена индустрија, АД, Суботица, Центропроизвод, АД, Добановци и Алттецх Фермин, доо, Сента

Десет произвођача млека и млечних прерађевина су у иностраном власништву

То су: Имлек, АД, Београд и њему припојене Нишка млекарска, Суботичка млекара и Новосадска млекара, те Фриком, Београд, Млекопродукт Зрењанин, Сремска млекара, ПИК Пештер – Млекара Сјеница и Млекара Лајковац.

Три произвођача сточне хране су у ино власништву

То су: Протеинка ФСХ, Шабац, УНИП ФСХ Ваљево И Стандард, АД Кикинда који је припојен Дијаманту, Зрењанин.

Четири произвођача дувана и дуванских прерађевина су у ино власништву

То су: ДИН Ниш, ДИВ Врање, ДИБ Бујановац и Табак Ниш.

Миодраг К. Скулић / Магазин Таблоид

6 коментара

  1. Giordano Bruno spaljen na lomaci

    Putin: Poljoprivreda profitabilnija od izvoza oružja

    Poljoprivreda donosi mnogo više novca Rusiji od izvoza oružja, izjavio je ruski predsednik Vladimir Putin

    „Vrednost izvoza poljoprivrednih proizvoda iz Rusije danas iznosi 28,8 milijardi dolara i

    premašuje izvoz ruske vojne industrije od 15,6 milijardi

    prodaju za više od jedne trećine“, rekao je Putin poljoprivrednicima u Krasnodaru.

    Ruski izvoz poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda je od 2000. godine povećan za 16 puta,

    navodi Raša tudej, i dodaje da je 2016. godine Rusija postala svetski lider u izvozu pšenice.

    „Uveren sam da će Rusija postati jedan od lidera na globalnom agro-industrijskom tržištu u narednih nekoliko godina.

    Kroz četiri godine planiramo da na svetska tržišta isporučujemo više hrane nego što uvozimo.

    Rusija će postati neto izvoznik hrane“, poručio je Putin.

    Zarad postizanja tog cilja, Rusija planira da, kako kaže, razvije infrastrukturu,
    proširi železničku mrežu, poveća kapacitet luka i terminala za skladištenje robe.

    • Giordano Bruno spaljen na lomaci

      Holandija ima ČETIRI PUTA manje zemlje od Srbije, a od poljoprivrede zarađuje 25 puta VIŠE

      Holandija je mala, gusto naseljena zemlja, koja nema gotovo nijedan
      od onih resursa za koje se dugo verovalo da su neophodni za poljoprivredu velikog obima.

      Uprkos tome, druga je na svetu po vrednosti izvezene robe, posle SAD,
      koje imaju 270 puta veću površinu.

      • Али холандија нема велеиздајнике ко СРБИЈА и у Холандији политичарима су најближи Холанђани а нашим назови политичарима су сви ближи и бољи од нас СРБА којих се сете само кад су избори.

  2. Gospodine novinaru ,vi ste naveli nsamo firme koje su uzele naše kompanije,ali niste dalje istraživali i videli ko su vlasnici tih firmi.Iza tih firmi stoje USA lešinarski fondovi.Prvo ide cija a ako neuspe onda bombardovanje i pučevi a tek na kraju opet cija i lešinarski fonovi.Imlek je u vlasništvu soroša .Radi se o tome da vladari amerike koji drže štampariju dolara a koji nazivaju sebe svetski poredak su vlasnici Srpskih kompanija koji su pučem 2000-te doveli na vlast diletante i izdajnike da bi opljačkali ovaj narod.Ovog zadnje što su doveli je najveća štetočina .

  3. Зато су нас и бомбардовали да би затворили НАШУ ДОМАЋУ ПРОИЗВОДЊУ КОЈА ЈЕ БИЛА КВАЛИТЕТНА И ЗДРАВА А ЗАТВАРАЊЕМ ТИХ ПРЕДУЗЕЋА ОМОГУЋИЛИ СУ УВОЗ ОТРОВА И НЕКОНТРОЛИСАНЕ ХРАНЕ НА НАШЕ ТРЖИПТЕ ЈЕР И ПО ЦИОНИСТИЧКОМ ПЛАНУ КОЈИ ПРЕДВИЂА УНИШТАВАЊЕ СРБА И СРБИЈЕ ЈЕ ТО ПРЕДВИЂЕНО А АКТУЕЛНЕ ВЛАСТИ СУ ЗАДУЖЕНЕ ЗА СПРОВОЂЕЊЕ ТОГ ПЛАНА УНИШТАВАЊЕ СРБА И СРБИЈЕ И САМИМ ТИМ И СРБСКЕ ПРИВРЕДЕ И ПОЉОПРИВРЕДЕ. Зато је вучић отеро пољопривреднике са државне земље који су плаћали закуп 400 евра по 1 хектару у зависности од квалитета земље а сео те исте државне земље поклања странцима његовим улагачима а не СРБСКИМ. Уосталом драшковићи су међу првима по питању пљачке државне имовине а власт ћути вероватно зато што су исти јер нема другог разлога да се не испита отимање браће драшковић од СРБИЈЕ ДРЖАВНО ВЛАСНИШТВО И СТАВЉАЊЕ У ПРИВАТНУ ИМОВИНУ ТЕ ОТЕТЕ ДРЖАВНЕ ИМОВИНЕ. Ту су и беко и мишковић и богићевић и цела та екипа има основа за преиспитивање али по закону пре „куповине“ тих државних предузећа пре него што су мишковићеви и бекови министри мењали законе по њиховој жељи.

  4. himna Srbije treba da bude Sisoje, Sisoje bidi veseo …

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

x

Check Also

Продавница (Фото: http://besplatnefotografije.blogspot.com/)

Прехрамбени производи за потрошаче првог и другог реда

Београд – Европска комисија најавила је да ће забранити да се прехрамбени ...

(Фото: Инсајдер)

Иста деоница, нови тендер – исте фирме, нова цена

Београд – На нови тендер који су ЈП „Путеви Србије“ расписали за ...